Igračke

Priča sadrži psovke koje autor obično ne koristi. Međutim, ova priča opisuje autorov susret sa hrabrom moskovskom policijom, tako da nema šanse bez psovki!..

Tako sam sa 16 godina silovana u podrumu vlastite kuće, što sam detaljno opisala u opusu pod nazivom “Dječaci u podrumu”. Kao rezultat toga, postao sam zavisnik od igranja sa svojim dupetom i povremenog gej života, ali sve se to desilo slučajno...
Završio sam Elektrotehnički fakultet i našao dobar posao u Moskvi. Platu mi je isplatio sam gospodin Čubajs, tako da se nije imalo šta zameriti, a onda je na videlo izašla zanimljiva praksa u Holandiji. Gaćice su mi se istog trena pokvasile pri pomisli da ću šest mjeseci moći kombinirati proučavanje holandskog iskustva izgradnje vjetroturbina u Sjevernom moru sa nesebičnim jebanjem. Šest meseci je dugo, pa sam odlučio da posetim roditelje u Nižnjem na nedelju dana. Video sam Genku, otišao (tačnije, radio sam to svaki dan!) u svoj podrum, gde sam dugo sedeo na Čeburaški i drkao, drkao, drkao...
Kursku stanicu je dočekalo još jedno globalno restrukturiranje u stilu Lužkova, tako da sam morao dugo lutati kroz šperploče i rešetkaste katakombe u potrazi za izlazom do taksija.
- Narednik Falaleev. Vaša dokumenta. - Jednostavno nisam imao dovoljno policajaca...
- Molim te!
- Koliko dugo ste u Moskvi?
- Pet minuta. Upravo sam izašao sa voza.
- Imaš li kartu?
- Sad!.. - Dobro sam zapamtio da kartu nisam uzeo od konduktera, već sam počeo da preturam po džepovima. - Evo moje avionske karte.
- Gde i kada letiš?
- U Amsterdam. večeras...
- Hajdemo u kancelarijske prostorije, građanine. Moramo da saznamo da li ste danas stigli u Moskvu.
- Možda sam ja bolji - da ubrzam proces. - Hoću li platiti kaznu?
“Plati ako treba...” i vodio me kroz neke hodnike i podrume.

Probudio sam se. Mnogo me je boljela glava. Usta su mi bila napunjena sopstvenim gaćicama, ruke su mi bile vezane lisicama za hladni radijator, noge su mi bile vezane za dasku na podu, a ja sam, gola, bio prebačen preko neke smrdljive sofe...
- Ravilčik, vidi kakva pička!
- Pa, nema šanse!.. Neka sam proklet, narko kuriru. - palica mi se zabila u dupe. - Pogledaj kako mu je dupe razvijeno - štap stane bez podmazivanja!
- Možda je samo peder?
- Ako je peder, onda nije lak: vidiš, i jaja i dupe su mu epilirani?
- Jebi ga... jebaću ga!..
- Čekaj, hajde prvo da proverimo da li ima drogu u guzici?
“Ne...” zastenjala sam.
- Šta ti je bre, jesi li se probudio?.. Ima li droge?
- Ne... Pusti me!.. Daću ti novac...
-Gde ćeš ih nabaviti. Novčanik ti je prazan!.. Tu je samo karta... - i nasmejaše se. “Ali definitivno se nećete izvući s novcem za transport droge.”
- Ja nemam drogu!..
- A šta je to. - a bela torba plutala mi je ispred nosa.
- Gadovi. - to je sve što sam mogao da kažem pre udarca pendrekom...

“Probudio sam se” - dva puta. Zabolela me glava jos vise, ali ne toliko kao dupe...
- Iljase, pogodi treći štap između ovo dvoje!
- Sad!.. - i nešto se pomaknulo u guzici.
Sve sam shvatio: gurnuli su mi dvije pendreke u guzicu i počeli da zabijaju "klin" između sebe - treću palicu. Krv mi je tekla niz noge. Dosezao mi je do koljena i kapnuo na pod...
- Sada daj rukom, Ravilchik!
- Zar nije rano?
- Ne... Pogledaj kako mu je dupe rastegnuto!
- Da... Lako ide!.. - Praktično nisam osetio ruku u guzi, ali sam shvatio da u meni traže drogu.
- Hoće li drugi ući?
- Mora. - pandureva ruka je izašla iz moje rupe, ali se odmah u nju zario konus od osam prstiju. Već je bilo bolno i ja sam zastenjala.
- Oh, probudio sam se!.. Hej, kretenu. Jeste li već bili jebani pesnicom?
- Ne... nemoj... molim te...
- Pa će te jebati. - istovremeno su dvije šake prošle kroz sfinkter, i nije ga toliko boljelo, ali se curenje krvi pojačalo.
Vrata su se zalupila.
- Falalejev. Nizametdinov. Sta radis ovdje?
- Provjeravamo kurira droge, druže majore. - šuštali su računi.
- Pa, dobro. Trebas li pomoc?
- Ako želite, druže majore...
Shvatio sam da nema čemu da se nadam i dao sam all-in:
- Traćiće me. Letim za Holandiju u ime Chubaisa. Daj mi kartu i pusti me, a ja obećavam da ću šutjeti.
- Umukni, pederu. - rekla je palica.

“Probudio sam se” - treća epizoda. Jebem se. U ustima i u guzici. Članovi, veliki i mali. Sa pendrecima su svi isti, crni. Svuda uokolo miriše krema za cipele, duvan i isparenja. Panduri se smeju... Uz krv sperma teče na pod... Mnogo boli... Gubim svest tek tako, bez udarca...

“Probudio sam se” - četiri. Sjedim na podu pod prljavim tušem. Voda se slijeva odozgo u jakom mlazu - na tušu nema prskalice. Čuje se glas:
- Nadam se da ti se svidelo!.. Sad ćemo te odvesti u Šeremetjevo, i leteti u tvoj Amsterdam!.. Nadam se da ti je jasno da ćemo te strpati u zatvor kao kurira droge, ako išta?.. Pa, ćao!.. Dođi opet!

Nakon dvije sedmice modrice su nestale.


Od rođenja sam stalno imala želju da uguram neki predmet u guzu i hodam okolo s njim. To su uglavnom bile šahovske figure. Učinio sam to nekako bez razmišljanja, samo sam ga zabio i otišao.

U adolescenciji sam, kao i svi dečaci, uključivao pornografiju.Gledajući porniće, uvek sam zamišljao kako je ženi prijatno da ima prelep, moćan penis u sebi. Kada sam imao nekih 15-16 godina, gledajući porniće, već sam se iz sve snage zajebavao improviziranim predmetima. Najčešće je to bila porofinska svijeća. Dobio sam mnogo prijatnih senzacija koje se ne mogu izraziti rečima.

Vreme je za školu. Defektolog mi je dao lošu ocenu za loše pripremljenu vežbu. I ponudio mi je da me ponovo pozove nakon nastave. Pristao sam, iako sam čuo ismevanje o njemu. Nakon nastave sam došao u razred. Tamo nije bilo nikoga osim učitelja. Nakon nekog vremena, nakon što sam ponovo pročitao zadatak, sjeo sam na stolicu ispred nastavnika koji je pričao zadatak. Kako mi se činilo, odgovorio sam četiri. Učitelj je, pošto me saslušao, ustao i, prilazeći mi, stao tako da je njegova mušica bila tik ispred mog lica. Stavio mi je ruku na rame i pitao koliko dugo se pripremam.

Osjećajući muhu ispred sebe i zamišljajući kakav je penis, utrnuo sam. Ne znaš ni od straha ni od uzbuđenja. Mrmljajući nešto kao odgovor, počeo sam da preturam po svesci tražeći nešto. Ne znam šta se u tom trenutku desilo, ali učitelj se, osetivši moje uzbuđenje, nasmešio i vratio za svoj sto, rekavši da mi daje četvorku. Rekao sam hvala zbunjenim glasom i izjurio iz razreda. Ne sećam se kako sam došao kući. Bio sam šokiran. Tek uveče sam se udaljio i razmišljao o tome kako je sve moglo biti.

Maštanja su me uzbudila, a već sam sebi predbacivao što sam se uplašio.Onda sam dugo zamišljala kako učitelj otkopčava mušicu ispred mog lica i vadi penis. Zatim govori hrabrije i prinosi svoj kurac mojim djevičanskim usnama. Otvaram usta i gutam glavu. Nekoliko pokreta usnama i osjećam kako mi se penis puni i postaje sve jači. Nakon što je potpuno uživao u mojim ustima, pokazuje mi pokret da ustanem.

Otkopčavši mi pantalone i spustivši ih, položio me je na sto doggy style i lagano mi raširio noge. Ukusna pljuvačka mi je navlažila međunožje. I odjednom sam osjetila lagani dodir njegovog penisa svojom zadnjicom. Bilo je nevjerovatno lijepo. Pokrećući član gore-dolje moje međunožje, glava se zaustavila točno ispred moje rupe i počela polako prodirati u mene. Cijelom svojom rupom osjetio sam kako ulazi glava, a zatim i svo tvrdo meso.

Samo na minut sam osjetio tup bol, ali onda je nestao i osjećao sam se nevjerovatno ugodno. Moja guza se navikla na takvo trenje, samo što ovaj put u mene nije prodrla porfinska svijeća koja mi je pružila veliko zadovoljstvo, već pravi živi penis. Ne znam koliko je to trajalo, ali kraj je bio buran. U meni je odjeknuo vatromet iz sperme!

Hodajući kući sretan, uživajući u sjećanju i vlažnosti mojih gaćica. Jer sperma je curila iz mog dupeta, slijevala se niz moje noge i ulazila u cipelu. To su fantazije koje su me posjetile u to vrijeme. Ali bukvalno četiri godine kasnije, fantazije su se pretvorile u stvarnost. A o svojoj prvoj avanturi ispričaću vam u sledećoj priči.


Svi likovi i događaji, uprkos očiglednoj povezanosti sa stvarnošću, potpuno su izmišljeni.

Poznate manekenke se dive meni i laskaju mi ​​da o njima pišem samo dobro, jer sam poznati kritičar. Neki od njih uspiju čak i spavati sa mnom, ali ujutro i dalje neće vidjeti ništa o sebi u časopisu.

I evo me u Milanu na sledećoj predstavi. Kasno je popodne, a ja stojim među ostalim kritičarima i ostalima, čekajući emisiju. Danas gledamo emisiju malo poznatog modnog dizajnera. Uvijek je zanimljivo vidjeti šta će se ovoga puta prikazati. Sala je utihnula i svi su otišli da zauzmu svoja mesta, ogovarajući i gledajući u binu. Moja djevojka, po imenu Black, sjedi pored mene. Da ne umrem od dosade, nosim ga sa sobom. Ona mi uljepšava usamljene večeri u hotelu, ako u blizini nema manekenke koja je spremna na sve.

Ugasila su se svjetla i u ogromnoj sali je počela svirati muzika. Jedno po jedno, svjetla na bini počela su da se pale, osvjetljavajući binu, po kojoj bi za nekoliko minuta prošetale manekenke pokazujući odjeću. Čovjek s mikrofonom nas upoznaje sa modnim dizajnerom i proglašava reviju otvorenom. Ludo prskanje, fotografi pokušavaju da fotografišu i snime šta se dešava. I tako je prvi model izašao na scenu, i drugi, i treći... Svi su tako slični. Nepodnošljivo. Da je do mene, digao bih ovu salu u vazduh. Ne ljudi, već porculanski zombiji hodaju pozornicom. Trudim se da se nasmijem, kao i svaki kritičar u ovoj prostoriji koji je već umoran od ovih emisija. Svi se pretvaraju.

Oh, i odjednom sam primijetila barem nešto slatko u ovoj kolekciji. I opet izblijedjele odjeće, jedna za drugom. Onda su došli muškarci, opet ne pokazujući ništa posebno. Jedva sam izdržao predstavu koja je trajala više od sat vremena.Svi modeli prošetali su binom, a na red je došla i najspektakularnija haljina, smatra modna kreatorka. Sa dna bine se uzdizala velika kocka na kojoj je stajala devojka u lepršavoj belo-crnoj haljini. Dodatna svjetla su bljesnula, što je omogućilo ljudima da vide haljinu, ali i sam model. Model je ustao na kocku, stojeći u pozi. Pogledala sam preko haljine. Da, bilo je vrijedno aplauza, ali ono što sam vidio bilo je vrijedno aplauza u milionima.

Devojka koja je pokazivala ovu haljinu bila je neverovatno lepa. Nije imao isti gips kao ostali. Pune blago bež usne, crne, uredno oblikovane obrve i duga bijela kosa. O, da, još dva mladeža u blizini usana. Ona je divna. Više nisam gledao u haljinu koju je nosila, gledao sam nju. Njena prefinjena ramena, tanak struk i besprekoran izgled. Njen izgled je govorio da je boginja, da je cela publika treba da voli. Zatim je prošetala binom, ponekad se zaustavljajući da je fotografe fotografišu.

Divila sam joj se, svakom njenom pokretu. Bio sam tako uznemiren kada je nestala iza scene. Isprativši devojku gromoglasnim aplauzom, predstava je završena. Ponovo su se upalila svjetla, neki fotografi su otišli iza pozornice, neki na banket. Nisam mogao da zaboravim prelepu devojku i odmah sam sjurio sa bine, kao da ćaskam sa manekenkama. Kada sam ušla u garderobu, svi modeli su zaiskrili u nadi da će me uhvatiti u svoje lance.

-Zdravo devojke. Možete li mi reći gdje je vaš glavni model koji je završio emisiju. - Pitao sam.

-Andrej, došli su kod tebe. – povikaše devojke u jedan glas.

-Andrey. - Bio sam šokiran. - Mora da si pomešao.Zamolio sam onu ​​prelijepu djevojku koja je završila emisiju za crno-bijelu haljinu.

Djevojke su se na to nasmijale i otišle da se presvuku. Stajao sam u šoku, ali se i dalje nadao da se svi šale sa mnom. Ako je tako, onda ću napisati da su oni najsmješniji modeli!

Nekoliko minuta kasnije ta djevojka mi je izašla. Kosa joj je bila skupljena u neuredan rep, nosila je crni džemper i plave pantalone. Čak i u ovom obliku, divio sam joj se. Nisam mogao skinuti pogled s njenog lica dok mi nije pružila ruku.

-Zdravo, ja sam poznati kritičar Tim Maurice. Ovo je bio prvi put da sam te videla na sceni, a videla sam ih dosta i prelepa si. Nisam mogao da skinem pogled sa tebe.

-Zdravo, ja sam Andrej Pejić. Hvala puno. Bavim se modelingom tek godinu dana i prvi put sam na tako velikoj sceni. – nasmiješio se.

Stajao sam i gledao “nju”.

-Izvinite, zar niste devojka. - Pitao sam.

„Da“, nasmijao se Andrey.

Nisam mogao vjerovati da se ovo dešava. U cijeloj istoriji mog rada, ovo je prvi put da sam vidio takav primjerak. Ali da budem iskren, njegovo priznanje me uopšte nije uplašilo. I dalje mi se sviđao.

-Hej, jesi li dobro. – potapšao me momak po ramenu i slatko se nasmešio.

-Oh da naravno. Ovo je tek prvi put da sretnem takve androgene modele kao što ste vi. Možda biste željeli piće?

Zamolio me da pričekam i pet minuta kasnije izašao je počešljane kose i u bijeloj odjeći. Ušli smo u hodnik i uzeli dvije čaše šampanjca. Pokušali smo da odemo do ugla sale da nas niko ne ometa. Ali svaki put kada sam poželela da razgovaram s njim, drugi kritičari, ponekad modni dizajneri, ponekad konobari, prilazili su nam i nudili nam grickalice. Svi su se divili Andreju, kao i ja. Modni dizajner nam je pričao o Andreju.O tome kakav je divan model, kako je divan. Nakon što su ga svi slikali i razgovarali s njim, otišli smo u svlačionicu.

To je bilo najtiše mjesto u ovoj ustanovi. Započeli smo veoma lep razgovor. Pričao mi je o svojoj porodici i kako je postao takav model. Ispred nas su stajale dvije pijane boce šampanjca. Sa njim je vrijeme proletjelo nezapaženo. Ne kao na modnoj reviji. Čini se, ali vrijeme se bližilo jutro, a mi još nismo hteli da spavamo. Ali šteta, bilo je vrijeme da odem u hotel da vidim svoju djevojku. Andrej me je pozvao da dođem kod njega na večeru prekosutra. Sa zadovoljstvom sam se složio, iako sam shvatio da i on želi pozitivan članak o sebi. Dogovorili smo se i otišao sam u hotel. Sledećeg jutra sam uneo na internet „Andreja Pejića“ i pročitao sve o njemu, gledao njegove foto sesije. Na nekim fotografijama ga ne možete razlikovati od djevojke.

Vrijeme je prolazilo prema večeri. Bio sam uzbuđen. Želeo sam da saznam više o ovom mladiću. Ceo dan sam planirao. Istuširala sam se, obukla, predomislila, presvukla, pa se opet predomislila. Nisam mogao naći ništa vrijedno za njega. Na kraju sam se umorio od svega, samo sam obukao crne pantalone, košulju i kravatu. Uostalom, ne idem na neki važan događaj.

Već je 19:00, vrijeme je da izađem. Auto je dovezao do mog prilaza, a ja sam se odvezla do Andreja. Da budem iskren, bio sam jako zabrinut kada sam ga upoznao, jer ga uopšte ne poznajem. Noćna mora, ja sam iskusan kritičar koji svaki dan sretne milijardu ljudi, a sad mi je neugodno. Auto se zaustavio do Andrejevog ulaza, još više sam se zabrinuo.

- Gospodine, izlazite li. – otvorio je kum i pozvao me.

-Da sada.¬¬¬¬- Probudio sam se, izašao iz auta i zamolio kuma da me sačeka dok ne stignem.

-I takođe, ako se nešto desi, zvaću te. – rekao sam kumu, on je poslušno klimnuo glavom i ušao u auto, kojim je otišao u perionicu.

Prvi sprat, drugi, treći, četvrti i konačno peti. Mislio sam da će ovo trajati zauvijek. Andrej je živio u bogatom kraju, tako da je ulaz bio dobro održavan i čist. Izašavši iz lifta, Andrejeva vrata su bila odmah ispred mene. Pritisnuo sam zvono i začuo melodiju ispred vrata. Minut kasnije vrata su mi se otvorila.

Ovo divno čudo stajalo je preda mnom u bijelim suženim pantalonama i laganoj košulji. Ne mogu opisati kako je to izgledalo. Na licu je minimalno šminke, kosa je nemarno zapušena, košulja ni malo ne pristaje uz tijelo, a gornja dva dugmeta su otkopčana. Dugo sam ga gledao, posebno u mladeže u blizini usana. Iz nekog razloga su me fascinirali, to je bila njegova prepoznatljivost.

-Hoćeš li tako stajati. – nasmijao se Andrej i lagano me gurnuvši u sobu zatvorio vrata.

-Izvini, samo sam buljio...hm, u tvoj stan. Ona je jako lijepa. – pokušao sam da se opravdam. Stan je ipak bio zaista lijep. Sve je u svetlim bojama.

-Hvala ti. Za sada izuj cipele i idi za sto, a ja ću da završim večeru. Inače, došao si ranije, čekao sam te kasnije.

“Moj kum vozi brzo.” Nasmijala sam se. – Da li sami kuvate večeru. - Izuvši cipele, upitala sam Andreja, koji je ušao u kuhinju.

– Da, šta je ovde iznenađujuće. – začuo se glas iz kuhinje. U to vrijeme sam već sjedio za stolom.

- Jednostavno neverovatno. Na primjer, ja ne znam kuhati, a ne znaju ni moji prijatelji. Može li čovjek zaista skuvati nešto ukusno. – nacerila sam se u sebi.

-Sada probaj, prste ćeš polizati. Kuvam bolje od bilo koje žene. – doneo je poslužavnik sa hranom i osmehnuo se. Miris je nesumnjivo bio divan, ali ovo bi mogla biti obmana.

Dok je pripremao salatu, gledala sam fotografije okačene na zidu. Htjela sam doći i pogledati ih, ali Andrej je već donio Cezar salatu, koja je izgledala vrlo ukusno.

-Pa, sve je spremno, možete sesti. Iako ne, šta da ti dam.

- Andrey, mogu i sam. – nasmejao se i seo preko puta mene.

Za par minuta napunili smo tanjire Andrejevim delicijama, a ja sam nas dvoje natočila vino. Usput, moj favorit, a kako je znao.

-Ko je postavio sto. - Pitao sam ga.

-Naravno da sam ja. Danas sam bez sluge.

- Ispada da ste oboje domaćica i znate da kuvate. – nasmijali smo se.

-Pa kako da kažem, stalno sam na nastupima ili žurkama, nemam vremena za sve ovo. Ali ponekad volim da uradim nešto i sam.

- Hajde da pijemo za tebe onda. Neka uvek budeš tako poseban i neverovatan. – Podigao sam čašu i zveckali smo čašama i pili vino.

-Hvala na ovim rečima. – Andrej je blago pocrveneo. Skoro sam skliznula na pod s njegovih rumenih obraza. -Usput, Tim, hteo si da probaš ono što sam pripremio, ali ne želiš. Biću uvrijeđen. – djetinjasto je napurio usne i gurnuo tanjir prema meni.

- Oh, plašim se da ovo probam. - rekla sam u šali i nabola komad mesa na viljušku i stavila ga u usta. Neverovatno, ovaj čovek ume da kuva kako treba. Iako ne treba odmah donositi prebrze zaključke, prilog još nisam probala.

-Pa, kako ti se sviđa.

-Čekaj, čekaj. – rekao sam punih usta, i nije baš išlo. Andrey se samo nasmijao.

Zatim sam probala cijeli prilog i nisam mogla vjerovati koliko je ukusno.Nikad nisam jeo tako ukusno čak ni u najboljim restoranima. Stalno je pitao: „Pa, kako. Da li vam se svidelo?”, ali ne mogu da se otrgnem od jela. Pošto sam sve normalno proživeo, stavio sam viljušku i nož blizu tanjira, sklopio ruke i rekao:

-Pa, kako da kažem, ovo je prvi put da sretnem čoveka koji zna da kuva. I to ne samo kuvanje, već fantastično kuvanje. U stvari, moja bivša žena nije ni kuvala tako. Uvijek sam jeo pastu sa kečapom. Nekad sam čak mislila da ću poludjeti od pogleda na tjesteninu, ali sada je ne jedem.

-Time, hvala ti puno. – iskreno se osmehnuo. „Zapravo, nisam kuvao dugo vremena.” Ovo je moje treće jelo.

-Da li je istina. – Skoro sam se nakašljao.

-Pa, smiri se. Svidjelo ti se, zar ne?

-Sviđalo mi se, naravno, samo sam iznenađen.

Kasnije sam pitao za fotografije na njegovom zidu i otišli smo da ih zajedno pogledamo. Pričao mi je o svom djetinjstvu. Ako pogledate fotografije iz djetinjstva i njega sada, ludo se promijenio. Dok je pričao, divio sam se njegovim fotografijama. Vrlo je zanimljivo da su fotografije ovako postavljene, počevši od djetinjstva pa do kraja zida s tekućom godinom. Da tako kažem, promene “Andreja Pejića”.

Kada je završio priču, ponovo smo seli za sto i razgovor je ponovo počeo. Pitao sam ga za revije, pitao me je kako pišem svoje recenzije o modelima. Lagano sam mu nagovijestio da će sigurno dobiti stranicu u najotmjenijim časopisima. Iz njegovih očiju je bilo jasno da je sve razumeo, ali nije hteo da pokaže. Ćaskali smo sat, dva, možda čak i tri. Popijene su dvije flaše vina i pomutila nam se svijest. Sa teme mode prešli smo na seks. Ispostavilo se da je Andrey biseksualac, iako je rekao da je skloniji djevojkama.Ja sam pak pričao o svojim djevojkama i o onim manekenkama koje su željele da steknu slavu kroz krevet.

-Ups, nestalo je vina. – Andrej je hteo da sipa još vina, ali flaša je bila prazna. -Hoćeš li još vina. – osmehnuo se pijano.

-Ako ga imaš, donesi još. Na kraju krajeva, cijela noć je pred nama. – nasmijali smo se.

Nekoliko minuta kasnije, Andrej je ušao u sobu, lagano teturajući, noseći novu bocu. Stao je ispred mene i vadičepom pokušao otvoriti bocu.

-Pa ne, ti imaš nežne ruke za ovo. Daj mi!- ustala sam i naglo mu uzela vadičep iz ruku, zabivši ga u bocu. Andrej je samo stajao i gledao me. S vremena na vrijeme teturao je i štucao. Bilo je vrlo smiješno.

Boca nije bila otvorena pet minuta i bio sam bijesan.

-Time, zašto nam treba vino. – pitao me Andrej.

-Da piješ, budalo. – nacerila sam se.

-Ne mislim tako. Zar nemamo šta drugo da radimo. Vidim da ti je teško otvoriti vino.

-Hoćeš da kažeš da sam slabić?

-Hoću da kažem nešto drugo.

-I šta. – upitala sam ga, i dalje pokušavajući da otvorim flašu.

-Želim te. – rekao je Andrej i momentalno mi gurnuo flašu iz ruku. Crno vino se prosulo po njegovom bijelom tepihu, komadići su odletjeli na strane, a on me čvrsto zagrlio oko vrata, gledajući mi u lice. Svijet je stao predamnom, a ja nisam razumio ništa što se dešava okolo.

-Znam da i ti mene želiš. – prešao mi je prstom preko usana, zaigrano se osmehujući.

- d-d-d-ne znam. – Počeo sam da mucam.

I odjednom me je poljubio sa svom strašću. Ugrizao me za usne, manipulisao mojim ustima koliko je mogao. Osetila sam svu toplinu prema Andreju, svu strast.Jesam li to samo ja, ili je vrijeme stalo. Vino se ponovo osjetilo i uz novi val alkohola zagrlila sam momka oko struka i nastavila poljubac. Zastenjao mi je u usta kao kurva, i kako me to napalilo. Nakon poljupca, krenuli smo prema sofi. Na putu je Andrej skinuo košulju, otkrivajući grudi. Počela sam da ga ljubim po vratu, ostavljajući muke koje bi šminkeri skrivali tonovima šminke, a njegov šef bi bio ljut zbog toga. Mirisao je na čokoladu. Sišući kožu na vratu, osjetio se cijeli miris njegove kože.

Skinuo mi je košulju i pomilovao me po leđima svojim nježnim rukama, povremeno se češajući. Gurnula sam ga na krevet i počela skidati pantalone. Ležao je i posmatrao me pijanim pogledom, grizući se za usnu. Nije prošla ni sekunda prije nego što je Andrey kleknuo ispred mene i počeo milovati moj penis kroz tkaninu mojih bokserica. Zakolutala sam očima od zadovoljstva. Izvadio mi je kurac iz bokserica i omotao ga prstima. Njegove razigrane ruke počele su da se kreću gore-dole, donoseći mi nezaboravne senzacije. Stao bi i onda me brzo drkao. U nekim trenucima mi se činilo da ne mogu da izdržim i da ću svršiti, ali Andrej je stao.

Povremeno je gledao u moje lice, hvatajući moje emocije. Sve se unutra izmiješalo, alkohol mi je ponovo udario u glavu, a ja sam počela oštro da guram Andreju u ruku, želeći da svršim. Uzeo je moj penis u usta, ja sam se počela micati, a nakon jednog minuta sam se ispraznila u njegova usta. Pogledao je prema meni. Alkohol i dalje igra u očima, osmeh je i dalje isti vulgaran. Pred mojim licem progutao je sve što sam spustila u njega i, dižući se na noge, ponovo me zagrlio za vrat.

-To nije sve, zar ne. – šapnuo mi je na uho.

-Ako me ponovo uzbuđuješ, to nije sve.

Gurnuo me je na sofu i odmaknuo se par centimetara od mene. Hlače su mu pale, pregazio ih je i počeo da maše svojom slatkom guzicom preda mnom. Čim bih pružio ruke, on bi ih ošamario i nacerio mi se. Imp. Skinuo je donji veš i počeo da miluje svoj dugo uzbuđeni penis. Ja sam curila od želje. Ali on mi i dalje nije popustio, iako sam već bio u kapeli. I konačno, sjeo je na mene i trljao svoj kurac o moj. Osjećao sam se kao da mi je vatromet eksplodirao pred očima. Andreja nisam ni vidjela, nekakav film mi je zatvorio oči i pustio me u svijet zadovoljstva. Puzao je po meni, ljubio mi vrat i šapnuo mi nešto na uho.

Ništa nisam razumeo, hteo sam brzo da uđem u to. Skliznula sam s njim na pod i zamolila ga da se nasloni rukama na sofu i ispruži zadnjicu. Sve je radio poslušno i nestrpljivo čekao. Pomilovala sam njegovo čvrsto dupe i snažno ga udarila, ali on nije ni vrisnuo, samo se ugrizao za usne. Prošla sam rukom duž njegove rupe, dugo je bio mokar i više nije bilo potrebno podmazivanje. Nakon što sam malo oklevao i čekao promukli glas: „Time, ne mogu više...“, ušao sam u njega. Oštro i u velikim razmjerima. Andrey je lagano prosiktao i počeo da migolji guzicom, gurajući se na moj kurac. Ubrzao sam tempo, pokušavajući da nam oboma donesem more zadovoljstva. Jauci su nam se pojačali, disanje je postalo brže, a svijet se postepeno udaljavao od nas.

Osjetio sam kako se mišići skupljaju, Andrey je počela hvatati sofu svojim krhkim rukama, snažno stežući jastuk. Jednom rukom sam mu umalo zario u butinu, ostavljajući crvene tragove, a drugom sam trzao Andrejev penis, koji mi je nakon par minuta šiknuo u ruku. Ne mogavši ​​to izdržati, ušao sam u njega uz glasno stenjanje, iako bi se to moglo nazvati urlanjem.Andrey je bespomoćno skliznuo na pod, a ja sam krenuo za njim, ležeći na njemu. Ležali smo znojni i vrući. Kapljice znoja potekle su mu niz leđa, a oči su mu bile zatvorene od zadovoljstva. Poljubila sam ga u čelo i raširenih ruku legla na Andreyovu drugu stranu. Tako smo zaspali. Ja sam raširenih ruku, a Andrej rukom stišće jastuk.

Jarka svjetlost mi pada u oči. Zavese su otvorene i gadno sunce pokušava da mi poremeti san. Prisjećajući se onoga što se jučer dogodilo, pružio sam ruku u stranu i pomilovao Andrejevu butinu, koji je također ležao s jastukom u ruci.

- Dobro jutro. – Protrljao je oči i nasmiješio se. Ujutro je čak i bolji nego na postolju. I nije bitno da li mu se maskara potekla ili da se nije umio.

-Dobro jutro i tebi. – Dopuzala sam do njega i počela nežno da ga ljubim. Ovo jutro je bilo najslađe u mom životu.

-Inače, odlučio sam da napišem članak o tebi. Ne smeta ti, zar ne?

-Protiv sam. Šališ se. Svaki model sanja o ovome. – Andrey me šokantno pogledao i počeo brzo da brblja o tome koliko je zadovoljan.

-Usput, pisaću o tome kako ukusno kuvaš. Cijeli svijet bi trebao znati za tvoje sposobnosti.” Ponovo smo se nasmijali.

-Nadam se da nećeš pisati kakav sam u krevetu. – sumnjičavo pogleda Andrej i odmah se nasmeja.

-Ja ni ne znam. Razmisliću o tome još malo. Štaviše, ako ste dobri u krevetu, zašto biste bili stidljivi.

-Prestani, Tim. - rekao je ozbiljno.

-Ok, to je šala. Sada idemo da se spremimo. Vrijeme je da odem u redakciju da pišem o takvom čudu kao što ste vi. -Andrey je pocrveneo.

Brzo smo se istuširali i spremili i krenuli na posao. Inače, tek sad sam se sjetio da nisam zvao kuma. Nadam se da je i sam shvatio da treba kući. Naručivši taksi, oprostio sam se od Andreja i otišao u redakciju.

Ceo dan sam kucao o njemu, birajući najbolje reči i izraze. Pisao sam i o njegovim kulinarskim sposobnostima, što me nasmijava. U 21 sat poslao sam kopije članaka raznim časopisima. Onda sam brzo otišao kući da se naspavam.

Sledećeg jutra doneli su mi 15 časopisa sa mojim člancima. Kao i uvijek, ovo su bili najtraženiji časopisi. Bio sam zadovoljan svojim poslom. Nadam se da će ih Andrey pročitati.

Kasnije više nismo bili u bliskom kontaktu. Pisao sam o njemu još par puta, kako je dobar model i kako se dobro predstavlja. Ponekad smo se viđali na nastupima. A ponekad sam posebno dolazio na predstave na koje nikada u životu ne bih išao. Smiješio se sa bine i često me gledao. Posle predstave uvek sam želela da odem do njega u bekstejdž i da ga poljubim, ali me je nešto u meni zaustavilo i mogla sam samo da se setim te noći, koja će mi zauvek ostati u sećanju.