Moje vaspitanje_1

Bio je vreo ljetni dan, lutala sam gradom, ne znajući kuda da idem. Bilo mi je dosadno. Većina mojih prijatelja je otišla za praznike, a ja sam se već umorio od onih koji su ostali.

Ne povezujući se ni sa kim i ni sa čim, tjerajući nogama prašinu i pokušavajući se sakriti od vrućine, stalno sam razmišljao. Gdje smjestiti svoje već prilično pregrijano tijelo. Dosada me, poput velikog i otrovnog crva, grizla kao jabuku. Ići u kino. - Da, nemam para, a nisam ni sama htela da idem na reku. Sta da radim?

I kao da je u odgovoru na moju molbu, odnekud sa leve strane začuo se jak glas - Hej momče, hoćeš mleko sa medom. Ako zamislite da vam kroz tijelo prolazi električna struja, a ona, vaše tijelo drhti u konvulzijama, odzvanjajući impulsima od “jedanaest” herca, meni se slično dogodilo. Bio sam potpuno zaokupljen svojim nezavidnim položajem, a evo ti nosiš, po svom mozgu, MED - MLIJEKO. Već sam se spremao da pošaljem onoga ko mi je to predložio, koliko mi je mašta dozvoljavala:. ALI radoznalost, wow. Nije uzalud kažu da je radoznalost ubila mačku. Kakvo mlijeko i med. A ko me je zvao iza grmlja?

Gledajući okolo, ostao sam zatečen i dugo nisam mogao da shvatim šta se dogodilo. Činilo se kao da poznajem cijeli grad, hodao sam gore-dolje, ali nikada nisam bio na ovom mjestu. Među ogromnim zgradama od stakla i betona i drugim modernim građevinama, ugnijezdila se tako lijepa, igračka kuća od brvnara, sva zatrpana zelenilom jabuka i žbunja nepoznate vrste. Odmaknuo sam se i ugledao otvorenu kapiju, stazu obrubljenu otmjenim gromadama od sivog kamena. Trem na stepenicama gdje je sjedio dječak, tačnije ne dječak, već skoro punoljetan mladić. Sjedio je na tremu, a pored njega je stajala velika limenka mlijeka od tri litra.Sedeo je i gledao me, ispod njegove kose boje slame, sive radoznale oči su zurile u mene. Nekakav apsurd, momak je kao momak u šortsu, u majici koja nije skroz krojena, bos i sa konzervom, pa čak i na tremu ove kuće. Hteo sam nesto da odgovorim, ali mi se mozak smrznuo, vilica mi je pala i to je to::: posalji ga, posalji, reci nesto zlobno i gadno i:, ali sam i dalje stajao i nisam mogao nista reci, samo sam opčinjen njegovim licem zadovoljnim i tako radosnim.

Pa, hej, kako si tamo. – viknuo je dižući konzervu mleka.

Želiš li malo mlijeka. I začepi usta, inače ćeš se prehladiti. - Spustio je konzervu, ustao, okrenuo mi leđa, nameravajući da uđe u ovu kuću:

Pa, zadnji put kažem, ako hoćeš, onda hajde da smrvimo mlijeko. - rekao je, podigavši ​​konzervu mlijeka i bacivši iskosa na mene.

Nije da sam htjela mlijeko, pa čak ni med, samo sam htjela ući u kuću. I tako sam pristao, lajući glasno sa suvim grlom Aha, ali ispalo je AHAIHA!

Momak je zamalo ispustio konzervu, nasmijao se i krenuo u kuću, govoreći glasno da čujem: „Pa ljudi sada umiru od žeđi, gube govor i ne mogu odgovoriti na jednostavnu ponudu pij mleko.”

Prošetao sam trijemom iza ovog mladića, prvo što me je pogodilo je miris koji mi je udario u nos, tako čudan, ali tako poznat. Stajao sam na pragu, njušio i pokušavao da razdvojim na sastavne dijelove ovaj primamljiv miris bilja, ovaj miris drveta i još mnogo toga što je jednostavno prkosilo svakoj definiciji.

Krenuo sam dalje u sobu, ne videći skoro ništa i ne razmišljajući, očekujući da vidim prelepe zavese, krevet sa piramidom od jastuka, okrugli sto prekriven pletenim stolnjakom, sat sa kukavicom, pa, sve što možemo da zamislimo kada smo pomislite na "kuću" i na selo. Nećete mi verovati, ja ni sam nisam verovao u ono što sam video. Video sam ono što sam očekivao. San, ovaj san je tako čudan san. Odmahnuo sam glavom, ali vizija nije nestala, uštinula sam se za ruku, ali ni to nije pomoglo. Bio sam zadivljen kako je u ovoj kući bilo hladno i ugodno.

Moje ime je Vitalik, a ti. – pitanje vlasnika kuće, eto, onog koji me je zvao, izveo me iz omamljenosti.

Andrey. - rekoh, gledajući Vitalika kako brzo slaže šolje i stavlja veliki tanjir sa saćem iz kojeg curi med, teče poput sunčanih "žica". On slaže čvoraste stolice, toliko stare i zamršene da je nemoguće shvatiti kako se to može učiniti sa drvetom.

Prišao sam stolu, sjeo na stolicu koja mi je bila na raspolaganju i začudio se koliko stolica može biti udobna.

Ovo je moj djed Vayal. – sa neskrivenim ponosom reče Vitalik, STVAR!

„Da, to nije prava reč, jednostavno nisam mogao da pomislim da se ovako nešto može uraditi sa drvetom“, odgovorila sam, gledajući u čudne glinene šolje i udišući prijatnu aromu meda kojom je saće odisalo.

Pili smo mlijeko, zveckali glinenim šoljama i izgovarali neke fraze; dugo nisam pio tako ukusno mlijeko. I nisam jeo med sa saćem. Žvačeš ovo saće i onda ispljuneš već iscrpljeni vosak, tako je kul. Popili smo skoro cijelu konzervu mlijeka.

Razgovarali smo dosta dugo, a ja sam se stalno hvatala kako govorim da ne znam zašto, ali nikako nisam htjela da odem i moja dosada je potpuno nestala.A ko bi normalan išao da se peče u ovom paklu kad može da sedi na hladnom mestu. S neskrivenom radoznalošću sam proučavao sve što me je okruživalo i još uvijek sam imao osjećaj da bi ovo mogao biti san. Ali mlijeko koje smo s takvim zadovoljstvom pili brzo je našlo izlaz i opovrglo moje misli o snu.

Vitalik, gdje pišaju ovdje. - Pitao sam.

Ovdje Andrej nije piškin, nego tamo "pišak". – Mahnuo je rukom prema vratima, ustao i krenuo prema vratima.

Hajde da mi pokažemo, takođe ne škodi baciti višak. – krenuo je u hodnik, širom otvorivši vrata.

Pratio sam ga.

Ušli smo u hodnik, zatim prošli kroz njega i izašli kroz vrata nasuprot ulaza i našli se u bašti. Za mene je to bilo kao ulazak u zemlju bajki. Zelena trava je tako lepršava, odsjaj sunca na njoj i pegavi pokrivač senke sa drveća, da sam skoro zaboravio zašto sam otišao:..

Hej kočnice, probudi se, smočićeš pantalone. - došao je iz dubine bašte.

Pratio sam Vitalikov glas i ubrzo se našao u blizini toaleta, prilično velikog za jednu osobu. Vrata su bila otvorena i vidio sam Vitalika kako iz svog masivnog “crijeva” sipa pravo u “šupak”. Žućkasti potok, iskričav, razbijajući se u ogromne kapi, odletio je u mrak i udario negdje u dubinu uz glasno tutnjavo „trr trr trr“.

Vidim da si kao Andrejka koju je udarila vreća, onda je na njemu da odluči da li će piti ili ne, a sada je situacija suprotna, da li da napiše ili ne, „To je pitanje.“ Vitalik pogledao me, nasmiješio se, izašao i gurnuo me ka „tački“.

Hajde, pokaži svoj razred!!. – povikao je glasno.

Ja sam u ovome najveštiji. – viknula sam i skinula šorts i gaćice i počela da sipam vodu iz alata.

Zato hajde još snažnije, Andrejka, hajde. – vikao je Vitalik.

I pokušao sam da sve istisnem iz svog tela odgovarajućim pritiskom.

Nisam primijetio kako mi je Vitalik prišao izbliza s leđa, kako je njegova ruka već držala moj penis i usmjeravala ga potpuno u pogrešnom smjeru, zabavljali smo se, smijali. Ovo je moje, moje, vikala sam, a on je odgovorio ne i ne. Pa, zadnja kap je pala. Odjednom se Vitalikova druga ruka uvukla između moje zadnjice, a njegov prst je pritisnuo moj anus. „Tako si lepa“, šapnuo je Vitalik. Okrenuo me prema sebi i poljubio me u usne. Nisam znao šta da radim. Vrišti ili plači, budi srećan ili tužan. Bio sam zadovoljan i uplašen šta će se sledeće desiti. Ljubio me iznova i iznova, niko me nije poljubio dugo, a još više u usne. Kao da se u meni nešto slomilo, eksplodiralo, i drhtaj je prošao mojim tijelom. Osjećao sam se tako dobro, tako zadovoljan. I on me je samo poljubio i poljubio. I rekao je nešto u svom glasu, prekinuvši od uzbuđenja. Nisam mogao ništa da razaznam. U stomaku i donjem delu leđa mi je gorela vatra, osećala sam se tako čudno, uplašeno i neshvatljivo, ali sam želela da nastavim i uplašila sam se. Plakala sam, suze su mi tekle vrelim potocima niz obraze pekući ih, ali nisam tako jecala kada su me tukli, ne, plakala sam na sasvim drugi način, tiho, iako je cijelo moje tijelo bilo spremno da vrisne. Vitalik je stao, u očima mu je bio strah i najvjerovatnije užas. Neću to ponoviti, izvini. – rekao je prigušenim glasom. Nema više, molim. – jedva sam se iscijedio iz sebe, i počeo da jecam uz urlik, u strahu da će se sve završiti. Ovo je bio kao znak za Vitalika, podigao me je u naručje kao da nemam ni kilogram u sebi i odnio me do kolibe, ljubeći me. Osećala sam se tako malom, tako usamljenom i u isto vreme neverovatno voljenom. Da je svet za mene prestao da postoji.

Položio me na krevet, skinuo me do gola, rekao mi da čekam, brzo zatvorio prozor, navukao zavese, zatvorio vrata i, odbacivši sve, zaronio sa mnom pod ćebe.

Moja mala Andrejka. - rekao je nežno me milujući po stomaku i ljubeći mi usne u vrat, a jezik mu je, kao zaigrana ručica, pokušavao da prodre na sva mesta koja su mu bila interesantna. Osjetila sam kako mi njegov jezik ugodno golica nepce, osjetila sam kako mi prodire iza uha ostavljajući mokar trag. Ljubio me je sve niže prema mom penisu. Osećao sam se tako zadovoljno da sam bio spreman da se savijem samo da pritisnem te nežne usne bliže sebi. Kada je moj kurac bio u njegovim ustima, stenjala sam kao da me muči sto đavola. Nisam uopšte razmišljao o tome šta se zapravo dešava. Osjećao sam se fantastično dobro. Mrmljao sam i trzao nogama, i savijao se, a ne znam, bio sam u nekom zaboravu.

Bićeš moja devojka, ok. – upitao me je Vitalik.

Da, biću šta hoćeš, radi sa mnom šta hoćeš”, i opet su mi potekle suze.

Osjetila sam kako mi podiže noge, „Drži ih ispod koljena.“ Vitalik baci ćebe i njegov penis se otvara mojim očima, nije penis, već bejzbol palica. Vitalik mi maže guzicu uljem i povremeno zabija prst, dok mi drugom rukom lagano masira „muda“. Joj, kako sam se tada osjećao dobro i strašno, shvatio sam da će nakon prsta doći do „otkucaja“, ali nisam mogao da se suzdržim, samo sam teško disao.

Ne boj se Andrej, obećavam da ćeš biti tako zadovoljan što ćeš ovo pamtiti jako dugo. – rekavši ovo, Vitalik je krenuo napred i nešto toplo, tvrdo i meko istovremeno je prislonilo na moj anus.Osetila sam kako ulazi u mene i ispunjava me iznutra, očekivala sam bol ali nije bilo..

Sva moja draga Andrejka, već sam u tebi, devojko moja“, rekao je Vitalik i poljubio me, nadvijajući se nada mnom svojom masivnom figurom.

Činio mi je to polako, od čega mi je tijelo jednostavno prštalo od potoka ugodnih i nepoznatih osjećaja. Više nisam plakala niti stenjala, već sam tiho vrištala, hvatajući zubima kraj ćebeta. U meni se stalno kretao i kretao, a ja sam bila iscrpljena, činilo mi se da je sve okolo nestalo i ostalo je samo ono što se kretalo u meni i donosilo takvu radost. Tako sam htela da držim njegov penis u sebi, plašila sam se da će ispasti i pokušala sam da ga zgrabim guzicom, nakon nekog vremena Vitalik je vrisnuo i gurnuo svoj kurac u mene takvom brzinom i snagom da je počeo malo me boljelo, ali nešto toplo i elastično drhtanje me je ispunilo iznutra i mislim da sam izgubio svijest.

Probudio sam se i vidio Vitalika koji je sjedio i pušio cigaretu i gledao u mene.

A ja sam ležao sklupčan i uopšte nisam hteo da menjam položaj. Dupe mi je malo pulsiralo i nešto je tražilo da izađe iz toga, potpuno sam se opustio bez razmišljanja, mislio sam da ću samo prdnuti i to je sve, ali nešto je iscurilo i skočio sam. Pogledao sam u svetlocrvenu tačku i nisam znao šta da radim sada...

Ajde prestani da buljiš, nikome se to ne dešava.Sve je u redu. – uverio me je Vitalik.

Ovo je tako toplo toplo ljeto sudbine koje je potpuno promijenilo moj svijet preokrenuvši sve naopačke i stavivši ga kako treba.