Večernje ispitivanje

Pozdrav svima.) Zovem se Kristina, samo Chris za prijatelje, imam 18 godina, goruca brineta, 85-60-90, zelene oci, generalno sam lepa. Pocecu od toga da Nikada kod sebe nisam primećivala lizbejske sklonosti, volela sam momke sa njenim telom, ali nakon još jednog raskida sa bivšim dečkom, bila sam ubeđena da su svi oni seronje, kao što smo drugarica i ja išle u klub (prijateljica se zove Katya) radila je u ovom klubu i plesala Go-Go i kad je morala izaci pala je i imala je nesto tu mi se desilo gola i morali smo izaci jer smo trazili avans i odlucili da odemo, ja sam plesala jako dobro (moje godine u školi plesa su pomogle) presvukla sam se i nastavili smo da pijemo pored nas, naravno, odmah su se prevarili Momci, ali nije me bilo briga za njih!

a onda sam primetio da devojka sedi za stolom i gleda u mene, cak mi se cinilo da me skida ocima, devojka je izgledala jako dobro, kosa joj je bila kao decka farmerke, kozna jakna, imala je lijepog lica, slatko sam se nasmiješila i otišla do toaleta, stojeći kraj ogledala koje se šišala i onda je ušla, pružila mi ruku i predstavila se kao Anya i odgovorila:

"Sjajno plešeš", rekla je Anya sa smiješkom.

“Hvala”, odgovorio sam, a onda sam krenuo, uhvatila me je za ruku i zamolila me da uđem u jednu od toaleta, ja sam briznuo u plač od iznenađenja i pokušao da ustanem, onda me ona zgrabi za kosu, podiže me, zatvara klupu u wc-u, pritisnuo me na vrata, podigao moju skoro do struka i počeo da me ljubi u vrat, naravno da sam bio ogorčen, počeo da se mučim i dobio šamar , ja sam plakao jos vise, poljubila me je, dodirnula mi zadnjicu, pa stezala, pa pustila, pa stezala grudi svom snagom, od ovoga me jos vise boljelo, bol je bio jako paklenski, onda mi je podigla haljinu i ušao u moje gaćice, pogledao me i kroz smijeh rekao: „Sva si mokra, želiš me!“

- Neću da me ostavim, mrzim te kučko, mogao sam da nastavim i da je "zasipam" beskrajno beskrajno da me nije ponovo udarila, povukla mi gaćice u stranu i zabila mi prste u vaginu, Već sam htela da zaboravim na sve i zajecam, ali sam čula nečiji glas, bio je to moj prijatelj

Odmah sam počeo da vrištim, ona je otvorila vrata i ja sam iskočio. Katya je bila u šoku i rekla je

-Šta radiš ovde?Rekla sam ti da ne želim da te vidim...očigledno mi to nije rekla!

Anya je odmah prišla Katji i rekla

-Ne trebaš mi više, želim je. i ona će biti moja!

ANYA se okrenula i otišla do izlaza!Odmah sam se usput spremila da idem kuci,od Katje sam saznala otkud je poznavala Anju i ko je konacno bila.Kata mi je rekla sve da ju je srela i bila u šoku,ja nikad nisam primetio sklonosti kati u lisbyju, usao sam u kucu i pokusavao da zaboravim sve sto mi se desilo, ujutro sam se istusirao kao i uvek i obukao bratovu majicu, bila je duga i pokrivala me dupe posto sam zivio sam hodao sam po kuci i pušio a onda je zazvonilo na vratima,mislio sam da je brat došao po moje stvari a da nisam ni pogledao kroz špijunku otvorio sam vrata kao da se ništa nije desilo,užasno mi je bilo iznenadjen kad sam ugledao nju vrlo Anju na vratima, pokusao sam da zatvorim vrata, ali ona me pritisnula golog, gurnula vrata i usla, zatvorila vrata, Anya me je podigla i pritisnula na zid i opet je sve pocelo od pocetka mi je pocepala majicu, ja sam ostao samo u gacicama, Anya me odvela u dnevnu sobu i bacila na sofu, legla na mene, pocela da me ljubi po vratu i oštrim pokretom zaglavila 3 ili 2 prsta u mene, vec sam "pljunula" svuda pocela da stenjem orgazmom bila sam jako jaka, kad sam se probudila nisam je nasao =(

Meseci su prolazili, jos uvek nisam mogao da je zaboravim, odlucio sam da je nadjem sam kod Katje, saznao sam njen broj gde zivi, naravno, za hrabrost, pevao sam i pevao sam dosta momaka, i eto me, vec pijana stojim blizu njenog stana i to je sve sto se ne usuđujem da kucam stajao sam nekih 10 minuta kad me neko zagrlio oko struka i poljubio u vrat,okrenuo sam se i ugledao nju Anju,odmah sam jurnuo na nju poljupcima pa ljubeći smo otišli kod nje i imali smo "divlji" seks, onda smo zaspali negdje oko 5 ujutru, a izlazimo vec godinu dana, igram za nju, zabranila mi je da igram u klubu iako su mi posle tog vremena nudili veoma pristojne pare za moj ples!Ali rec moje voljene je za mene zakon!ANYA VOLIM TE PUNO,VOLIM TE VIŠE ŽIVOTA


Imao sam sreću da učestvujem u ovoj istinitoj priči.

- I zato slušaj. Zovem se Vika, imam 35 godina i prokleto sam lepa, volim i prihvatam sve kada je seks u pitanju. Zaista volim zgodne djevojke, volim kada mi pričinjavaju zadovoljstvo, i naravno, i sama aktivno učestvujem u takvim igrama, također želim napomenuti da me i momci uzbuđuju, ali u manjoj mjeri. I tako se proljeće završava, vrijeme je da razmišljamo o odmoru. Uđem u kafić, sednem u ćošak za prazan sto i počnem da sanjam o Sočiju.

Volim ovaj grad od djetinjstva, toliko je ugodnih uspomena vezanih uz njega da se nehotice transportujem tamo.

“Ovdje je moje snove prekinuo nježan i baršunast glas koji me je zamolio da sjednem na prazno mjesto. Ispred mene je stajala prelijepa plavuša stara oko 30 godina, noge, kako se kaže, velike kao uši.

Zvala se Tatjana. Tokom razgovora ispostavilo se da i ona ide na odmor, a ja sam odmah predložio odlazak u Soči, pogotovo što tamo imam starog prijatelja Vlada. Da budem iskren, pozvao me je kod sebe, a pošto je bio oženjen, iznajmio mi je stan.

A sada je stanica Kazansky 22 sata i 30 minuta, idem do 11. vagona, kondukter je Olya Lyanina, čitam značku. Tim vodiča je Adler.

Pozdravili smo se, njen meki grudni glas me je odmah uzbudio, ali onda je došla moja Tatjana i ušli smo u kupe. Voz je krenuo i počeli smo da se presvlačimo. Tatjana je skinula bluzu, naravno da nije nosila grudnjak, a ja sam pri pogledu na njene prelepe grudi dahnula od oduševljenja.

Bile su veličine tri i tako okrugle i uspravne da sam odmah poželio da ih dodirnem i poljubim. Tatjana je, skidajući se, potajno posmatrala moju reakciju, okrenuvši mi leđa, skinula je gaćice. U ovom trenutku nisam mogao da odolim i moja ruka je pala na njeno dupe.Bila je tako zgodna i baršunasta da sam istog trena poludjela. Zadrhtala je i nagnula se naprijed, pokazujući mi svoje fantastično dupe. Ponovo mi se ugasila glava i kao da se ništa nije dogodilo, upitala je.

- Šta ti se sviđa. Ja sam, zagušen od uzbuđenja, odgovorio u trenu.

- Da njena guza nije samo lepa, nego je neverovatna. Od takvog komplimenta, Tatjana je pocrvenela zbog "skromnosti" i nabacila ogrtač, ako to možete nazvati ogrtačem. Bila je napravljena od crvene, prozirne svile i pokrivala je samo njen trougao. Došao je red na mene, Tanja je sela na sofu, prekrstila noge i počela pažljivo da me posmatra. Kao da sam osetio njen pogled kroz kičmenu moždinu i naglo se okrenuo. A onda sam video njene oči, ne, ne oči, već vulkan želja.

U ovom trenutku me je već bilo sramota. Prije nego što sam stigao da skinem sve i nabacim ogrtač, moje grudi su bile u njenim rukama. Pažljivo je stavila svoje nježne dlanove na moje grudi i počela ih lagano milovati, prsti su počeli opisivati ​​krugove oko mojih bradavica, zatim je jednim dlanom pokrila moja usta, a onda je njen kažiprst bio u mojim ustima, odmah sam ga usisao i počeo da sisa kao član. I pravila je takve pokrete kao da me jebe u usta. Onda se ovaj prst pomaknuo na moju bradavicu, on je kao da ju je pritiskao i istovremeno ih ljuljao s jedne na drugu stranu. Moje bradavice su momentalno reagovale na razigrane prste, otvrdnule su i postale uspravne, kao dve male masline. Bio sam ozbiljno uzbuđen. A Tanja je zatvorila oči i bilo je kao da je već negde iza oblaka i samo tihi šapat dolazi sa njenih usana.

“Kako su mekane i uspravne, a tvoje bradavice me samo izluđuju, već mi curi.”

-Mogu li da ih poljubim?

„Ti si moja nežna i baršunasta“, odgovaram, naravno, dugo su čekali tvoj jezik. I sad je moja bradavica završila u njenim ustima, lagano ju je uvukla u svoja baršunasta usta i počela da je miluje jezikom. Odmah sam počeo da tečem. A onda, bez kucanja, naš kondukter ulazi u kupe. Od iznenađenja, naglo smo se odmakli jedno od drugog i, kao iznenađeni „prvaci“, pocrveneli do vrhova kose na stidnim kostima.

Olenka je, kao i mi, pocrvenela, ali se brzo savladala i tražila od nas karte. Upoznajemo se, ona nas gleda svojim nevinim pogledom koji nam nedvosmisleno govori DEVOJKE!!. Ne brini, sve je u redu. Ali uzbuđenje koje smo nedavno imali odmah se prenijelo na našeg dragog vodiča. Nekako se napela, skromno skupila kolena, podigla su joj se grudi i počela je ubrzano da diše.

Tanja je odmah osetila njeno uzbuđenje i ponudila joj čašu šampanjca, postidela se i rekla.

- Popit ću sa zadovoljstvom, ali tek kasnije, sada ću predati smjenu i vratiti se. Pogledavši nas svojim uzbuđenim i oduševljenim pogledom, otišla je predati svoju smjenu. U međuvremenu smo počeli da postavljamo sto. Kada se Tanja sagnula, ogrtač joj se toliko podigao da je njen trougao bio potpuno otkriven i nije bilo snage da skine pogled s njega. Odmah je uhvatila moj pogled i lagano raširila noge. Nisam mogao da izdržim, kleknuo sam ispred nje i počeo da joj ljubim noge, počevši od kolena i iznad. I kada sam stigao do njenog trougla, potpuno je raširila noge i moje lice se ukočilo ispred njene materice. Na njenim bijelim gaćicama pojavila se mokra mrlja.

Gledao sam u ovo čudo kao opčinjen, i ono je raslo i raslo. A onda, nisam si mogao pomoći.Polizao sam je kroz gaćice, Oh!!. kako je ukusno!!. Tanja je sela i zavalila na sofu, stavila noge na sedište i zatvorila oči. Toliko je stenjala da sam mislio da je čujem u drugom kupeu. Uhvatila me je za glavu "ludim" rukama i toliko me povukla do međunožja da su mi usne ušle pravo u njenu matericu. I nos joj je naslonio na izbočenu brežuljku, i, ne puštajući moju glavu, počela je da ga pomjera po cijelom međunožju. Bila je toliko mokra da sam nakon jednog minuta cijelo lice osjećala kao da ima kreme. Bila je toliko uzbuđena da je neprekidno svršavala. I potpuno sam izgubila glavu od njenih sekreta, i nije bilo ništa slađe od ove arome i ukusa. Bili smo toliko uzbuđeni i zaneseni da opet nismo primijetili kako je Olenka ušla.

- Oh. „Verovatno nisam na vreme“, šapuće Olja.

- Izvinite na ovako besceremonalnom upadu.

- Doći ću kasnije.

- Ne, ne, vi ste sada svjedok, a mi ostavljamo svjedoke kao taoce, uđite i skinite se.

„Ali ne mogu to odmah da uradim“, kaže Olenka.

- U redu je, pomoći ćemo vam.

Gledajući nas, Olenka se neopisivo uzbudila, tresla se od iščekivanja nečeg novog i jedinstvenog. Bez razmišljanja, sjeli smo je pored nje i natočili joj šampanjac. Dok je pila, počeli smo da je svlačimo. Bilo je vruće, a šampanjac joj je brzo otišao u glavu. Kada sam se sagnuo i počeo da otkopčavam bluzu, uzdahnula je aromu koju je Tanja ostavila na mom licu. Olenka nije mogla da izdrži, privukla je moje lice prema sebi i počela da me liže, a zatim da mi ljubi štucavicu.

U međuvremenu, Tanja je uspela da skine gaćice i, spustivši se na kolena, počela da mazi Olenku jezikom. Njen jezik je počeo svoj put od tuberkuloze i završio sa rupom, ali Olenki to nije bilo dovoljno, izvila se i time pokazala da može i da liže guzicu.Ali Tanji je tako neprijatno i šapuće.

- Hajde, ma koliko drugačije.


Olenka se nije začudila, odmah se popela na drugu policu i sjela na ivicu, stavila noge na drugu policu, raširila noge i naslonila se. U ovoj pozi, sve njene čari bile su na vidiku, a njena zadnjica bila je dostupna u svom najboljem obliku. Tanja je zaronila između nogu i počela se brčkati. Sada je njen jezik počeo da se pomera iz zadnjice i završio sa tuberkulom. Gledajući ovu sliku, počeo sam da tečem kao "posljednja kučka". Kleknuo sam, raširio Tanjine noge i pao na njenu macu. O!!. kako je bilo slatko. Ali ne postoji večno blaženstvo. Prvo je Olenka glasno dahnula i počela da svršava u Tanjuškina usta, a onda je Tanjuška ušla u moja usta.

Popili smo još jednu čašu, a Olenka je progovorila.
- Hajde Vikula, dajmo mu neko nezemaljsko zadovoljstvo.

– Vika, lezi brzo, polizaćemo te od glave do pete. Moja reakcija je bila trenutna, legla sam i raširila noge. Moje cure su kleknule i počele da me ližu. Olenka je nastavila da liže lice, a Tanja je pala na moju pičku. Liznuvši me po licu, Olenka je počela da me ljubi štucavicu, a ja sam ponovo počeo da tečem (kako sam rekao, kao pohotna kurva). Ruka mi je pala na Oljino dupe i počela se kretati prema međunožju.

Dva prsta su lako ušla u njenu mokru rupu i počela da pravi (pokrete napred) simulirajući snošaj. Natasha nije gubila vreme, "zgrabila" moju devojku, zabila je jedan prst u moju devojku, a drugi u njeno dupe i gurnula ga unutra, prvo polako pa sve brze, ja sam poceo da je mahnem, ona jeste tako dobro da sam se stvarno zaglavio.

A onda je odjednom pritisnula usne na moj pupoljak, jezikom je polizala sve moje čari, a njeni prsti su nastavili svoj posao.Kretali su se u ritmu sa jezikom, a onda se Olenka prva slomila. Brzo je ustala i sjela mi se na lice, a onda sam se ponio punim plućima, gurnuo sam nos između njenih usana i osjetio kako je tamo vlažno i mirisno. Njen lubrikant me je izludio, i počeo sam pohlepno, ne samo pohlepno, već je mahnito lizati. Prvo sam je lizao kao sladoled, raširivši jezik, a onda sam ga napravio oštar i njime počeo da joj trljam klitoris.

Zatim sam uvrnuo jezik u cijev i počeo da ga guram u njenu slatku rupu. Ukratko, počeo sam da je ševim time, a onda se ona napela kao tetiva, zadrhtala i uz glasan plač počela da mi svršava u usta. Toliko se trznula da mi je lice bilo prekriveno njenim mirisnim lubrikantom, a onda sam došao na red.
Tanja je promenila taktiku lizanja, dodirujući moj breg samim vrhom jezika, samo vrhom.

" O moj boze. Ona zadirkuje, odlaže orgazam...” I sama bih volela da duže osećam ove senzacije…. kako mi probijaju cijelo tijelo oštrim strijelama... kako me zadirkuju... vodeći me do same litice... i opet me vraćaju u stvarnost.

Osećam lagan, topao dah... NE MOGU da se suzdržim!!. Svršavam uz stenjanje. Ne, čak ni uz stenjanje, nego uz divlji plač, to je bilo nešto, uopšte se ne sećam takvog "divljeg" orgazma, a onda je nastupilo potpuno "opuštanje".

Generalno, nas troje smo završili. Umorni i sretni sjeli smo za sto. Dok smo pili šampanjac, lubrikant je nastavio da izlazi iz naših „devojčica“. Ne sjećam se ko je predložio da se ližemo, ali onda je Olenka stavila noge na sto i raširila ih.

- I tako ko će od vas prvi polizati, ali generalno bi bilo bolje da opipate dva jezika.

Ali da biste to učinili, morate promijeniti položaj, predložio sam joj da se popne na drugu policu i stane na sve četiri na dvije police. Ispostavilo se da su jedna noga i ruka na jednoj polici, a druga ruka i noga na drugoj.

O!!. OVA POZICIJA će svakoga izluditi, u njoj su svi prilazi dragocenim rupama otvoreni. Tanjuša je odmah pala na guzu i počela da pomera jezik sa guzice na macu, a ja, naprotiv, sa mace na guzu. Naše grudi su se u taktu sa našim lizanjem trljale jedna o drugu. Kako smo nas troje kul izgledali, jezici su nam se sreli i strastveno smo se poljubili, a zatim se razdvojili i nastavili sve iznova.

Olyina obilna količina lubrikanta davana nam je jedan po jedan.
A onda je Olenka molila.

„Ne mogu više, smiluj mi se, daj mi minut da se odmorim i sve ću ti polizati.”

Odmah smo ustali u psećem stilu, pritisnuli guzice jedno o drugo i raširili noge. Naš ističe
prorezi su bili toliko blizu jedan drugom da su se skoro spojili u jedan veliki "manden". Olenka je brzo zaronila ispod nas, a jezik joj je plesao po našim rupama. Počeo je da liže moju macu i završio sa Tanjuškininom, a mi smo trljali i uvijali guzice. Prvo nas je Olenka lizala kao sladoled, pa nas jebala jezikom, a na kraju je ubacila dva prsta, jedan u Tanjinu rupu, drugi u moj, spojila ih i osjetili smo kako joj prsti, kroz tanke pregrade, dodiruju jedan drugog . Nismo više mogli podnijeti takvo uzbuđenje.

Orgazmi su nas, jedan za drugim, prekrivali. Bio je to prekrasan i jedinstven trougao. I ova jedinstvena noć nam je proletjela za tri sekunde.

Ako se nekome svidjela moja priča neka napiše.

P.S. Izvinite, ali neću odgovarati dečacima i muškarcima, kao ni devojkama do 18 godina.
[email protected]


Kazna za kučku



Dio 1. Lady



- Građani akcionari. Molimo nadležne da obrate pažnju da rukovodstvo Balance Stroy ad ne ispunjava svoje obaveze oko izgradnje stambene zgrade na Aveniji Nezavisnosti.Niska žena srednjih godina, obučena u široku ljetnu haljinu, držala je razglas u rukama i obratila se velikoj grupi ljudi okupljenih ispred devetospratne poslovne zgrade od stakla i betona.

Žena je nastavila da govori:

- Svi mi, akcionari, uložili smo svoj novac u ovu kuću, a sada smo primorani da trpimo poniženje od gospođe Iškimove.



Gospođa Iškimova je u međuvremenu bila u svojoj kancelariji, koja se nalazila na petom spratu kancelarije njene kompanije, i gledala dole okupljene akcionare.



- Šolpan Damirovna. Gospođa Verbitskaya je došla da vas vidi, sekretarica, lijepa mlada smeđokosa žena, čekala je naređenje od svog šefa.

- Nemam sada vremena. „Neka uđe posle 17 časova“, odgovorila je gospođa ne okrećući se prema sekretarici.



Šolpan Damirovna priđe visokom ovalnom ogledalu i sa zadovoljstvom se pogleda: mlada, lijepa, visoka tridesetogodišnja dama, Kazahstanka, brineta, arogantnog, strogog pogleda tamnosmeđih velikih očiju. Njeno nježno tamno lice bilo je prekrasno uokvireno raskošnom tamnom kosom ispod ramena.

Gospođa je bila odjevena bogato i elegantno: francuski lagani sako sa mrljama, snježnobijela bluza od prirodnog pamuka, elegantno duga, do poda, raskošna, pripijena svijetla suknja sa zlatnim uzorkom čipke duž poruba. Ispod ruba suknje virile su svijetle cipele s visokom potpeticom.

Izgled poslovne žene upotpunila je dijamantska ogrlica, srebrni švicarski sat na širokom kožnom remenu, zlatno prstenje, iste iste zlatne duge minđuše i skupocjeni kaiš od prave kože koji je opasao njenu dugu suknju.



Ovo nije bio prvi put da su se dioničari okupili ispod prozora kompanije u nadi da će im se vratiti novac koji su uložili u izgradnju stambenih zgrada. Oni su u više navrata kontaktirali agencije za provođenje zakona i lokalnu administraciju, ali bezuspješno.

Gospođa Iškimova je imala uticajne pokrovitelje koji su je uvek sklonili od opasnosti. A dioničari su ostali bez ičega.



Poslovanje gospođe Iškimove je cvetalo: njena kompanija, jedna od velikih kompanija u novoj prestonici, uspešno je izgradila i pustila u rad nekoliko poslovnih zgrada i stambenih kompleksa, ali sa njenim najnovijim projektom, devetospratnom stambenom zgradom u Aveniji nezavisnosti, nastali su problemi zbog nedovoljno finansiranje.

A ti problemi postoje već šest mjeseci.



Gospođa je ponovo prišla prozoru: vrelo, junsko sunce sijalo je kroz zavese, nežni pjev ptica smirivao je živce poslovne dame.



“Naravno, meni ih je kao ljudskom biću žao, ali ne mogu samo da uzmem kredit od banke da završim gradnju. Među mojim mušterijama, moji dužnici su preko krova. Sada, kada bi oni, kupci, blagovremeno platili izgrađene poslovne zgrade, onda ne bi bilo problema. A sad ispada da sam ja jedina tako loša i nepoštena” – ovako je gospođa pomislila kada je kasno uveče, posle 21 sat, izašla iz kancelarije.

Spretno se izvukla iz uredskog parkinga u snježnobijeloj Toyoti Kamri, Šolpan Damirovna se odvezla prema kući.

Gospođa je tokom vožnje razmišljala o sastanku koji je održan juče, u utorak, u lokalnoj upravi, na kojem je od nje zatraženo da hitno riješi problem sa dioničarima.

Pitanje sa dioničarima je postalo političko. Izbori za lokalno predstavničko tijelo su bili pred vratima, a uprava je već unaprijed brinula o svojim kandidatima.

Izgled da će biti u zatvoru zbog prevare nije se dopao gospođi i stoga je pod pritiskom zvaničnika poslovna žena bila primorana da obeća da će završiti izgradnju kuće do septembra. A sada je skoro kraj juna.



- Pshh. odjednom se začuo tihi zvižduk koji se pretvorio u šištanje.

„Ne ovo“, gospođa je zaustavila auto i izašla iz Toyote Kamri.

Podigavši ​​svoju dugu suknju svojim gracioznim manikiranim prstima, Šolpan Damirovna priđe zadnjem točku i sagne se. Guma je bila probušena.

- Prokletstvo. Pa, moraš. I na sreću, nisam u gradu - dama je živela u predgrađu prestonice, u dvospratnoj vili. A guma je pukla, već izvan grada, na pustom dijelu autoputa.

Okolo je bila samo stepa i samo u daljini, iza male grupe drveća, vidjela se nekakva građevina.

Gospođa je počela da bira broj autoservisa sa svog mobilnog telefona, prijatan ženski glas je prvo pitao da li auto ima rezervnu gumu i pumpu sa crevom, a nakon negativnog odgovora odgovorila je da će auto servisa stići u roku od pola sata.

„Da, imam pumpu sa crevom. Ali neću sada izvlačiti prljavi točak iz prtljažnika, montirati teški lift i petljati se sa ovom stvari, pumpom... Radije bih čekao nego da zaprljam odijelo. Neka ovo rade muškarci”, ogorčena je gospođa na sebe.

Zaista, Šolpan Damirovna je znala da vozi automobil, ali ga nikada nije sama popravljala, radije je da to rade profesionalci za autoservis.

Padao je mrak, a prohladni noćni vjetar natjerao je gospođu da se skloni u automobil. Šolpan Damirovna poče da gleda kroz prozor. Pažnju joj je s puta skrenula poruka sa magnetofonske trake.

“Danas, 20. juna 2007. godine, nakon 15.00 časova, tri osuđene djevojke od 16 do 19 godina pobjegle su iz ženske popravne kolonije. Zovemo ih znakovima...”

Dio 2. Zločinci



Oksana Shvabaeva je od djetinjstva ozloglašeni dječak. Više puta je bila huligan i nije se ograničavalo na uobičajeno razbijanje prozora u školskoj učionici ili dugmadi na učiteljskoj stolici.

U njihovoj školi, najobičnijoj osrednjoj srednjoj školi, reket je bujao iz sve snage. A Oksana nije stajala po strani: iznuđivala je novac, ili, kako kažu, „stavila ga na tezgu“ od djevojčica iz svog i paralelnog razreda. A ako devojka nije donela novac na vreme, onda je bila podvrgnuta „mraku“: Oksanka i njena dva saučesnika čekali su devojčicu posle škole, preteći joj nožem, odveli je u obližnju kuću, a u podrum je podvrgnuo uplašenu zarobljenicu zlostavljanju: tjerali su je da se skine do gola, vezali joj ruke na leđima, tjerali da klekne i tjerali da liže zarobljeniku genitalnu sposobnost.

Djevojčice su doživjele pravi šok od takvog nasilja i nikome o tome nisu govorile, a mučitelji su prijetili da će djevojci organizovati "kolo" ako ih prijavi policiji.

Pa, Oksana je završila u zoni jer je teško pretukla mladu učiteljicu kada joj je šest meseci dala lošu ocenu iz ruskog jezika.

A Oksanka bi bila u zatvoru pet godina da tamo nije srela iste bezakonike kao ona, Ninku i Verku. Dali su Oksanki ideju da pobjegne.

Organizirali su bijeg po svim kanonima holivudskog akcionog filma.

Jednom sedmično, srijedom popodne, njih troje išlo je kod psihologa, slatke mlade dame po imenu Lyazzat.

Lyazzat je izvodio treninge na teritoriji kolonije, u prostoriji posebno opremljenoj za tu svrhu.S obzirom da je Lyazzatin kontingent bio poseban, psiholog se uvijek oblačio da sakrije svoje tijelo. Tako je tog vrelog junskog popodneva Lyazzat bio strogo obučen: u jorgovanu bluzu dugih rukava i dugu, do sredine teleta, ravnu narandžastu suknju sa niskim prorezom.

Zatvorenice, njih deset, sjedile su na stolicama oko Lyazzata, koji im je objašnjavao kako se pravilno obući kako bi impresionirali.

U prostoriji su bila i dva čuvara: visoke mlade žene, obučene u uniforme: tamnoplave košulje i suknje iste boje do ispod koljena.

Oksanka i Ninka su se, kako bi skrenule pažnju čuvara, međusobno posvađale.

Stražari su došli da razdvoje navodno svađene djevojke, a onda su, neočekivano za sve, ove djevojke bacile žene na pod, zavrnule im ruke na leđima, a Oksanka im je otkopčala futrole i izvukla pištolje. Dva cijela pištolja.

Prijeteći im ovim oružjem, zarobljenici su stražarima i Lyazzatu vezali ruke iza leđa, a zatim su svoje taoce izveli iz sobe. A onda je sve bilo jednostavno: na zahtjev razbojnika, dobili su automobil, novac i benzin.

Gurnuvši taoce u sivi UAZ, banditi su napustili koloniju. Potjera za njima nije uspjela jer su dva kilometra od "zone" banditi ušli u automobil Žiguli koji im je naišao na putu, iz kojeg su banditi izbacili vozača.

Banditi su se zaustavili u blizini male šume, izvukli taoce za kosu i odvezli ih prema napuštenoj šumskoj stražarnici. Razbojnici su zarobljenike, jecajući i drhteći od straha, skidali do gaćica, brutalno ih tukli, razvlačili na smrdljivi dušek koji je smrdio na mokraću, a onda...

Posebno su se rugali Lyazzatu. Da, da, ne preko čuvara, nego zbog ove dotjerane mlade dame.

Pošto su silovali svoje zarobljenike, razbojnici su ih ostavili da leže na dušeku, gole, vezane, sa spuštenim gaćicama. Operativna grupa zatekla je taoce u tako poniženom stanju.

Nakon što su zadovoljili svoju požudu, kriminalci su se vozili pravo duž autoputa. A onda su ugledali luksuznu i bogato obučenu, elegantnu, prelepu mladu damu kako stoji kraj Toyote Kamri i zove nekoga na mobilni...



Dio 3. Strah.



Više od svega, Šolpan Damirovna se plašila „loših devojaka“. Ovaj strah od arogantnih i čvrstih devojaka uselio se u njenu dušu još od studija na državnom univerzitetu u Karagandi.

Bila je devetnaestogodišnja studentica ekonomije kada se kasno u jesen navečer susrela s prvim nasiljem u životu od strane djevojaka koje su studirale na lokalnom stručnom fakultetu.

Te večeri Šolpan se vraćao kući sa nastave. Bilo je jako hladno, vjetar je smrzavao, a žuto jesenje lišće padalo je po trotoarima, mokro od otopljenog snijega.

Učenica je nosila toplu bijelu jaknu i crnu suknju do koljena. Nosila je visoke crne kožne čizme.

Šolpan je prolazila pored doma za stručne škole kada su je sustigle dve devojke.

- Hej, možeš li naći dim.

- Ne pušim, devojke. – Šolpan se slatko nasmešio peteuš devojkama.

- Zašto ne pušiš. Mi pušimo, a vi ne. Želiš da se istakneš, kurčevo!

Šolpan je ubrzala korak, ali su je devojke zgrabile za ruke i odvukle učenika koji se opirao dublje u park.

Bacivši devojčicu na mokru travu, studenti radnici su na zemlju istresli sadržaj njene torbice: sveske za predavanja, olovku, ruž za usne i kozmetiku.

- Pa ti, pederu, studiraš na Univerzitetu. Jebeno inteligentna žena. – zarzinula je jedna od devojaka, gledajući Šolpanovu studentsku knjižicu.

Šolpan je ustao sa zemlje.

- Ja sam student.Samo me nemojte udarati, devojke. Uzmi sav moj novac!

- Zašto nam dođavola treba tvoj novac. Ne treba nam novac!

Student je zbunjeno gledao u bandite.

- Šta je tako neshvatljivo. Odlično ste obučeni. Treba nam tvoja odeća. Hoćete li se sami skinuti ili pomoći?

Šolpan je odmahnula glavom, što je naljutilo devojke... Oni su lako zgrabili Šolpan za ruke i namerno polako, uživajući u njenom strahu, svukli studenticu do gaćica...

Dio 4. Zarobljeništvo



Kada se automobil Žiguli dovezao do njene Toyota Kamri, Šolpan Damirovna je bila srećna. Gospođa se već umorila od čekanja na autoservis, a živci su joj bili napeti do krajnjih granica.

Šolpan Damirovna je pomno pogledala devojke koje su izlazile iz Tojote. Ima 16-17 godina. Obučen u majice i farmerke.

- Zašto putujete tako dugo. Mislio sam da će doći ovaj tip, nedovršeni glupan. Brzo pregledaj moj auto. Pa ustajte, požurite, devojke.

Gospođa je, podigavši ​​desnom rukom svoju dugu suknju, bahato pogledala one koje je greškom uzela za radnike u autoservisu.

- Šta, devojko, ima li problema sa autom. – nacerila se Oksanka.

Zločinac je dogurao do dame. Gospođa je u zraku osjetila dim i oštar znoj.

Primetivši da se gospođa drži za nos, Oksanka se nasmejala.

- Zar nisi osetila miris zone, kučko slatko nahranjena. Pa, evo, pomiriši!

Oksana je prišla blizu Šolpan Damirovne i gospođa je primetila tetovaže na devojčinoj ruci.

Dami su noge pokleknule od straha. Odmah se sjetila poruke o bjekstvu tri osuđene djevojke iz ženske kolonije. Pokušavajući da ostane mirna, Šolpan Damirovna se povukla do svog automobila. Srce joj je kucalo od straha, a kroz glavu su joj proletjela sjećanja na tu hladnu jesenju noć.

Gospođa nije primetila kako joj je Verka prišla s leđa.

-Sapunaš li negde, kučko. – Verka je oštrim bolnim pokretom zavrnula ruke Šolpan Damirovne iza leđa: „Ne ide ti dobro. Nismo ni razgovarali sa tobom, lepotice.

- Ay. Povrijeđeno. Pusti me. Molim te. – molila je gospođa.

- Pa, dobro, ne trzaj se, kobilo. – Oksana je dami snažno udarila šamar.

- Šta sebi dozvoljavate. Ja sam odrasla dama, a vi ste derišta, kriminalci. - Šolpan Damirovna se trgnula naprijed i prijeteći pogledala Oksanku. Njene prekrasne, velike tamnosmeđe oči gorjele su od ljutnje. I strah je negde nestao...

I trenutak kasnije, dama se sagnula duplo. Oksanka je poslovnu ženu oštro i snažno udarila u stomak, a zatim je uhvatila za kosu.

- Ovo je za vas da budete "kriminalac". Evo ti za "derište". – Oksanka se nagnula nad Šolpan Damirovnu i počela da šamara damu dlanom po licu.

Gospođa je pokušala da skrene lice koje je peklo od bola, ali je Verka čvrsto držala bradu.

- Vežite je i odvucite u auto. Ne u ovu staru stvar, već u njen auto. – poručila je Oksanka svojim falsifikatorima..

Kada se ispostavilo da je na autu pukla guma, banditi su bez oklijevanja izvukli Tojotu Camry iz prtljažnika... rezervna guma, lift i pumpa sa crevom.

"Ali zašto. Zašto su svi tako protiv mene. Zašto nisam bio previše lijen da sam napumpam gumu. I sada bih bio kod kuće!” - pomislila je gospođa Iškimova kada su je kriminalci bacili na zadnje sedište.

Ninka i Oksanka su brzo napumpale gumu.

„A kako bih ja sebi tako napravila zamku!“, nastavila je da se grdi gospođa, molećivo bacajući poglede na Verku, koja se spremala da širokim trakom zalepi usta.



Kada je, deset minuta kasnije, auto servisa dovezao do automobila Žiguli, koji je stajao sam pored puta, mehaničar nije zatekao nikoga u autu.

- Nedavno je tako glasno vrisnula u moj telefon, ali gdje je sada. I ona je sama pričala o snježno bijeloj Toyoti Camry, a zatim o Zhiguliju. Zar ne razumije modele automobila. – zbunjen je bio mladi plavokos.



Dio 5. Intimni život jedne dame



Šolpan Damirovna, sa rukama vezanim selotejpom na leđima, bačena je na zadnje sedište sopstvenog stranog automobila”, sa Oksankom i Verkom sa obe strane.

Toyota Camry, kojom je upravljala Ninka, polako se kotrljao napuštenim noćnim autoputem.

Gospođa je kroz geg i široku traku pokušala nešto reći kriminalcima, ali su se oni samo veselo nasmijali.

Usput su razbojnici sa guštom razgovarali o svojoj zarobljenici i njenoj skupoj, luksuznoj odeći...

- Zašto voziš auto u tako dugoj suknji. To je nezgodno. – Oksana je jednom rukom uhvatila zarobljenicu za kosu i jezikom liznula njen nježni vrat, a drugom rukom je podigla daminu suknju do koljena i počela da šapa po listovima, prekrivenim tankim snježno bijelim čarapama. grubi, grubi prsti.

„Mmmmm“, zastenjala je zarobljenica kroz geg, s užasom osjećajući kako je kriminalna ruka pipala tkaninu donjeg rublja njenih dama.

- Umukni, kučko. – Verka je bolno stisnula gospođinu bradu.

- Da li često jebeš muškarce. – Oksana je približila lice prelijepim očima svog zarobljenika punim straha i otrgnula geg sa svojih usta.



Seksualni život Šolpan Damirovne bio je nepravilan. Prvi put je izgubila nevinost prilično kasno, sa dvadeset pet godina. Njen prvi čovek bio je veliki i uticajni zvaničnik koji je šarmirao Šolpana svojim galantnim odnosom prema dami.

Zabavljali su se šest mjeseci prije. Šolpan Damirovna je popustila pred službenim zahtevima. Ali Šolpan Damirovna ne bi bila Šolpan Damirovna da je jednostavno prihvatila njegove laskave reči o svom izgledu.Dama uopšte nije bila budala i nikada nije verovala uzvišenim rečima o ljubavi. A ona, hladna, proračunata i praktična poslovna žena, imala je koristi od svega. Čak i iz kreveta sa službenikom.

Ona je postavila uslov koji je on, moćan i uticajan, mogao da ispuni: da se pridruži upravnom odboru kompanije.

Službenik je ispunio ovaj uslov i gospođa je u roku od šest meseci stekla kontrolni paket akcija i status većeg akcionara, a potom postala i jedini učesnik u akcionarskom društvu.

Nakon svega, gospođa je službenika počela da drži na uzici, a on je, pod ucjenom javnom pričom o njihovoj intimnoj vezi, ispunjavao sve njene hirove, diktirane željom da se obogati i moćan.

Ponekad je Šolpan Damirovna koristila mlade uspešne ljude, poslovne partnere. Istovremeno, nije ju bilo briga da li je takav muškarac oženjen ili ne. Za nju je najvažnije bilo da iz svog poslovnog partnera izvuče maksimalnu korist za sebe i svoju kompaniju.

Muškarce su uhvatili njeni mlohavi, sugestivni pogledi koje je gospođa krišom bacala na poslovne ljude tokom poslovnih pregovora, njen stidljivi, nevini osmeh, pokreti rukama.

Lako je napuštala takve muškarce kada je od njih dobila sve što je htjela.



- Pa kučko, odgovori mi kad si se zadnji put jebao. - ponovila je Oksana svoje pitanje.

Dama je jecala i nisko spustila glavu.

Takvo pitanje bilo je ponižavajuće za Šolpan Damirovnu, arogantnu, arogantnu i ponosnu. Naprotiv, uvijek je ponižavala svoje podređene. Nije mogla da prizna ni pomisao da bi je neke šmrkave devojke podvrgle tako sofisticiranom maltretiranju. Ali dama je shvatila da ako pokaže svoj karakter, onda ovi kriminalci...



- Dugo vremena. Prije skoro šest mjeseci”, odgovorila je gospođa.

- I on je prodro duboko u tebe. – zločinac je, uprkos gospođinoj molbi, raširio noge i, naboravši tkaninu svoje skupe, prelepe francuske suknje, pritisnuo joj ruku na međunožje.

- A. – gospođa je od ovakvih dodira odjednom iskusila slatke talase u predelu genitalija.

- Ne viči, pederu. – Oksanka je zarobljeniku prekrila usta širokom trakom.



Ninka, koja je vozila auto, povremeno je kroz staklo posmatrala kako se djevojke rugaju bespomoćnoj dami. Zločinac se radovao kako će sada spustiti ovu uglađenu, bogatu, lijepu kučku. Trebalo je samo pronaći odgovarajuće mjesto.

- Pogledaj kakva je ovo kuća. Oksana, provjeri. - Ninka je zaustavila strano vozilo u blizini niske jednospratnice na periferiji grada, pored govornice za dalekovod.

Gledajući Oksanku, Ninka je rekla:

- Gladan sam. Moramo kupiti hranu i votku. Vidi, Verka, ova kučka vjerovatno ima para.

- Već sam pogledao. Ovde ima mnogo, u njenoj torbi ima skoro pedeset hiljada tenge!

- Ups. Jesi li bogat ili sta. – Ninka se okrenula ka dami.

Gospođa se stisnula pod Ninkinim tvrdim, bodljikavim pogledom.



Oksanka je došla i rekla da je soba prazna, otvorena i stoga očigledno napuštena.

Izvukavši ženu iz auta za kosu, razbojnici su odvezli Šolpan Damirovnu u prostorije. Dama se zapetljala u porub svoje duge suknje, a razbojnici su šutnuli zarobljenika.



Dio 6. Madinochka



„Allah me kažnjava zbog mog nepoštenog života i mog karaktera“, mislila je Šolpan Damirovna kada su je razbojnici bacili na dušek u maloj mračnoj prostoriji, koja je bila osvijetljena malom sijalicom sa plafona.

Oksanka je ostala pored zarobljenice, a Ninka i Verka su odlučile da potraže prodavnicu.

Gospođa je ležala leđima na dušeku, sa rukama vezanim trakom nespretno podvučenim ispod, a onda je odlučila da promeni neudoban položaj: sela je na bok, noge podvučene u kolena.

„Ili je ovo možda kazna za Madinočku. Koliko sam se okrutno ponašao prema njoj. - Zarobljeniku su se vratila sjećanja.



Nekoliko godina ranije

..

Madina je bila jedna od onih djevojaka koje, tek što su završile fakultet, sanjaju da svijet učine boljim mjestom.

Jedna od najboljih diplomantki Državnog univerziteta u Karagandi, perspektivna finansijerka, Madina, koja je takođe tečno govorila tri strana jezika, nije razmišljala kada je dobila ponudu da radi u kompaniji Šolpan Damirovne. Naravno: interesantan, raznovrstan posao, visoka plata, moguć rast u karijeri.

Osim toga, dobro ju je pozdravila i sama Šolpan Damirovna, potpuno zelena maturantica bez praktičnog radnog iskustva.

Problemi su počeli dvije godine kasnije, u proljeće 2006. Madina je bila na čelu velikog finansijskog projekta koji je kompaniji trebao donijeti milijarde dolara.

No, nastala je zabuna s finansijskim i računovodstvenim dokumentima, zbog čega su na vidjelo počeli izlaziti prijevarni grijesi same Šolpan Damirovne: priča sa Pavlodarskom fabrikom porculana, sa semipalatinskim graditeljima, od kojih je gospođa Iškimova ukrala skoro milijardu tenge .

A da bi se pokrila, gospođa je bez oklijevanja uramila Madinu. Toliko da je Madina optužena za pronevjeru novca, prevaru i pronevjeru. Finansijska policija, koja je pokrenula krivični slučaj, i „džepno“ tužilaštvo, koje se umilostivilo Šolpan Damirovne, koja je odobrila hapšenje, smjestili su Madinu u istražni zatvor.

Kako Madina, koja je bila apsolutno nevina, ništa nije priznala, istražitelji su je, pritisnuti proceduralne rokove, na poticaj Šolpan Damirovne, smjestili u ćeliju sa ozloglašenim kriminalcima. A kriminalci... "pustili" devojku.

Uglađena i arogantna, Šolpan Damirovna je i dalje osećala kajanje, a mesec dana kasnije Madina je puštena iz istražnog zatvora. Ali djevojka je bila neprepoznatljiva: iscrpljena torturom i seksualnim zlostavljanjem svojih sustanara, Madina nije bila kao vesela, nasmijana i lijepa Madina koja je željela samo jedno: da ovaj svijet učini boljim mjestom.



Dio 7. Poniženje



Šolpan Damirovnu je odvratilo od svojih sjećanja škripa vrata. Ninka i Verka su ušle u prostoriju, držeći u rukama vreće s hranom i flaše votke.

- Sa tvojim novcem, kučko, uradili smo dobar posao. Sad ćemo to pojesti, a onda ćemo se pobrinuti za tebe. – rekla je Ninka promuklim, zadimljenim glasom.

„Prošlo je neko vreme otkad sam pojebao tako njegovane ždrebe kao što si ti“, Verka je prišla Šolpan Damirovnoj i bolno udarila damu po nozi prstom prljavih, otrcanih patika.

- Je li Lyazzat zaista bio davno. – zakikotala se Oksanka dok je pažljivo slagala hranu i votku na drveni sto.

- Dakle, Lyazzat je dobra riba, ali ova je kučka. Veoma je lepa, zaista, ali je kučka. Osjećam, djevojke, da je kučka.



Šolpan Damirovna nisko je spustila glavu, pokušavajući da sakrije suze koje su joj preplavile lice. Prigušeni jecaji potresli su tijelo poslovne žene. Shvatila je da je život kažnjava za sve njene grijehe.

Zločinci su počeli da večeraju, a hranu su zalivali votkom.



Uhranjeni, pijani i zadovoljni kriminalci prišli su gospođi, koja ih je sa strahom pogledala.

Oksanka i Verka uhvatiše Šolpan Damirovnu za laktove i povukoše je na noge.

- Pa, pusaču, da vidimo kakav donji veš nose bogate kučke poput tebe. – Ninka je zgrabila damu za revere sakoa i povukla je prema sebi.

Smrdljivi miris alkohola, duvana i dugo neopranih zuba udario je zarobljeniku u lice. Gospođa je htela da okrene lice, ali se Oksanka bolno držala za bradu.



Da bi bilo zgodnije da skinu zarobljeniku, razbojnici su joj odvezali ruke, a istovremeno su uzeli sat sa dame, a zlatne prstenje s njenih tankih prstiju, ali su je nastavili držati za laktove.

- Divni su ti nokti. Vodite računa o sebi, zar ne. – Ninka je zgrabila gospođu za obe ruke i pregledala njene dugačke nokte, prekrivene skupim lakom.

Nakon što je razmatrao eksere, kriminalac je otkinuo traku sa usta zarobljenika.

Gospođa je, jecajući, promucala:

- Devojke. Preklinjem te. Nemoj me skinuti do gaćica. Preklinjem te.



Ni sama Šolpan Damirovna nije očekivala da će se toliko poniziti pred ovim derištem. Najgore joj je bilo to što bi joj se ponovo, deset godina kasnije, mogla ponoviti istorija, kada su joj se ljubimice rugale. Ali te jesenje noći su je samo skinuli do gaćica i tukli, ali policajci nisu primenili seksualno nasilje nad Šolpan Damironom, tada vrlo mladom studenticom. Ali sada, u društvu okrutnih maloletnih kriminalaca, podstaknutih votkom, dama je bila na ivici najgoreg silovanja za svaku mladu lepu ženu... Lezbejsko silovanje.



- I nećemo se zamarati vašim gaćicama, već ćemo vas skinuti do gola. – zinula je Ninka svlačeći ženski sako.

Kada je Ninka otkopčala prvo dugme na ženskoj bluzi, Šolpan Damirovna je zatvorila oči. Suze su joj, kap po kap, tekle niz lice.

- Da se nisi usudila da žmiriš, kučko. – Ninka je ošamarila damu.

- Madinočka. Draga. Molim te oprosti mi. – šapnula je gospođa.

- Šta. Šta visiš. Kakva "Madinočka". – Ninka je zbunjeno pogledala damu: „Prestani da budeš budala!“ Usput, tvoja suknja je super, tako duga. Da li često nosite tako duge suknje?



Šolpan Damirovna je bila konzervativna i stroga dama, i volela je strog, klasičan stil u odeći. Stoga je dama dala prednost dugim, pripijenim suknjama, koje su mogle naglasiti obline njene figure i vitkost nogu. Naravno, dama je nosila i suknje srednje dužine, do kolena ili malo iznad kolena. Ono što je dama mrzila su kratke suknje i pantalone.

Osim toga, gospođa je uvijek primjećivala da se muškarci češće okreću za njom, kada prođe kancelarijom ili niz ulicu u dugoj suknji nego da je nosila suknju srednje dužine.



"Duge suknje su moj poslovni stil", jedva čujno je odgovorila Šolpan Damirovna. "Vi ovo ne razumete!"

„Moj poslovni stil“, oponašala je Ninka zarobljenicu, „Pretvaraš se da si čvrsta kučka, zar ne?“

Ninka je otkopčala sva dugmad na ženskoj bluzi i sa smiješkom gledala kako joj usne drhte, kako je molećivo gleda..

- Osjećaš li, kučko, šta ćemo ti sad. – Kriminalac je skinuo dami bluzu i otkrio snežno beli čipkani grudnjak.



Nakon što je skupa francuska bluza pala na prljavi pod, gospođa je osjetila kako joj se ljepljiva traka ponovo omota oko ruku iza leđa.

Ninka je oslobodila vrat dame od dijamantske ogrlice, a zatim je, prije nego što je sa zarobljenice skinula dugačke zlatne minđuše koje su krasile damine uši, snažno povukla minđuše.

- Jao, boli. – vrisnula je gospođa.

Verka je u torbu stavila ženski sat, ogrlicu, prstenje, minđuše i mobilni telefon.



Oksana je čučnula, podigla rub ženske suknje i izula cipele zarobljenike.

Sada je gospođa stajala bosa i polugola, odjevena u grudnjak i dugu, do poda, usku suknju.

- Hajde, kučko, idemo s tobom u kupovinu. Inače vidim da drhtiš, još ćeš serati u gaćice. - Ninka je pokazala prema drvenoj stolici.



Zarobljenik je poslušno sjeo na stolicu. Istovremeno, luksuzna duga suknja je u potpunosti prekrila njene vitke noge. Šolpan Damirovna je spojila noge u koljenima i od umora ih povukla napred, tako da se tkanina suknje rastegnula, čineći kolena jasno ocrtanim.



- Zašto nas se bojiš. Ne boj se. Ako uradiš sve, poližeš, sve što ti treba, pustićemo te. Gdje radiš.

- Ja sam generalni direktor jedne građevinske firme.

- Koja tacno kompanija.

- JSC "Balansstroy".

- Pa, kako ti je puno ime.

- Šolpan Damirovna Iškimova.

- Dakle, niste vi prevarili akcionare. Jeste li odlučili igrati prevaru?



Gospođa je šutjela. Osjećala se nelagodno. Ruke, vezane trakom, bile su mu utrnule.

- Devojke. Molim te, odveži mi ruke. „Nigde neću pobeći od tebe“, baci molećiv pogled Šolpan Damirovna na zločinca.

Nakon što je Oksanka zarobljeniku razvezala ruke, gospođa je uz smeh razbojnika pažljivo popravila suknju i protrljala utrnule ruke.



- Možda se možemo složiti, devojke. „Mogu ti platiti da me pustiš“, predložila je zarobljenica s nadom u glasu.

- Kučko. Hoćeš da nas predaš policiji. Smatraš nas naivcima. Znam, doći ćemo po pare, a tamo će već biti smeća.

- Možda ćeš prestati da me psuješ!



Gospođa se plašila kriminalaca, ali je ipak ovaj nepristojan jezik duboko povrijedio njeno dostojanstvo i ponos. Sama Šolpan Damirovna nikada nije klela, jer je to smatrala ispod svog dostojanstva. Inače, gospođa takođe nije pušila niti pila alkohol.



- Zar nisi navikao na ovakav tretman, pederu. – upitala je Verka.

- Ponižavaš moje dostojanstvo. Ja sam vaš zatvorenik, ali to ne znači da me možete tako ponižavati. Uostalom, vi ste obični, prljavi i strašni kriminalci, a ja sam lijepa, uspješna mlada dama. - zarobljenica se ohrabrila i rekla sve ovo, ali je odmah zažalila zbog onoga što je rekla.

- Oh, ti jebeni kurvinu. - Oksana je prišla gospođi i počela da udara zarobljenika u lice, - Pa zahvalio si mi što sam ti odvezao ruke!



Verka je prišla zarobljeniku, stavila joj ruke iza leđa i pod daminim jecajima ponovo vezala ruke selotejpom.

Ponovo se našla u ponižavajućem položaju za gospođu Iškimovu, sa rukama vezanim na leđima, gospođa je odlučila da više ne odgovara na pitanja bandita.

„Radite sa mnom šta god hoćete, prljavi perverznjaci, neću ništa reći“, pomislila je gospođa kada su kriminalci ponovo počeli da je pitaju: koliko je tačno godina imala, kada joj je bio rođendan.



“Pa koliko imaš godina?” Ninka je ponovila pitanje s prijetnjom u glasu.

- Trideset. Rođen sam 03.04.1977.



Pogled na uplašenu, polugolu prelijepu mladu damu sa rukama vezanim na leđima, kao i njenu tako dugačku luksuznu suknju, probudio je Ninkinu ​​snažnu seksualnu želju, ali je zločinac odlučio da ne žuri, već da uživa u poniženju i strah od zarobljenika.



- Ustani, kučko. – Ninka je vikala: „Verka, drži je za ramena!“



Dama je ustala.

- Tvoje sise, šta, ha. - Ninka je prešla rukom preko ženskog grudnjaka uz gadan osmeh.

Damina grudi su se nadimala od uzbuđenja, usta su joj bila suha, a grimizno rumenilo stida preplavilo je njeno blijedo lice. Kada su naramenice grudnjaka škljocnule u noćnoj tišini, gospođa se nije suzdržala i počela je da plače.

- Ne plači, kučko. – Ninka je, kao sa zadovoljstvom, udarila damu dlanom po obrazima, što je samo izazvalo novi talas suza zarobljenika.

Verka je podigla daminu glavu za kosu i jezikom poljubila Šolpan Damirovnu u vrat, nateravši je da se smanji i jeca još jače. Oksana je počela rukama da šapa po daminim golim grudima. Ženine grudi su bile dobro razvijene i čvrste, sa ružičastim nježnim bradavicama koje su čvrsto izbočene.



- Devojke. Ja sam mlada, inteligentna dama, starija od tebe. Ja imam trideset godina. Nema potrebe. Preklinjem te. – Šolpan Damirovna je shvatila da je njena molba u takvoj situaciji beskorisna, ali se ipak nadala da neće biti silovana.



Što se tiče svoje inteligencije, naravno, gospođa je rekla samo dio istine. Ovaj podmukli prevarant se nije mogao nazvati inteligentnim, ali je gospođa bila obrazovana. Pored visokog ekonomskog obrazovanja, Šolpan Damirovna je tečno govorila engleski, nemački i francuski jezik. Takođe je savršeno znala svoj maternji kazaški jezik.



- Ne udaraj, ti. Koliko puta ponoviti. – iznervirano je rekla Ninka kada je gospođa pokušala da se ugura u leđa Oksanke i Verke, kao da traži zaštitu od njih.

- Barem ne skidaj suknju. – molila je gospođa kada je Ninka počela da opipa kožni kaiš na svojoj suknji.

Ninka rukom zaustavi pokrete i lukavo, gledajući u lice gospođe, upita je:

- Reci nam, lepotice, šta nosiš ispod suknje.

Gospođa je pogledala silovatelja pogledom punim molbe i odgovorila jedva čujnim glasom:

- Žensko donje rublje.

- Ne mogu čuti. Ponovite opet ono što ste tamo promrmljali!

- Ženski donji veš. – odgovori zarobljenik glasnije.

Zločinci su se veselo smijali.

- Pa, šta je, jel ovo tvoje donje rublje. Tango, tango. Opišite nam svoje gaćice. Zainteresovani smo.



Nikada ranije nijedna dama nije bila tako ponižena.Čak su i te pete izgledale kao nevina jaganjca u poređenju sa ovim ženama bez zakona. Šolpan Damirovna je shvatila da će morati da prođe kroz ovo poniženje, kako joj zločinci više ne bi postavljali takva ponižavajuća pitanja, odgovorila je:

- Ispod suknje nosim ženske snežno bijele pantalone do koljena. Moje pantalone su izvezene sa strane i ivica sa šarom čipke, -



Šolpan Damirovna je prvi put videla ženske pantalone u svom dalekom detinjstvu, kada je imala sedam godina. Njena sestrična, koja je bila deveti razred, tokom neke dječije igrice, neuspješno je pala na leđa na pod, zbog čega joj se duga suknja podigla, a Šolpan je ugledala tanke ružičaste pantalone koje su joj sezale do koljena. A onda je u trgovinama donjeg rublja ugledala pantalone istog stila. Pa, Šolpan je u mladosti čitala romane o životima sekularnih, bogatih dama koje su živele u 18. i 19. veku. A u ovim romanima opisane su i duge suknje do poda i luksuzno donje rublje. Pod uticajem ovih romana, mladi Šolpan je razvio takav stil u odeći i donjem vešu.

Naravno, Šolpan Damirovna je nosila i gaćice, čipkane i obične, ali ako je bila dobro raspoložena, onda se obukla kao prava plemenita dama.

Tog junskog jutra Šolpan Damirovna se probudila u dobrom raspoloženju, zbog čega se tako elegantno obukla. Gospođa je bila dobro raspoložena, jer su joj prethodnu noć njeni uticajni poznanici obećali da će pomoći bankovnim kreditom za završetak izgradnje stambene zgrade.



- Da, ti si samo superkučka. – Ninka je zgnula kada je gospođa rekla za donji veš: „Nikad nisam jebala ždrebice koje se oblače kao ti!“



Gospođa se savila cijelim tijelom nakon što je Ninka, gledajući je u oči, polako otkopčala prvo kaiš, a zatim dugme i rajsferšlus na suknji.

Suknja je pala na pod, a gospođa je ostala samo u pantalonama.

- A o čarapama, šta si zaboravio da kažeš. – nasmijala se Ninka, skidajući ženske mrežaste snježno bijele čarape.



Svučena do pantalona, ​​sa rukama vezanim na leđima, dama je izgledala bespomoćno i seksi.

- Bogate i lepe kučke kao što si ti treba da kleče preda mnom. – Ninka je zapovjednički pogledala zarobljenika.

Gospođa je poslušno kleknula pred razbojnicima.

Oksana je u međuvremenu skinula patike i smrdljive čarape sa nogu.

- Poljubi mi nogu. Još bolje, poližite je jezikom. - poručila je Oksanka, ispruživši svoje prljave, davno neoprane tabane ispred nosa svog zarobljenika.

Iz stopala je dolazio gadan miris, koji je gospođi oštro udario u nos.

Šolpan Damirovna izvila je glavu napred i dodirnula desno stopalo svojim ružičastim karminom obojenim usnama.

- Rekao sam ti, pederu, poliži mi noge. Ne ljuti me, kučko.

U strahu od kazne za neispunjavanje naredbe, gospođa je, gušeći se od suza, počela poslušno da liže noge zločinca svojim ružičastim jezikom.



Dio 8. Gađenje



Kada je gospođa, na kolenima i razbojnici koji su rzali, lizala stopala, Oksanka je osetila želju da ode u toalet.

- Idem odmah u toalet, devojke. Jebeš lov. - rekao je razbojnik i krenuo prema toaletu, koji je bio ovdje, u istoj prostoriji.

- Sačekaj minutu. Bolje idi u teglu“, Ninka je pružila Oksanci praznu teglu od pola litre, „Razumem na šta mislim!“ – Ninka je smisleno pogledala prema zarobljeniku.

"Razumijem", razbojnik se veselo zakikotao.



„Ne. Ne ovo!" - pomislila je gospođa sa užasom kada je krajičkom uha začula dijalog razbojnika.

Oksana je olakšala i donela teglu iz toaleta, skoro do vrha ispunjenu njenom žutom mokraćom.



Gospođa je u međuvremenu poslušno sjedila na kolenima i drhtala čekajući dalje poniženje.

- Zar ne želiš da piješ. – Oksanka je grubo zgrabila Šolpan Damirovnu za njenu raskošnu tamnu kosu i prinijela ustima teglu s urinom.

Zarobljenik se s gađenjem okrenuo. Činilo joj se da će još malo i povratiti.

- Biće mi muka. - promucala je gospođa, osjećajući vrtoglavicu, stegnuo joj se stomak, a u grlu joj se podigao gadan topli talas.



Pod divljim rzanjem razbojnika, gospođa je nekoliko puta povratila naopačke.



- I jezikom možeš lizati vlastitu bljuvotinu. Ali i dalje ti treba piće. Ako popiješ ovu vodu, bit će lakše,” Oksanka je nasilno razgrnila usta gospođi i ulila u nju mokraću.

Dama je ponovo povratila.

Kiseli miris povraćanja ispunio je sobu.



- Preklinjem te. Molim te. Devojke, slatke. Nema potrebe. Preklinjem te. – stala je gospođa na koljena i nastavila da moli: „Mogu li bar lice da operem!“



Razbojnici su gospođi odvezali ruke, a Šolpan Damirovna je na kolenima dopuzala do umivaonika. Ali taman kad se spremala da opere lice,...



- Prvo poližite povraćano, a onda operite lice. – Ninkina naredba natera damu da jeca od očaja.

Shvativši da je razbojnici neće napustiti dok ona ne izvrši naređenje, gospođa je na kolenima dopuzala do gomile povraćanja.

Šolpan Damirovna se naslonila rukama na pod, sagnula se nad gomilu, a onda je gospođa ponovo povratila.

„Neću to da uradim“, gospođa je stala na sve četiri i odmahnula glavom.

Tada je Oksanka pritrčala zarobljeniku i na silu joj gurnula lice u gomilu bljuvotine, i počela da pomera damino lice preko tečne prljavo žute gomile, kao otirač.

Naravno, od takvog tretmana gospođa je ponovo povratila. Štaviše, nekoliko puta.I tek kada su razbojnici potpuno uživali u ovim odvratnim zlostavljanjima, dozvolili su dami da opere lice.



Ponižena i slomljena, gospođa je na oslabljenim nogama dopuzala do umivaonika. Čista hladna voda isprala je bljuvotinu sa njenog prelepog lica, sa svojim delikatnim, aristokratskim crtama. Gospođa je dugo i temeljito ispirala usta. Ubrzo se osjećala mnogo bolje. Šolpan Damirovna je pažljivo očistila svoje pantalone i noge od ostataka povraćanja.

Iz plašljivog, dopadljivog pogleda koji je gospođa sada bacila na zločince, shvatili su da je njihov zarobljenik potpuno slomljen.



Dio 9. Propust



„Zar se ovo sve dešava meni?“, pomislila je gospođa Iškimova, kada su joj kriminalci ponovo vezali ruke na leđima i naterali je da klekne pred golom Ninkom, koja je raširenih nogu ležala na dušeku.



Obično je ona, Šolpan Damirovna Iškimova, stroga i hladna poslovna žena, izazivala strah u dušama svojih podređenih. Šolpan Damirovna je zaista volela kada su njeni podređeni, muškarci ili žene, stajali pažljivo ispred nje. Dama je uvek uživala u moći. Kada je prošla kroz kancelariju i ljudi su je pozdravili, nije se javljala. „Dosta je što im dajem visoku platu“, uvek je mislila gospođa.

Šolpan Damirovna pripadala je onoj kategoriji žena koje su emotivne i impulsivne, zavisno od trenutnog raspoloženja. Na primjer, ništa je nije koštalo da jednostavno baci svoj pisani izvještaj u lice svog zamjenika, starijeg, poštovanog sijedog muškarca, samo zato što se u izvještaj uvukla greška u kucanju zbog greške daktilografa ili jedne gramatičke greške je napravljen.I obično je pozivala svoje mlade sekretarice u svoju kancelariju i ponižavala ih, tjerajući ih da ispričaju intimne detalje djevojčinog života sa njenim dečkom.

Nije iznenađujuće da je kompanija Šolpan Damirovne imala veoma veliku fluktuaciju osoblja.



- Pa šta ti je, gutače povraćanja. - Radovala se Ninka da je gospođa počne da je zadovoljava jezikom, - I jezik pljuvačkom obloži. Da mi ne bude teško!

Gospođa je na kolenima dopuzala do Ninke, navlažila jezik pljuvačkom i pažljivo dodirnula svojim ružičastim vlažnim vrhom razbojnički klitoris.Ninka je zadovoljno stenjala, a Verka je prislonila lice gospođe na međunožje svog saučesnika.

Šolpan Damirovna je osetila slani miris genitalija. Ninkin klitoris je već dovoljno virio iz nabora usana, a gospođa je, opipajući jezikom tvrdu glavicu klitorisa, počela da je temeljito masira.



- O. Kako si kul. Hajdemo još mekše. Samo tako, malo gore. OOO. - zastenjala je Ninka.

Kada je Ninka, iscrpljena snažnim orgazmom, ispuzala sa dušeka, njeno mesto je zauzela prvo Oksanka, a potom i Verka.



Nakon takvog poniženja, Šolpan Damirovna se nadala da će je kriminalci ostaviti na miru. Ali bespomoćna i jadna pojava tako arogantne i arogantne, a sada pokorne i slomljene, prelijepe mlade dame, samo je još više pobudila požudu razbojnika.



- Ti ćeš me mučiti. - promucala je gospođa Iškimova kada su je Oksanka i Verka ispružile na dušeku.

Ninka je čučnula ispred gole dame, samo u dugim pantalonama, čije su ruke i dalje bile vezane na leđima ljepljivom trakom.



- Hajde, dušo naša, samo ćemo te par puta spustiti i to je sve. Ne plašite se nas. Vjerovatno ćete i vi uživati. – rugala se Ninka bespomoćnom zarobljeniku.



“Voleo bih da mogu da izgubim svest da ne bih sve ovo osetio i video!” - pomislila je gospođa kada je gola Ninka potpuno legla na nju i počela grubim, snažnim rukama i jezikom da miluje vitko, dobro građeno telo zarobljenika.

Šolpan Damirovna je osetila da Ninka skida svoje dugačke ženske čipkane pantalone.

Verka i Oksanka su stajale oko dušeka i govorile Ninki kako je najbolje silovati damu.



“Ah, ah, ah. Kako lepo!” - gospođa je osetila kako Ninkin vreli jezik nežno počinje da miluje njenu međicu i usne. Klitoris, uzbuđen i natečen od navale krvi, počeo je postepeno da viri kroz nabore ženskih usana.

Osjetivši slatko pulsiranje na glavi klitorisa, dama je zatvorila oči od zadovoljstva.



- Devojke. Donesi dildo. Brže. – poručila je Ninka uzbuđenim i isprekidanim glasom.

Verka je iz svoje sportske torbe izvadila dildo, glatku i mekanu spravu koja je ličila na dugačku tanku olovku prekrivenu tkaninom.



Zločinci su s odvratnim osmehom gledali kako su se Šolpan Damirovne oči raširile kada je Ninka pričvrstila dildo na svoje bokove, potpuno legla na zarobljenika i počela polako da ubacuje ovu dugačku spravu u ženinu vaginu.



- Preklinjem te, Ninočka, nemoj, preklinjem te. Molim te. Preklinjem te. – mlada prelepa dama se izvijala celim telom na dušeku, pokušavajući da obuzda sve slatke talase zadovoljstva koji su se približavali i rasli svakim pokretom dilda u njenoj nežnoj prirodi.

Znojna i umorna od nevjerovatne seksualne napetosti, gospođa je stenjala sve glasnije i glasnije dok nije došla do smijeha silovatelja.

Šolpan Damirovna je ležala na dušeku, potpuno ponižena, i glasno jecala, ali je onda ponovo osetila veoma sladak, neopisiv osećaj. Ninka je bila ta koja je počela pažljivo da uklanja dildo iz ženine vagine.

Primetivši da je gospođa ponovo zastenjala, Ninka je počela sve jače da pomera dildo dok nije naterala zarobljenika, uprkos njenoj molbi, nekoliko puta da svrši.

Nakon toga, kriminalac je bacio dildo u stranu, nagnuo se nad golu gospođicu i uhvatio je za klitoris. Ninka je počela prstima da gnječi klitoris dok nije ponovo postao tvrd. Silovatelj je objema rukama povukao nježnu kožu klitorisa u stranu, tjerajući damu da se migolji u ugodnoj agoniji.



Kroz slatki veo koji je prekrio njene prelepe oči, gospođa je videla kako su naoružani specijalci upali u prostoriju i oborili kriminalce na pod.



Epilog.



Nakon mjesec dana.



Miran i odmjeren život stanovnika male psihijatrijske bolnice smještene na periferiji nove prijestolnice poremetilo je škripanje kočnica skupih stranih automobila.

Masivne visoke gvozdene kapije koje su skrivale ovaj mali svet nesrećnih ljudi od znatiželjnih očiju otvorile su se s poštovanjem, puštajući čitavu kavalkadu stranih automobila u prostrano asfaltno dvorište.

Šolpan Damirovna je izašla iz mračnog džipa u pratnji trojice telohranitelja.



Gospođa je, kao i uvijek, bila elegantno odjevena: jorgovana svilena bluza dugih rukava, veoma duga, do poda, pripijena srebrna svilena suknja. Dama je u rukama držala veliki buket raskošnih jarko crvenih holandskih ruža.



- Šolpan Damirovna. Ona je u svojoj sobi. - glavni doktor bolnice, visok, širokih ramena sredovečni muškarac, ispratio je gospođu i njene čuvare.

“Pružamo joj sve što joj treba, ali se stanje djevojčice ne popravlja. Prejak šok koji je doživjela prije godinu dana prerastao je u teško izlječivu psihičku bolest”, objasnio je gospođi glavni doktor dok su se penjali na peti sprat bolnice.



U maloj jednokrevetnoj sobi, čiji su sivi zidovi bili ukrašeni skromnim slikama, na stolici je sjedila mlada djevojka u bolničkoj pidžami.

Gospođa je, doživljavajući veliko uzbuđenje u srcu, prišla djevojci i kleknula ispred nje.

- Madinočka. Moj dragi. Žao mi je. Oprostite, tako zla i bezdušna. – Gospođa Iškimova prisloni svoje suzama lice na ruku devojčice.



Djevojčica nije reagovala na ove emocije. Njen nepomični pogled bio je uperen u nebo, gde je vrelo letnje sunce grejalo ptice koje su se brčkale na nebu svojim toplim zracima.