Analni deflorator

Bio sam sa njom. Učinio sam to. Tako cool. Ali, sve je u redu... Iz navike se došuljao do kreveta i kleknuo ispred njega. Autoputi na autoputu prolaze i daju posebnu svjetlost, probijajući se kroz zavjese od tila, počinje na plafonu, visi tamo neko vrijeme, a onda puzi, puzi neumoljivo dolje, žustro, kratkim bljeskom, klizi po našim licima i topi se, netragom nestaje, sve dok sledeći put ne visi na plafonu. Dugo sam sedeo na koljenima, zavirio u lice svoje voljene, čekajući ove kratke bljeskove. Spava, diše lako i prirodno. Ona je veoma lepa i ako mi neko kaže drugačije, ubiću ga. Konačno, odlučivši se, pažljivo je zgrabio rub ćebeta i polako ga počeo skidati sa svoje brade. Nije se micala, spavala je kao beba. Kada se sanduk otvorio, projurio je drugi auto... Nika gola. Ona danas ne nosi spavaćicu. Toliko sam se začudio da sam dugo ostao u ovakvom stanju, a onda sam pustio ćebe. Nežno je stavio oba dlana na svoja prsa. Bože, kako želim da je poljubim, ali usne su mi slomljene. Poljubiću je. Tongue. Evo. Odmah sam implementirao svoju ideju i pažljivo joj obliznuo usne. Usne su se razdvojile... činilo se... Opet. Ne razumem... Da li ona slabo, jedva primetno pomera usne. Činilo se. Dodiruje mi jezik svojim usnama. Munja pogađa. Kako provjeriti. Rizikovaću... Polako, pažljivo, progurao sam vrh jezika kroz zube. Pustila ga je, lagano otvorila usta i jezik joj je klizio preko mog neuhvatljivim pokretom. Bilo je to kao strujni udar. Odjednom mi se noga grčila, skočio sam i žustro izašao iz sobe. Pa sada ležim na sofi, znojan, tresem se, od uzbuđenja pišem u dnevnik. Da li me je zaista čekala. Ne mogu vjerovati!

7. maj 2002. To je to... Pao sam. Nisko kao bilo ko drugi na ovom svijetu. Druzila... Kaligulina sestra.Treba mi više vremena da ponovo razmislim o svojoj novoj ulozi i poziciji. Ali... Maxu, osim poljubaca i dodira, ne treba ništa više. Mogu li mu dozvoliti da to uradi. I ja ovo želim. Prekjuče sam skoro poludela kad nije došao, urlala sam kao vučić... A ove noći namerno nisam obukla spavaćicu. Sve je odlučeno u kupatilu... Ovo mi je bila poslednja prilika da vezu postavim na pravi put, i nije bilo potrebe da tražim razloge sa izgovorima da sam uplašena, da ne razumem.... I posle beleške od mene očekuje akcije odgovora...a ako se danas ne pojave onda će on to proceniti na svoj način i...jel... Gospode...kako je sve komplikovano. I šta. Da li je bolje taj pohotni seronja Saša. Da se juče zalijepio katranom i molio za oproštaj za grešku na zabavi. U isto vrijeme, Tanka je plakala, a on je javno izjavio da sad neka je pijani majmun pojebe. Je li Dimka bolja. Isprečio me na izlazu iz autobusa i šapnuo da je za Sašom došao red na njega. Oni ozbiljno misle – jesam li ja ovakav. Bolje čista i svetla ljubav brata nego ova trula prljavština...

Vrijeme je da se svi odvedu u školu. Idem u njegovu sobu da ga probudim...

Pa evo i odmazde... Da li vam je bolje?

7. maj 2002. Sranje. Ninka je došla da me probudi. Sjela je pored mene na sofu i... dodirnula mi čelo, obraze i vrat. Nežno... Probudio sam se i video njen blagi osmeh: „Ustani, pospanko... Vreme je za školu.“ Promenila se. Postala je ista. Postalo je još ljepše. Gde je nestala njena sumornost. Ispružio sam ruke do njenih grudi, ali ona me nije odgurnula i nastavila da se smiješi. Otkopčao sam jedno dugme na bluzi, a ona je sa osmehom rekla: "Ne sada... Uveče... Noću..." Nagnula se i poljubila ivicu mojih usana, gde je usna najmanje pukla, njena kosa mi je golicala lice. Takvo uzbuđenje. Ona zna za moju ljubav i prihvata je. Ona zna da dolazim noću i da ću čekati danas.

Na drugom času su stigli zvanični parlamentarci i objavili da me sa ekipom pozivaju u školsku baštu u pet sati. Rat ulazi u završnu fazu. Moram da pobedim. Jednostavno moram. Za ljubav i čast. Sada ću tajno poljubiti Niku od Daše i otići. Neka me njen poljubac zaštiti u borbi.

Nadyukha je zvala. Bila je ogorčena što mi se činilo da mi je djevojka cijeli dan, ali je ipak nisam pozvao u park. Glupo. Nemam vremena. Sada sam u ratu.

Prokletstvo. Oko je bilo pocrnjelo. Modrica od kravljeg tapka. Pukla usna krvari, a i oni su je uhvatili. Pojedi te - "borca ​​za pravdu." Ninka se uplašila: "Odakle modrica?" “Ah”, odmahnula sam rukom, “Eho rata.” Dakle, on i Daša su bili zauzeti radom na meni. Svakakvih losiona, hladnih obloga, a ne znaju ono glavno da je sada pred njima nosilac ordena "Grbavaca". Hehe. Sad ću doći do daha, doći ću sebi i pisati detaljnije.

Već su čekali u školskoj bašti. Šurik je bio na čelu svog tima - tu su bili i skoro svi iz "jedanaeste A", iz "jedanaeste B" i "C". Cijela gomila, tridesetak ljudi. Ovo je protiv mojih - Lyokha, Nikita, Vaska i Tokhan. Pa, razumete za šta se borim, ali šta je njima. Kolyan nije došao... Odmah sam procijenio situaciju i očito nam nije u prilog. Sjebano. Oni će nas zgaziti i mi ćemo umrijeti ovdje. Šurik se ceri u iščekivanju pobede i gleda okolo na mog jadnog garda. „Ne bojte se, momci“, šapnuo sam prijateljima, „neće biti masakra, tražiću „šake“ u čast.“ Ali onda sam čuo daleki topot i dahnuo sam. Kolyan dolazi, predvodi svoju bandu. Tamo je iskopao pedeset dolara, ni manje ni više. Prišli su i Kolyan je stao pored mene. “Znači, svi su ovdje?” – upitao je Šurik, promijenivši lice, „možda... hajde da pokrenemo pijacu.“ A on je rekao otprilike ovako: Kao, stari odlaze i sad školi treba novi kralj. Njegov tim bira mene za svog naslednika.Lud sam. Ali, postoji određena sila u vidu Kolijana, koji takođe teži ka prestolu. To znači da već postoje dva lidera. Lideri se sada moraju boriti i otkriti ko je ko. U planini je sve jasno kao dan - tortu sam pretvorila u govno sa svećama. Zar nije moguće biti iskren. Kolyan i ja smo se pogledali i ja sam rekao: „Neću se boriti „protiv“ Koljana, boriću se „za“ njega, a juče sam mu se zakleo na vjernost – on je naš kralj.“ Narod je šuštao sa odobravanjem. I postali smo gusta gomila, napeta. Sada će biti bitke. Sukobile su se dvije sile - iskustvo i većina, podlost i pravda. Mokrimo ih nasumično i sa svime što smo mogli. Srušila ih je lavina i bijes. Trčali su kao šugavi psi. Sada smo mi moć. Sutra dolazimo u školu da vladamo. Kolyan mi je rekao, ispruživši dlan: "Sačekaj pet, brate!" Generalno, ovaj Shurik je zaista gnjida, takvo sranje, i vladao je skoro godinu dana. ne razumijem…

Ovaj dan je najbolji dan u mom životu. Zaokružiću ga olovkom na kalendaru i označiti kao rođendan. Navečer je bio tradicionalni poljubac prije spavanja. Ovi poljupci su nam postali navika i pretvorili se u pravi ritual. Došli su sa Dašom i srušili se na moju sofu. Tatina sofa je tako velika, ima dovoljno mjesta za sve. Nas troje možemo ležati na njemu, čitati knjige, ćaskati. I mi smo to cijenili, ležali i brbljali šta god nam je palo na pamet. Daša je čak rekla da bi bilo lepo da se svi presele ovde. Zatim: „Pa, idemo Dash, kasno je.” Ninka me je poljubila u ivicu usana, a Daška je poljubila modricu: „Neka zacijeli!”

Čekanje je jako dugo i nepodnošljivo. Danas ću prvi put doći kod Nike sa saznanjem da neće spavati. Srce tupo kuca od nestrpljenja. Još deset minuta, neka Daša bolje zaspi i ja idem. Vrijeme je... Vrata su zaškripala i tiho se otvorila.Upalio noćno svjetlo... Nika. Ona je sama došla kod mene. Lako korača, prilazi, tiho se smiješi. U njenoj kratkoj spavaćici, spavaćica je toliko kratka da jedva krije šta želi. Ruke su mi utrnule i ne mogu da se pomerim. Prišla je bliže, legla pored mene i zagrlila me. Moj bože. Toliko sam sanjao u svojim fantazijama, prošao sam kroz toliko opcija koje bih uradio da se ovo desi, ali sada je sve odjednom nestalo. Ne znam šta da radim u takvim slučajevima. Ona leži pored mene, okrene glavu prema meni i nemo se smiješi. Dodirnuo sam joj lice, prešao prstima preko njenih usana, duž njenog vrata. Želim da se ljubim, ali ne mogu, moje usne nisu ni za normalno piće. Ali sama Nika dopire do mene, ljubi me u nos, oči, obraze, vrat. “Volim te” Ona skida spavaćicu i bljesne svojim svijetlim tijelom. Milujem je, prstima istražujući svaki milimetar, svaku krivinu i liniju. Pritiskam se uz nju cijelim tijelom, cijelim svojim bićem, naginjem se pažljivo i nježno. Oči u oči, blizu. Toliko nežnosti. Zašto mi ovo nije dovoljno. Zašto apsolutno moram da prodrem u nju. I ako to ne uradim, desiće se nešto strašno, nepopravljivo. „Želim te.” Tamo... u to... u dubinu... Ove detalje naših tijela je Bog posebno stvorio da bi mogli biti zajedno. Nina me gleda u oči ne trepćući, u uglovima njenih očiju ima vlage. Prožima me neuporedivo blaženstvo. Sretan sam. Najbolja žena na svijetu me voli!

8. maj 2002. Moj dragi dnevnik. Uostalom, samo ti mi možeš reći šta mi se desilo, šta me muči i... kako mi je dobro.

Došao sam kod njega. Sama. I ne žalim zbog toga. Čekao sam da Daša zaspi i već sam znao da ću otići, neću čamiti i brojati trenutke kada će se on pojaviti u našoj sobi. Odlučio sam se.A ako bude tražio više nego što mu je sada potrebno, ja ću to dati bez oklijevanja. Moj prvi čovek. Ironija sudbine. brate. Da li ga zaista toliko volim. Ili je ovo moja žrtva zarad snage porodice. Ja to još ne znam sigurno. Vrijeme će pokazati. Ali... ostalo je jako malo toga... Uskoro idem na koledž. Ali ne želim više, iskreno. I ako se porodica povuče, mogu to žrtvovati. Kako da ih ostavim na miru. Sav život je na meni. Uzeću ga i otići na lokalnu „farmu majmuna“. I šta. Potrebne su i medicinske sestre. Ne znam... za sada želim da me gleda, želim da me dodiruje rukama, miluje, prodire u mene. Danas ću ostati s njim cijelu noć. Prepustićemo se opakoj ljubavi. Već mi se sviđa ova fraza: Neslavna ljubav. Zvuči dobro. Crazy. Ne treba mi niko. I ne bojim se nikoga. Doći ću danas u školu i povremeno ću poniziti Sašu. Reći ću ti ako te otvoreno gnjavi govoreći da ti vjerovatno nemaš macu, već pastuha. Ha.

8. maj 2002. Ne znam zašto, ali sam također odlučio da pokrenem dnevnik. Maks piše, Ninka piše, i ja ću biti tamo.

Plačem, loše mi je. Zaljubila sam se kao da verovatno nikad više u životu neću biti, a Ninka... ga je odvela. Zašto joj sve ide lako. Špijunirao sam ih kroz blago otvorena vrata. On ju je jebao, a ona je stenjala, kao u tatinoj pornografiji na tajnim trakama. To je ok. Ona uskoro odlazi na koledž, a Max i ja ostajemo. U međuvremenu ću se pritajiti. Strpljiv sam, znam da čekam. Korak po korak, i on će biti moj. Želim to tako.