Potpuna harmonija

Ovo djelo je plod autorove kreativne mašte, svi njegovi likovi su izmišljeni i odrasli likovi kako bi se izbjegle dvosmislene interpretacije. Moguće podudarnosti sa stvarnošću su potpuno nasumične, itd. i tako dalje.

Želeo bih da izrazim svoju zahvalnost autorima pod pseudonimima Alkary i A-Viking, inspirisan sam njihovim radom.

Do ovog razgovora došlo je nekoliko dana kasnije, ili je njih dvoje trebalo vremena da se odluče, ili zbog svakodnevnih nevolja i nemogućnosti da o tome razgovaraju nasamo. Djevojčica se stidjela što je njihova kućna pomoćnica postala nehotični svjedok njenih tajnih strasti, a ona, zauzvrat, jednostavno nije znala kako se s tim nositi i kako bi se sve moglo završiti. Dilja se toliko godina navikla na ovu kuću, navikla na ljude koji su joj dali posao, i navikla na ovu djevojku koja je uspjela da odraste toliko pred njenim očima. Ako cijela ova priča dođe do Katjinih roditelja, kako bi zataškali neugodnu situaciju, oni će biti primorani otpustiti svoju domaćicu, jer bi radi mira radije sami sebe uvjerili da sve nije u redu, itd.

Pre skoro nedelju dana, Dilja je, ulazeći ujutru u Katjinu sobu, zatekla u veoma pikantnoj pozi kako radi pomalo čudnu aktivnost. Djevojka, spustivši šorts na koljena, nagnula se preko naslona za ruke sofe, ispruživši golu zadnjicu, pogledala je svoj odraz u ogledalu nasuprot. U tom nezgodnom trenutku, oboje su odlučili da ne forsiraju situaciju i prave se da se sve to nije dogodilo, ali je, na ovaj ili onaj način, bilo potrebno objasniti. Pogodan trenutak za to nastao je kada su se oba učesnika ove priče sastala u kuhinji, na popodnevnom čaju, takva tradicija je bila u ovoj kući, roditelji devojčice su upravo otišli poslom i niko ih nije uznemiravao.

- Zar ne želiš da mi kažeš šta je to bilo. Postavio sam Dilyi direktno pitanje. Starijoj ženi sa istočnjačkim mentalitetom bilo je vrlo teško uroniti u psihološke suptilnosti dijaloga i odlučila je krenuti direktnim putem.

Devojčica je ćutala minut, zveckajući kašikom o ivice šoljice čaja, a onda nevoljko odgovorila:

„Ne bih da pričam o tome, i dodao, veoma, veoma me je sramota!“

„Razumem“, klimnula je domaćica glavom, ali bi bilo bolje da mi ipak kažeš i dodala: „Neću reći tvojim roditeljima.

Katya je pila čaj pokušavajući shvatiti kako sve ispravno objasniti i vrijedi li to uopće raditi. Situacija je bila teška, htela je da kaže ovoj sebi bliskoj osobi, da podeli tajnu, ali tajna je bila previše osetljiva. Još nije shvatila šta je inspirisalo njen san i da li želi da joj se sve ovo dogodi u stvarnom životu.

"Sanjala sam čudan san", konačno je iscijedila djevojka.

- Da li ste sanjali muškarca. Ovo je bilo prvo što je Dili palo na pamet. Da li već imate nekoga?

„Ne“, odmahnula je rukom Katja, smirujući Dilju, ja još nemam nikoga, a ne sanjam muškarce, barem ne ovaj put.

- . U pogledu zbunjene Kirgistanke pročitalo se direktno pitanje.

- Sanjala sam da sam bičevana po dupetu, gola, na naslonu sofe u mojoj sobi radi sopstvenog vaspitanja. Izbacivši ovo u jednom dahu, Katya je utihnula, spustivši pogled na polupraznu šolju čaja koja je stajala ispred nje na stolu. Svi su ćutali, pokušavajući da svare ono što su čuli.

- Kako. SZO. Pošto se izborila sa šokom, upitala je Dilja.

- Vi, jer je tako trebalo da bude i neophodno je za moje odrastanje. Barem je tako bilo u snu, dodala je Katja.

Nakon ove primjedbe, u prostoriji je nastala neugodna pauza. Jedna je požalila što je rekla, druga što je čula šta je rečeno, i oboje apsolutno nisu znali šta sada s tim. Dilja je, sa snalažljivim umom odrasle, orijentalne žene, shvatila da je to nemoguće reći roditeljima djevojčice, da će ostati bez posla. Takođe je nemoguće sve ovo ostaviti kako jeste, devojka može da pati na sve ozbiljne načine, a završiće se još tužnije, što je generalno neprihvatljivo. Prema djevojci se odnosila vrlo toplo i nije joj željela zlo, čak i ako je njena korist bila u pitanju. Domaćica je natočila čaj, sela za sto pored Katje i duboko se zamislila. Postojala je jedna opcija koja bi mogla prevazići ovu tešku situaciju, iako bi “lijek mogao biti gori od same bolesti”. Otpivši gutljaj, mentalno se oslanjajući na volju viših sila, žena se odlučila.

„Odgovori mi, molim te“, okrenula se svojoj mladoj „brizi“, zašto si to uradio. Da li želite da budete kažnjeni kao odrasla osoba?

- Dilja, sramota me je da pričam o ovome sa tobom. Katerina je nervozno odgovorila. Može li se to zaista desiti, može li se čovjek ovako kazniti. Ovo je nestvarno!!.

- Ne stidi se, želim da ti pomognem, da izbegneš nevolje u koje te iskušenje može uvući. U mojoj domovini je običaj da se žene kažnjavaju, o tome se ne priča otvoreno, ali je neophodno, i to se dešava s vremena na vreme. Ovo je samo od koristi za žene; kazna ih obrazuje i spašava od grešnih misli.

- I, možeš li to. upita djevojka iznenađeno.

„Ne bih htela ovo da radim“, odgovorila je Dilja, ali ako pitaš, mogu da pokušam da ti to sredim. Samo, sve je ovo ozbiljno, neće se desiti u snu, već u stvarnosti i zaista će vas povrijediti.

„Ja, ne znam“, uznemirila se Katja, sve je ovo tako neočekivano, nisam mislila...

- Dakle, ne treba ti.odgovorila je Dilja ustajući od stola. Mislim da ćeš ovo morati sama da shvatiš.

- Slažem se, želim da se ovo desi. Katerina je, govoreći to, pogledala svoju domaćicu na takav način da je shvatila da se djevojka odlučila i da neće odustati.

Dilja je uzdahnula sa olakšanjem, samo da joj pomogne ako devojka dobije svoje, kao odrasla osoba, kao što biva u životu, prestaće da ludi i da dođe sebi. Sve je u godinama, vreme je da je damo u brak, za dobrog čoveka, ali ovde se pokajala, kod nas nije tako prihvaćeno.

Obećala je Katji da će sve dogovoriti pozivom na pravo mjesto, a ako mogu, onda će sutra ili prekosutra otići tamo i „to će se dogoditi“. Prvi dan protekao je u nervoznom iščekivanju i svakodnevnim poslovima, Katerina je stalno razmišljala o tome šta dolazi, prelistavala je svakakve scenarije u svojoj glavi, pokušavala da zamisli kako će se to dogoditi na osnovu internetskih informacija. Užasno se plašila, ali više nije mogla da odbije ono što je želela; njen život je počeo da liči na njen san. Uveče drugog dana, posle večere, Dilja je ušla u devojčinu spavaću sobu da joj poželi laku noć, ona je, kao i obično, pre spavanja, bila na društvenim mrežama, sa svog Ipad-a, klonulo se dopisivala sa prijateljima.

„Htela sam da razgovaram s tobom“, rekla je Katji, sela na ivicu svoje sofe i strogo pogledala devojci u oči.

- Slušam vas, tetka Dilja.

- Govorim o našem razgovoru sa vama, jeste li se već predomislili.

- Ne.

- Pa, jesi li spreman. Boliće vas, ali tada nećete požaliti za onim što ste želeli?

- Neću. Katerinin glas je zvučao sve tiše i tiše, od odgovora do odgovora.

- Pristao sam, sutra idemo kod moje drugarice, ona će te pogledati i kazniti kako joj odgovara.

Djevojka je odložila tablet i živnula, bila je nestrpljiva da sazna detalje o tome šta se sprema, bilo je pomalo nejasno zašto sama Dilja ne može ovo sa njom, i zašto bi trebali otići kod neke žene koju je poznavala. Domaćica je, shvativši njeno stanje, objasnila svom štićeniku kako je najbolje mogla da je ne želi i ne može kazniti, iz razloga što još nije znala tačno kako da to uradi i da bi joj bilo žao odvratne devojke, a prava stvar bi rezultirala razvratom i čistim ugađanjem. A njena drugarica „Apa“, kao stara, poštovana žena, veoma dugo ispituje i po potrebi kažnjava devojke, sve će uraditi kako treba. Katya je pitala, zašto ovaj isti "Apa" ovako ispituje djevojke. Šta je ona, doktorka. I zašto ih ona kažnjava?

Razmišljajući malo o tome kako ispravno prenijeti istočnjačke tradicije mentalitetu stranom ovom mentalitetu, djevojka. Dilja je odgovorila sledeće: na istoku je običaj da devojku pre venčanja pregledaju mladoženjini rođaci, ili stara, poštovana žena, i potvrde njenu nevinost. Da bi se kaznile, devojke se dovode u „Apu“ jer im je roditeljima ili mužu mekog srca jako žao, ili iz niza drugih razloga to ne mogu da urade kako treba. Ili, muž je uglavnom odsutan; to obično rade nesiromašne porodice koje poštuju stare tradicije. Šta raditi, obrazovati i izbaciti grešne misli i svakakve gluposti od djevojaka i mladih žena, potrebno je, koristit će im.

"Vrlo neobično", rekla je Katja zamišljeno, i "ovo je sve u naše vrijeme!" Nikada ne bih pomislio da bi to mogao biti slučaj.

„Život je veoma drugačiji, ljudi su različiti, tradicije su takođe različite“, odgovorila je Dilja, potapšajući devojku po glavi. Tek počinjete da živite, a još uvek ne znate mnogo.Sada idi u krevet, sutra ćemo rano krenuti da sve obavimo i da stignemo kući na vrijeme.

- Zašto moram da budem na pregledu, neću da se ženim. Činilo se da je Katju ovaj trenutak veoma zanimao.

- Moj prijatelj, kod koga ćemo ti i ja, ima stare poglede na život i tradiciju. Rekao sam joj da si mlada, neudata devojka, hteće sama da se uveri da zna kako da se ponaša prema tebi.

- ??. upitala je djevojka pogledom.

„Sve ćeš razumeti sama“, odgovorila je Kirgistanka, odmahnuvši rukom u znaku emocija, dodajući da će to potrajati da se objasni.

Dilja nije rekla Katerini sve detalje, kada je nazvala i dogovorila sastanak, morala je da pribegne "beloj laži", rekavši da žele da njenu učenicu Katerinu uzmu kao drugu ženu u njenu veoma poštovanu porodicu poznanici iz njene domovine, Kirgizije. Od nje je zatraženo da se ponaša kao provodadžija, provjeri i pripremi djevojku za situaciju koja je pred njom i druge važne, ali mladoj slavenskoj djevojci potpuno nepoznate nijanse i tradicije. Na svu sreću, Dilja je pre sastanka razgovarala telefonom sa „Apinom“ snahom, ali ne i sa njom, starica ne voli telefone i sve to, pa je takva verzija prošla, pogotovo što je planirana događaj je, u stvari, bio komercijalna usluga.

Katja se probudila sama, rano, tako da nije bilo potrebe da je budim; Dilja je zatekla devojku koja je već ustala iz kreveta, oprana, usredsređena i spremna za avanturu. Za jutarnjim čajem vladala je tišina, predstojeći događaj se nije uklapao u uobičajene okvire svakodnevnog života, što je oba učesnika činilo pomalo nervoznim.

Nakon što je brzo doručkovala, Kirgistanka je odvela Katerinu da se obuče; za predstojeću posjetu obične farmerke, džemper i sako nisu bili prikladni, orijentalne tradicije zahtijevale su od djevojke da prilagodi svoj stil.Odlučili smo da idemo uz klasiku, dugu tamnu suknju, svijetlu bluzu sa zatvorenim gornjim dijelom i lagani kaput sa šalom; sve su to stvari bile u Katerininoj garderobi, ali se nisu često nosile. Nedostatak jarke šminke i skromnog donjeg rublja također je bio neizostavan uslov koji iskusna orijentalka nije zaboravila provjeriti. Dilja je juče, uveče, spakovala malu torbu sa stvarima neophodnim za predstojeće putovanje, ne zaboravivši da stavi sedativ, za svaki slučaj.

Putovanje je trajalo dva sata, prvo je bio električni voz van grada, a zatim su dva saputnika koristila usluge lokalnog taksiste. Brkati, sredovečni Azerbejdžanac, vozeći kvalitetan auto, dovezao ih je na pravu adresu, primio novac i čak se složio da dođe po njih za dva sata. Tajanstvena za devojčicu, „Apa“ je živela u privatnoj kući, kvalitetnoj jednospratnoj, sa visokom, čvrstom ogradom, kapijama i drugim atributima privatnog domaćinstva provincijskog formata. Mlada, orijentalna, nasmejana žena javila se na zvono, pozdravila goste rekavši da se zove Ainura, da je Dilja razgovarala sa njom telefonom, odvela bi ih u Saltanat-Apu, koji je čekao drage goste. U dvorištu je radio jedan sredovečni Kirgiz, koji je pozdravio žene i, izgubivši svako interesovanje za njih, nastavio svoj posao. Ainura je rekla da je ovo Apin sin, njen muž, ali on se neće mešati, dodala je to posebno za Katerinu koja je bila pod ozbiljnim stresom.

Gosti su pozvani u kuću i otpratini u kuhinju, gde su im ponudili čaj i sve vrste sušenog voća i orašastih plodova, mlada Kirgistanka je, ljubazno se osmehujući, rekla da će sada pozvati Apu, uzela novac, koji je tiho stavila maramicu za tajnost, a da ne šokira Katju, dala joj ga je. Deset minuta kasnije, tokom kojih je Katya uspjela da se vrpolji na sofi, puna živaca i očekivanja, Ainura se vratila u sobu, prateći Saltanat-Apu. Stara, ali još snažna žena je važno, poslovno gledala u goste, Katja se osjećala nelagodno, takav autoritet nikada nije vidjela čak ni od rektora fakulteta na koji je upisala ove godine.

Dilja je prva ustala i pozdravila se, Katerina je takođe sledila njen primer, tri žene su, ne obraćajući pažnju na Katerinu, brzo pričale o nečemu na svom maternjem jeziku, nakon čega je Ainura, već na ruskom, pozvala devojku da pođe sa njom u kupatilo, tuširati se sa puta. Djevojka je iznenađeno pogledala Dilju, klimnula joj je, otkopčala torbu i pružila učeniku komplet za kupanje koji se sastojao od velikog peškira, papuča i plastične kape za tuširanje kako ne bi smočila kosu. Djevojčice su otišle, ostavljajući starije žene na miru, što im je samo išlo na ruku, morale su razgovarati o predstojećem događaju, koji je izašao iz okvira uobičajenih za sve učesnike.

- Zašto si doveo ovu Ruskinju kod mene. upita Apa. Da li razumete šta radite?!

„Potrebno joj je“, odgovorila je Dilja. U suprotnom, može da uradi velike gluposti. Ona je dodala da porodica koja je brine želi da izgubi aroganciju, roditelji devojčice nikada nisu ni prstom pili, to joj kvari karakter.

- Zna li šta će joj se dogoditi. Ovo pitanje je najviše zanimalo Apua. Ne želim probleme?

"Neće", uvjeravala ju je Dilja, ali sve treba učiniti, ako mi dozvolite da savjetujem, malo lakše i pažljivije. Ipak, to nije naša tradicija.

„U redu, nakon što razmislim“, složio se Saltanat-Apa, ja ću je pregledati, a ako je djevica, bičevaću je kroz mokru krpu. Ovo neće biti kršenje tradicije, glavna stvar je da se djevojka ponaša kako treba, ne želim histeriju.

- Šta ako se ispostavi da ju je muškarac već dodirnuo. upitala je Dilya.

- Apa je slegnula ramenima, izbaciću te kao i sve, dodala je, greh se mora kazniti. I sam si došao, pa sam dodao, kazniću i tebe, da ne radiš više gluposti.

Na trenutak se Dila osećala loše od onoga što je starica rekla; duboko u duši nije bila sasvim sigurna u svoju zenicu. Nakon što su završile razgovor, žene su prešle u drugu sobu, gde je Ainura dovela Katju, opranu i umotanu u veliki frotirni peškir. Izvadivši iz torbe prekrasan tanki šal tamne nijanse sa etno šarom, Dilja je prišla djevojci. Vezala ju je za nju u orijentalnom stilu, potpuno pokrivajući Katjinu glavu, omotavši krajeve oko njenog vrata, a na djevojčino nijemo pitanje, tiho šapćući da tako treba, podsjetila je da će djevojka sada uradi šta god joj je rečeno. Zatim je umirujuće pogladila zenicu po glavi, zagladila nabor tkanine, bukvalno osetivši njenu napetost, otišla i sjela na sofu koja je stajala u sobi uza zid.

„Sada će te Saltanat-Apa pogledati, ne boj se, to je neophodno“, rekla je mlada Kirgistanka Katji, odmotavajući peškir, ostavljajući devojku golu, osim šala i papuča, ali i ova druga na njen znak, morali su da budu uklonjeni, srećom u prostoriji Na podu je bio tepih čija je gomila prijatno golicala bosa stopala devojčice.Apa, ustajući sa stolice, dozva Katerinu na ruskom, ali sa jakim, jakim naglaskom, a Ainura joj priđe iza leđa. Gestom, zaustavljajući djevojčicu na korak od nje, starica Kirgistanka joj je naredila da se okrene, dajući joj tako priliku da se pokaže sa svih strana. Zatim joj je naredila da otvori usta, uhvatila Katju rukom za bradu, pregledala je, pitala Ainuru nešto na svoj način, a ona je to prevela Katji.

- Apa pita, jesi li već imala seks sa muškarcem?

- Ne !!. devojka je pocrvenela, ja. (reči su nestale same od sebe), odmahnula je glavom, negirajući - ne. Ainura nije prevodila, Apa je svejedno razumio.

Apa je lagano dodirivala grudi devojčice, pregledavajući ih i procenjujući ih prema samo njoj poznatim kriterijumima. Katerina je stajala tamo, ne živa - nije mrtva, ovo joj se nikada ranije nije desilo, veoma je ličilo na lekarski pregled, na pregledu kod doktora, ali, ipak, bilo je nešto drugo, nije ni na minut zaboravila zašto je došao u kuću, kod ove stare, dominantne, neRuskinje. Ponovo se starica obratila svom mladom rođaku, koji je prevodio, naređujući devojci da okrene leđa Api i sagne se, dohvativši joj ruke do članaka. Pregledavši istureno dupe, jake, široke bokove, škljocajući jezikom, starica Kirgistanka je preko Ainure naredila da Katja rukama raširi zadnjicu, ostajući u istom položaju savijanja naprijed. Djevojčica je bila jako zbunjena i iznenađena ovim, čak i u pozadini ove za nju neobične situacije.

- Zašto je ovo. – pitala je Ainuru, plašila se starice.

„Moramo da vidimo tvoje dupe“, odgovorila je mlada Kirgistanka, slatko se smešeći Katerini. - Podržaću te, ne boj se.

Apin mladi rođak držao je djevojčicu, pomažući joj da ne padne, dok je ona, pocrvenjevši, slijedila upute stare Kirgistanke, otkrivajući njeno tajno mjesto na uvid.Zadovoljna onim što je videla, Apa je kimnuvši pokazala na malu sofu, na koju je skromno sela u iščekivanju Dila. Ainura je tu posela Katju, rekla devojčici da se nasloni, raširi kukove u stranu, savije noge u koljena i privucite ih na grudi, kao u bolnici, kod doktorice. Čak i stišavši glas, savjetovala je: “Kada prvi put legneš ispod muža, uradi isto sa nogama, onda te neće nimalo boljeti.” Katya je još više pocrvenjela; da je i zamislila svoj prvi put, definitivno nije bilo ovako. Ainura je, želeći da smiri djevojku koja je sjedila u tako specifičnom i ne baš udobnom položaju, rukom pogladila koleno, a zatim, ispravljajući šal, tiho upitala:

-Jeste li već uradili "ovo" sa muškarcem?

„Ne“, odgovorila je Katja, osećam da sam spremna da zaplačem od sramote i neprijatnosti situacije u kojoj se i sama našla.

- Ne brini, sad će te Saltanat-Apa pogledati tamo, uvjeriti se da nisi zgriješio, i to je sve. Samo sedi mirno, ne uznemiravaj je, uveravala je Ainura svoju štićenicu, da uopšte ne boli, kao kod doktora.

Stara Kirgistanka je opet nešto na svoj način rekla Ainuri, koja je ponovo prevela Katji: „Apa traži da joj se otvoriš tamo rukama, pokazujući očima gde je, dodala je, raširila na strane, ona će pogledati.” Katya je poslušala, iznenada shvativši da je ova procedura počinje da je pali. Apa je prišao devojci, ukočen u pozi koja joj je ukazana, izvadio naočare iz džepa njenog ogrtača, stavio ih, nagnuo se, pedantno zureći u predmet njenog istraživanja. Zatim je iz drugog džepa, škljocajući jezikom na orijentalni način, izvadila snežno bijelu tanku maramicu i obrisala vaginu djevojčice, uzbuđena, postala je jako mokra, a starica je to primijetila.Bacivši maramicu na pod, tik uz sofu, okrenula se Dili, koja je sjedila pored nje, koja je tiho čekala rezultate ritualne provjere, i rekla na kirgiskom:

- Ona je zgodna devojka, treba je udati, inače će napraviti neku glupost. Doveo si je na vrijeme, to će pomoći da se izbjegne grijeh.

„Da li je još uvek nevina“, upitala je Dilja sa opipljivom tjeskobom u glasu?

„Da“, odgovorila je starica, sa svim uvjerenjem iskusnog specijaliste. Još nije dirao sprijeda, pozadi i u ustima, znate, ne mogu jamčiti za to, ali mislim da ni tamo još niko nije uzeo. Dobro, vreme je da kaznim devojku, inače sam umoran, godine se i dalje osećaju.

- Dragi Saltanat - Apa, kako si se odlučio na ovo, Ainura je pitala na kirgiskom, šta da nosim?

"Donesi nekoliko štapova", odgovorila je, jastuk, znaš koji, i mokru krpu, probušiću je, rano je za bičevati, ostaće ožiljci, i nema šta drugo, eto kako onda će se udati ili će sagrešiti.

„Dobro, Apa“, odgovorila je mlada Kirgistanka, a sada Dile, pođi sa mnom, draga, i pomozi mi da ga donesem.

Dok su žene išle svojim poslom, Saltanat-Apa je sela na stolicu da sačeka njihov povratak, uzdahnula, malo ćutala, skinula naočare, stavila ih na sto i na ruskom, sa jakim akcentom, obratila se Katerina, koja je, i dalje ne menjajući položaj, tiho sedela na sofi. „Dođi k meni, sullu-kyz (ljepotice)“, naredila je. Katja je ustala i prišla, zaustavivši se na korak od starice. Onda je, neočekivano za sebe, kleknula ispred nje, odjednom joj je to zaista zatrebalo. Stari Apa to nije očekivao, ali je to prihvatio blagonaklono, u znak devojčine poniznosti i poštovanja, i objasnio joj da će sada, kada žene donesu granje i svilu, Katerina biti išibana.Udariće je dvadeset puta, a ako devojka ne pristane, onda može da ode, Apa je ne drži.

Katerina je zastala na minut, klimnula glavom, rekla da se slaže, Apa je uzvratio osmeh i rekao da je Katja hrabra devojka. U ovom trenutku, Ainura i Dilya su se vratile, donele su jastuk u obliku jastučića, sa resicom sa strane, tri šipke i šolju sa komadom svilene tkanine koja je ležala, natopljena vodom, a zatim isceđena. Jastuk je stavljen na sofu, u sredini, pokriven odozgo, sa raširenim velikim peškirom, sve je bilo spremno. Ainura je prišla Katerini, koja je skromno stajala pored starice, djevojka je već uspjela ustati sa koljena, čekajući nastavak događaja, uhvatila je za ruku i tiho rekla: „Vrijeme je, draga moja, lezi na sofi molim te, Apa ti prošiva guzu, postaćeš skroz svilenkasta.” Zatim se okrenula Dili, na isti način, na ruskom, „dođi draga, kad počnemo, drži je za ramena“. Katya je zastala na trenutak, suze straha su bile spremne da joj padnu iz širom otvorenih očiju, shvatila je neverovatnom jasnoćom da će se sada "TO" dogoditi!!. Skupila se hrabrosti, kao partizanka na saslušanju, stisnula je usne i zakoračila ka stratištu koje ju je čekalo.

Kao teoretski pametna djevojka u ovom pitanju (zahvaljujući internetu), legla je ispravno, ispruživši ruke naprijed, sa trbuhom na podupiraču, tako da joj je zadnjica virila prema gore, udobno se izlažući udarcima savitljivih šipki. Treba napomenuti da je bila plemenita, snažna, baršunasto preplanule kože, au oštrom kontrastu s njom, mliječni trag sa kupaćih gaćica, ostavljen nakon odmora u ljetovalištu.Prilično široka u bokovima, ali još ne djeluje teško, mlade godine i posjeta fitnes klubu učinili su ovo dupe predmetom povećane muške pažnje. Mlada Kirgistanka, vadeći mokru svilu iz šolje, odmotala je, njome pokrila Katinu, ispravila nabore i pomogla joj da udobnije legne, pripremajući devojku za predstojeću egzekuciju.

Bičevanje mladih djevojaka kroz mokru krpu je stari orijentalni običaj koji objedinjuje sposobnost kažnjavanja, a ne oštećenja kože, što je vrlo važno, ožiljci na nježnoj ženskoj koži naglo smanjuju količinu miraza (šala). Videvši da je sve spremno, Saltanat-Apa je ustala sa stolice, uzela sa stola jedan od tri pripremljena štapa koja su tamo ležala, prešla rukom po njemu, proveravajući da li na njemu ima nepravilnosti ili nedostataka koji bi mogli da povrede kožu devojčice. Otišla je do sofe, na kojoj je tiha žrtva ležala čekajući akciju, provjerila da li je tkanina koja pokriva Katjinu zadnjicu dobro iscijeđena, a zatim joj rekla na ruskom, sa svojim karakterističnim jakim istočnjačkim naglaskom: „Budite strpljivi sa sulla-kyz , ako možeš, i pomoli se.” , – i već po sopstvenim rečima dvema Kirgistankama, – držite je.”

Žene su pritisnule Katjina ramena i noge na sofu, štap u staričinoj ruci je oštro zazviždao, pao na njenu guzu prekrivenu tankom tkaninom, koja se nehotice skupila od udarca. Djevojka je vrištala, iako je očekivala bol, pripremala se za to, ali u stvarnosti se sve pokazalo drugačije, osjećaji su bili oštriji i svjetliji, zadnjica ispod tkanine kao da je izgorjela od vatre. Uslijedio je drugi, treći, četvrti udarac, Katya se snažno trzala, instinktivno pokušavajući pobjeći od ubodnih udaraca štapa, ali Dilya i Ainura su je čvrsto držale, a prokleti jastuk ispod njenog stomaka nije dozvolio da joj zadnjica padne. .Desetog udarca devojka više nije stenjala, već je prešla na vrisku i plač, jecanje, mucanje, gutanje suza, i sa svakim novim udarcem pitala: „Pa nemojte... molim vas“. Apa kao da nije obraćao pažnju na to, metodično, zviždukom, spuštajući štap na Katino dno, a žene su je i dalje čvrsto držale, ne dozvoljavajući joj da pobegne.

Samo je Dilja, pritiskajući djevojčinu ramena, tiho šaputala, smirivala je, nagovarala da bude strpljiva, rekla da će uskoro sve biti gotovo. Dvadeseti udarac je zviždao, Saltanat-Apa je spustio štap, bacio ga, više nepotreban, na pod kraj sofe, stajao minut, smirujući se nakon napornog rada, starosti ipak. Zatim je skinula tkaninu koja je pokrivala Katerininu zadnjicu i pregledala je, uvjeravajući se da koža nije oštećena; bilo je crvenih pruga, ali nije bilo posjekotina. „To je dobro“, pomislila je, „dobra devojka, greh je tako pokvariti“. - i, rekavši na kirgiskom Ainuru i Dilji da je sve gotovo, okrenula se i otišla bez pozdrava, morala je da se odmori. Da se ispostavilo da djevojka nije djevica, ili da joj je doveden zbog nekog grijeha, stari Apa bi je, bez dugog dvoumljenja, jednostavno istrgao bičem, ne mareći posebno za sigurnost i ljepotu njeno dupe, a možda bi dobila i udarac u leđa.

Obično je Apa jednostavno stavljao grešnike i slobodnjake na tepih licem nadole, u pozu pokajnika, i bez daljeg odlaganja, ali uz molitvu i dobre namjere, bičevao ih bičem, kako ne bi mogli da sjednu. nedelju dana o grehu nisam ni razmišljao o tome. Ali ova, bila je dobra djevojka, ispostavilo se da još nije razmažena, sve je poslušno izdržala, a Saltanat-Apa se prema njoj ponašao strogo, ali blagonaklono, držao je za ruku kada je udaren.

Katja je ležala na sofi i plakala, nemilosrdno ju je boljela guza, nije mogla ni pomisliti kada je pristala na ovo da će to toliko boljeti!!. Dilja ju je milovala po glavi i ramenima i smirivala, shvatajući da devojčica sada treba da dođe sebi i zaplače. "Prestani da plačeš, plačiče", rekla je Ainura, puštajući devojčine noge, "sve je gotovo, odlično ti ide." Samo lezi, mazat ću te malo, guzica će te malo boljeti, a prekosutra će sve nestati.” Izvukla je malu teglicu iz džepa ogrtača, otvorila poklopac, uzela malo mirisne masti, po mirisu nalik na "zvezdani melem", i počela da je utrljava u kožu devojčinog zahvaćenog mekog mesta.

Pod vještim prstima mlade Kirgistanke koža se najprije zagrijala, od upornih dodira postala je još bolnija, ali se onda jeza proširila, a bol je počeo da jenjava i tupi. Nastavljajući da utrlja ljekovitu mast, Ainura je tiho rekla: „Dobra djevojka, pametna, mirno je ležala, sve izdržala, svidjela si se Api. Tuku te po guzi, malo će te boljeti, ali glava će ti postati pametnija, grešne misli će nestati, bit ćeš dobra kćerka, bit će sretni tvoji roditelji, i tetka Dilja će ti se jako radovati.” I, istina, Katjina glava bila je bistra, prazna i mirna, kao u dubini planinskog jezera, ali joj je duša odjednom postala laka kao u snu. Završivši prvu pomoć žrtvi, Ainura je skinula mast i odvela djevojčicu da se opere i obuče, istovremeno je smirivajući tihim razgovorom.

Dilja je u to vreme u svoju torbu skupljala peškir i druge sitnice koje su koristile tokom cele današnje procedure, nejasno zašto, podigla je štap sa poda, koji je danas hodao po Katjinom dnu, stavila ga u nju. torba, sve je bilo gotovo, bilo je vrijeme za rastanak.Mlada rođaka Saltanat-Apa ispratila je goste kroz kapiju, poželela im uspešan put i, za rastanak, tiho ubacila papirić u Katiin džep, na kome su bili ispisani brojevi njenih mobilnih telefona, rekavši da će uvek drago mi je da razgovaram sa Katerinom, devojka je ćutke klimnula, nije bila pre, potpuno je bila zaokupljena novim osećanjima i mislima. Brkati taksista koji ih je dovezao u Apu stigao je na Dilijev poziv i vratio ih na željezničku stanicu gdje su se vratili kući.

Kod kuće je djevojka odbila večeru, odmah se istuširala, a zatim se zaključala u svoju sobu. Dok je sređivala torbu, Dilja je iz nepoznatog razloga videla štap koji je tu stavila, uzela ga i prišla Katerini, pokucala na vrata i ušla. Djevojka je ležala potrbuške, neobjevena nakon tuširanja, nijemo gledala svoj odraz u ogledalu nasuprot, a pruge na njenoj zadnjici su potamnjele, podsjećajući na ono što se dogodilo.

- Devojko moja, kako se osećaš. - zabrinuto je upitala Kirgistanka.

- "tišina" - tada je Katjin pogled pao na štap u njenoj ruci.

„Ovo je za tebe“, pružila je štap koji je Katya probala, kao suvenir. Djevojčičine su se oči raširile od iznenađenja.

Katerina je ćutke ustala sa sofe, gola kakva je bila, kleknula pred svoju domaćicu, poljubila ruku sa ispruženim štapom i zahvalila: „Hvala na vaspitanju, draga tetka, baš mi je trebalo!“ Dilja, ne znajući šta da kaže od iznenađenja trenutnom situacijom, tiho je pomilovala svoju zjenicu po glavi. Onda je tiho, pre samoj sebi, rekla: „Dobro je da nije bio bič“, i, ne pozdravivši se, otišla. Djevojka je to čula, razmislila o tome, ali ipak, kako bi bilo da se starica poslužila bičem, i iznenadila se kada je osjetila kako ju je preplavio snažan osjećaj uzbuđenja, Katjino tijelo je prožeo orgazam!

Tako je završio ovaj čudan i za sve neobičan dan. U džepu devojačkog kaputa ležao je, čekajući u krilima, nikad izgubljen ili bačen, zgužvani papir sa brojem nasmejane, mlade Kirgistanke Ainure...

Wladilin.