Legalno bičevanje u Maitaniji

Maitanija je zemlja trećeg svijeta sa palmama, kolibama, veselim i prijateljskim ljudima. Ali Genki se nije svidjela Maitanija i nagovorila je roditelje da rade ovdje po ugovoru. Genka ima 15 godina, a u školi u ambasadi u kojoj uči skoro sva deca su mlađa. Tako se Genka motao oko Utee (glavnog grada Maitanije) po ceo dan. Od dosade je počeo da krade sa tezgi (voće, suveniri) i da se ponaša kao huligan (razbija prozore i tuče se sa lokalnim dečkima). Razbio je još jedan izlog u maloj radnji, ali prije nego što je vlasnik uspio pobjeći, napravio je galamu, a Genk je uhvaćen i predat policiji. Došao je Genkin otac i dugo razgovarao sa komesarom, a onda je Genki rekao da se ne može dogovoriti i da će Genka morati da trpi kaznu. U Maitaniji, tinejdžeri od 14 do 18 godina kažnjavani su štapovima za manje prekršaje. Dželati su bile isključivo žene (pošto su nakon što su dva tinejdžera hospitalizirana nakon bičevanja od strane muškaraca, donesen zakon da egzekucije sprovode žene).

Genk je osuđen na 80 udaraca zbog toga što mu je pored razbijene vitrine uručen i ukradeni suvenir koji je pronađen prilikom njegovog hapšenja. Muškarac i žena ušli su u prostoriju u kojoj je sjedila Genka.

Žena je bila odjevena u zelenu košulju kratkih rukava i kratku suknju iste boje, na nogama je imala sandale, muškarac je imao zelenu košulju i sandale, ali umjesto suknje su bile kratke hlače (standardna policijska uniforma)

„Zovem se Mari i govorim ruski“, rekla je žena.

„Hoćeš li me pobediti?“, pita Genk, jedva suzdržavajući suze.

„Ne, odvešćemo te do dželata“, odgovorila je Mari.

Nakon toga, Marie ga je čvrsto uhvatila za ruku i izvela u hodnik.Čovjek (zvao se Toomi) je išao iza.Uveli su Genku u prostranu prostoriju u kojoj je u sredini bila klupa na kojoj su bile pričvršćene trake za zglobove i zakačene za noge i torzo. Blizu klupe stajala je kanta sa debelim (kako se Genki činilo vrlo debelim) šipkama. Nedaleko od klupe, na stolici je sjedila žena odjevena baš kao Marie. Genka je shvatio da je to dželat. Zvala se Yuna, radila je kao egzekutor dvije godine, bičevala je oko dvadesetak tinejdžera, bila je snažna žena od 22 godine. Yuna im je pokazala i ustala sa stolice. „Skini pantalone,“ Marie je naredila Genkeu.

„Neću“, odgovorila je Genka i počela jako da plače.

Ali policiji nije bila strana histerija, Toomi ga je uhvatio za ruke, a Marie je čučnuvši spustila pantalone, a zatim i gaće. Nakon čega ga je Toomi podigao i odnio do klupe gdje su ga žene vezivale kaiševima. vikala je Genka, ali sve je bilo uzalud.

Yuna je uzeo štap, nekoliko puta presekao njime vazduh i udario Genkino dupe. Prvo je Genka osjetila dodir, zatim sve jači bol, a zatim divlje peckanje. Genka je vrištala i izvijala se, a Yuna je, ne obraćajući pažnju na nikoga, nastavila metodično da udara. Kada mu je zadala prvih deset udaraca, dala mu je 5 minuta da se odmori.

Marie je prišla i pogladila dječaka koji je jecao. Yuna je zatim nastavio sa pogubljenjem. Osoba koja je kažnjena već je osjećala samo bol i ništa osim bola. Yuna je udarila pokušavajući da ne udari dva puta u isto mesto, poštedela je dečaka, ali on je i dalje veoma loše podneo batine, Nelja je bila u bolnici i po povratku u Rusiju je dugo posećivala psihoterapeuta, ali zbog toga nije duže se loše ponašao ili krao.