1000 pušenja

Kako je sve počelo (2006.)

Ona

Jutro...Voljela sam piti kafu na balkonu i razmišljati, praviti planove za dan. Maj je konačno stigao. Pred nama su prilično dugi praznici i napravit ću mali odmor od škole. Iako će moja majka, kao i obično, vršiti pritisak na moju psihu i tražiti da naučim svoje karte.

Kako jedva cekam da zavrsim 11. razred. Iako mi je tako drago da su još teškoće pred nama...

U poslednje vreme na sve oko sebe gledam kao kroz ružičaste naočare u obliku srca. Zaljubila sam se i ne mogu si pomoći, sve moje misli su o njemu, ali moram razmišljati o studiranju, jer je toliko ispita i upisa na fakultet odmah iza ugla.

Nedavno se pridružio našoj kompaniji, pozvao ga je Leshka u fudbalski tim. Prve nedelje posle fudbala je otišao i nije se vratio, ali sada se vozi veoma kul biciklom na večernju lomaču i čak peva pesme uz gitaru...

Pa kakav je on...Dima je uzasno arogantan i samouveren momak, jer je bezobrazno zgodan. Izluđuje sve cure, vidio sam koliko navijača okuplja oko fudbalskog terena. Inače, ja sam jedan od njih. Drago mi je što on nema stalnu devojku, inače bih sigurno umrla od ljubomore.

Ima neobuzdanu energiju. Čak ga i momci koji s njim igraju fudbal zovu “bik” jer neće stati a da ne stigne do gola. I prezime mu je Bykov. On ima 19 godina. Studira na tehničkom fakultetu koji ću ići.

Čim počnem da razmišljam o njemu, obrazi mi se zarumene i zasijaju. On je zaista veoma zgodan. Visok momak, atletske građe sa razvijenim mišićima, brineta, ošišan, a sanjam da mu diram strnilo na glavi kad je pored mene, čini mi se veoma prijatnim.Njegove oči su kao i moje, boje variraju od sive do plave, kad me pogleda, naravno retko, noge mi popuste i svest mi se gasi. A šta će biti ako počne da priča sa mnom... Ovakav je on u koga sam se zaljubila.

Danas naši momci igraju fudbal. Svi su na odmoru za majske praznike i okupiće se mnogo ljudi. Fudbalsko igralište se nalazi na teritoriji nekadašnjeg internata, izgledalo je kao napušteno, ali su ga momci uredili i napravili vatru... frontalno mesto su kopirali iz "Kuće 2".

Čekanje večeri i susret s njim uvijek je tako bolno. Moram da nazovem svoje "huriće" da saznam kakve planove imaju. O, da, mi smo tri drugarice: Saška, Katka i ja. A momci su nam dali nadimak „3 hurmaša“ zbog naše nerazdvojnosti. Desilo se da smo se sve troje zaljubili. Katka u Lesha "Ryzhiy", Sashka u Pashki "Orka" i ja u "Bychara"...

Do sada, od sve tri, moja ljubav je najpogubnija i najneuzvraćenija. Zaista je teško kada umirem od zavisti, gledam devojke kako ljube momke i sede im u krilu uveče. Logično pitanje je "Šta nije u redu sa mnom?"

Ne... nisam ja nekakva nakaza, momci mi nude i koljena, i svoje usne, i da se upoznam, ali ja ne želim samo usne i koljena koliko i on. Prokletstvo...Njegove usne...Tako su sočne i stvarno želiš da ih poljubiš. Vidio sam da i on ne voli da gleda parove koji se ljube, kao i ja, spušta oči ili gleda u stranu dok pali cigaretu. Da, čudno je, uz sav svoj atletski sjaj, puši, ali to samo doprinosi njegovom šarmu...

Pa opet sam sanjala i razbila šolju...3 komada u sedmici. Kad pomislim na njega, ispadam iz realnosti.

Nedavno sam dobio prvi D svih vremena u Dnevniku 2, kao za ponašanje. Osećam da će moja zlatna medalja biti izgubljena, jer sa tako teškom dušom i mozgom zakrčenim Dimom, ja ću sigurno pobediti.

Devojke i ja smo uvek nosili uniforme navijačica na fudbalskim utakmicama. Katka ga je sašila. Ona je starija od Saške i mene i studira na fakultetu da postane krojačica. Uglavnom, poklonila nam je kratke plisirane suknje i seksi majice sa push-upom i simbolima našeg tima na grudima. Momci se ozbiljno bave fudbalom, imaju ime tima, uniformu, pa čak i kladionicu i imaju sa kim da igraju.

Imamo ih "neutrone". Svi studiraju na istom fakultetu i tamo igraju u istom sastavu.

Telefonom sam saznao da su obojica mojih "huriša" uzbuđeni zbog predstojećeg meča i da peglaju suknje svojih dječaka. Sve što treba da uradim je da se spremim za sebe.

Oprala je svoju dugu plavu kosu i umotala je u peškir. Gledam se u ogledalo, pa nije tako, lice mi je vedro, nije problematično, oči su mi plavo-sive, trepavice duge, čupala sam obrve u salonu, izgledam malo starije, moje lice nije puno, ali je okruglo, ako se nasmijem, sladak sam, izgledam strogo bez osmeha, ali ne odgurujem ljude. Naravno, možda sam malo niskog rasta, ukupno 160 cm, ali to nadoknađuje moja figura: trbuščić mi je uvučen, struk mi je čist, grudi su mi prelijepe, mogu stati u punu dvodelnu. Naravno, voljela bih da smršam u guzi, ali to još ne ide, pa mi je figura kao pješčani sat. Ja ću se pobrinuti za svoju zadnjicu čim odem na fakultet. Prokletstvo, šta drugo mogu učiniti sa sobom da ga natjeram da obrati pažnju?

Ukovrčala sam kosu tankom peglom za uvijanje, stavila trepavice i malo sjajila na usne i obraze, obukla uniformu, ispravila sise, obula noge u baletke i izašla da se nađem sa prijateljima.

Fudbal je skoro počinjao kada smo "persimmon girls" i ja uzeli naše omiljene traktorske točkove, naša VIP sedišta. Tražio sam ga očima, ali ga nisam našao. Neće doći... Raspoloženje me je polako pretvorilo u tužnu g...

Sve je postalo još gore kada sam ugledao najlepšu Barbi lutku kako silazi sa motora iza njega, pa, sudeći po njenom telu, nije skinula kacigu. Izgleda baš kao junakinja iz filma Ubij Bila. A njeno odelo je jarko žuto, iste boje kao i Dimin skupi bicikl. Otišao je sam, rekao joj nešto i ona se odvezla. Stisnuo sam ruke u šake i jasno probio ruke noktima. Ovdje je i Lesha prišao Katji na poljubac za sreću... Bilo je teško opisati moje stanje... Mada... ponekad na pijaci oko tezgi leže trulo voće koje nikome ne treba džabe, ali ja osjećao se gore od ovih pokvarenih plodova. Ovo je osjećaj kada ljubomora jede iznutra. Kako sam mogao da se zaljubim u osobu sa kojom nikada nisam normalno razgovarao. Suza mi se kotrlja niz obraz. Brzo sam ga obrisao dok niko nije gledao, ali su devojke ipak primetile moje oči koje su bile pune sluzi. Znali su zašto plačem i samo su me uhvatili za ruke s obje strane. Još gore, ne volim sažaljenje...ali me vole i vide koliko mi je teško. Zabrinuti su...sabrala se....

Gledao sam ga kako igra suspregnuti dah. Njegovi pokreti su teški, brzi i gotovo uvijek rezultiraju golom, ali sve radi na terenu bez kršenja pravila.

U pauzi su se momci polivali vodom kao vrapci i od divlje majske vrućine odlučili su da skinu majice. Bilo je još teže otrgnuti oči od Dime. Njegovo mokro tijelo i blago sjajno od sunčevih zraka me je napalilo, ali su me oduševile njegove šorceve koje su mu malo skliznule na bokove jer su pokazivale više nego što je trebalo, ali sve je bilo na granici pristojnosti. Volela bih da mi on bude prvi dečko, ali mu se ne žuri. Dakle, izgleda da je sebi nabavio ženu. Povjerava joj svoj motocikl, izgleda da je tamo sve ozbiljno.

“Proletela si pored Vike sa svojom ljubavlju!” - rekao je unutrašnji glas. Ili možda večeras, pokušati privući njegovu pažnju. “Pa, pokušajte, ali izgleda da nema opcija!” Moj unutrašnji monolog je ispao pomalo tužan.

- Vika, kako možeš da mirišeš tako ukusno. - Anton je bio za volanom na kojem sam ja sjedio. Kao i obično, na svoj omiljeni način, odmaknuo mi je kosu i poljubio me u vrat... izazivajući u meni blagi napad gađenja. Pritisnula sam jagodičnu kost na rame kako to više ne bi uradio.

- Jagoda nije zrela za tebe. - Uvek sam to govorio Antoši, voleo sam da ga ljutim i nerviram.

- A za koga je Vika. Zašto si sve vreme tako nepristupačan. - ponovo se naljutio momak što sam ga odbio.

- Ne znam, Antoš, o, ne znam. - Znam Antošu, volim Dimu.

- Vidit ćemo. - otišao. Phewhh.

Antoša je uvek tako uporan. Da nije bilo Dime, davno bismo se upoznali, možda bih se i zaljubio. On je zgodan plavuša, profesionalno se bavi košarkom i zaljubljen je u mene već vjerovatno šest mjeseci, ali ljubav se ne bira, dolazi sama. Došlo mi je to u obliku neuzvraćenog osjećaja... prema Dimi.

"Neutroni" su pobedili dok sam bio duboko zamišljen.Nisam vidio Dimin gol, nagradio me jezivim pogledom za to. Gledao sam ga ništa manje jezivo. U šta gledaš. Eto tvoja žena je stigla...idi već kod nje...

Činilo se da čuje, iako nisam govorio naglas. Rekao sam zbogom momcima. Sjeo je kao putnik iza nje, čvrsto je zagrlio i odvezao se.

I ja...pa, otišla sam kući i istuširala se. Cry.

Nisam želeo da idem na večernju lomaču. Ali ipak sam odlučio da idem. Obukla je crnu trenerku, crveni top, skupila uvijenu kosu u rep i namazala trepavice maskarom. Dosadilo mi je da se oblačim, stavljam štikle, šminkam se, stavljam kosu u kosu, ali on je ipak pronašao savršenu Barbiku. Bilo bi lepo da prestane da dolazi uveče, tako sam umorna od pokušaja da budem lepa slatka, slatka devojka, ionako mu ne trebam.

- Kakva je ovo odjeća. To sam kod tebe vidio samo na časovima fizičkog. Gdje su štikle i uske farmerke. - šokirala se Saška i pokušala da me prepozna kao poznatu Viku.

- Cele prošle godine uvek sam uveče hodao u sportskoj odeći. Zaboravili ste. ....- Ućutala sam i odlučila da kažem istinu, - Nisam raspoložena da se oblačim. Umorna sam od pokušaja za njega, - mahnula sam prijateljici u stranu, u nadi da neće dalje razvijati temu.

Cijela družina je već okupljena. Katka je, kao i Saška, šokirana. On je ovdje. Kao i obično, elegantno obučen. Košulja mu košta 15 hiljada... Šta on radi ovde među nama, decom iz porodica srednjeg imovinskog stanja. On je očigledno VIP mladić. A ovo su oni cool koji idu u klubove, a ne sjede na balvanima u luksuznim farmerkama. Čudno je da je bez svoje žene. Klimnuo mi je i pogledao me, bušeći svojim ledenim „santom leda“. Pa, zašto ti se ne sviđa. Da, danas nisam pokušao da se obučem za tebe. UMORNA SAM OD...ČUJA!!!

Sjela je nasuprot njemu, a on je nastavio gledati. Postoji zaista neodoljiva želja da zapalim cigaretu i u nju uduvam dim... ali neću. Glupo je započinjati loše navike da bi nekoga iznenadio.

Momci su počeli svirati smiješne pjesme i ismijavati ih. Situacija se malo smirila, ali sante leda su me i dalje s vremena na vrijeme gledale.

- Diman, hajde sad da pevamo i sviramo. - Lekha Katkin mu je pružio gitaru i sa iščekivanjem pogledao u njegove emocije.

„Hajde Leh, i ja imam pesmu koje se sećam“, nasmejao se Dima i uzeo gitaru iz ruku svog prijatelja.

Hm, složio sam se...

Pesmu sam prepoznao po prvim akordima..." Šetam avenijom, Kroz grad noću.

Hodam jer imam noge

Mogu hodati i zato hodam.

Idem prema šarenim vitrinama.

Skupe limuzine lete pored..." (Dancing Minus - Grad)

Pa, zašto, dovraga, tako dobro pevaš moju omiljenu pesmu. Bio sam šokiran njegovim glasom... Sve devojke su slušale... Hm, zašto me gledaš. A istina peva i gleda me... Kako si lep, Dime. Pa, šta mi je, a.

Pesma koju izvodi Dima je završena.

- Vic, vidim da danas nosiš sportsku odeću, bez potpetica. Možda ćeš se igrati, ako ti naravno ne smetaju nokti”, molećivo me pogleda Vanja.

Znam dobro da sviram, ali ove godine još nisam uzeo gitaru, zaljubio sam se i nisam znao da li će se NJEMU svideti.

- Hajde da to uradimo. Otresaću se starih dana,” devojke su pljesnule rukama, “ali neću da pevam nikakve šmrkljave i romantične pesme.” Sve će biti grubo i dečački.

„Hajde, hajde, Saši i meni nedostaje tvoj glas“, Katka me molećivo pogledala. Djevojke su stvarno voljele kada sam igrala.

Dima mi je dao gitaru, na njegovom licu se videlo interesovanje i iznenađenje.Uspostavila sam kontakt s njegovom rukom, uhvativši šipku. Kao da je udario strujni udar. Moram se sabrati, inače ću se preplaviti pjesmom.

Od muških sam izabrala najneženstveniju pjesmu. Svima su se oči raširile kada sam počeo da sviram. I kada sam počela da pevam, videla sam osmehe i odobravanje u očima mojih prijatelja, a videla sam šok u njegovim očima. Čak je i zapalio cigaretu dok me je slušao. „Trčim po sprženoj zemlji, udarajući kacigom dok idem.

Moj "fantom", kao bijela strijela na raširenom krilu, uz riku se penje na visinu.

Vidim plavu daljinu. Šteta je ovako nešto razbiti.

Šteta što je ne vidiš, moj put je težak i dalek.

Moj "fantom" juri na istok..." (Chizh and Co - Fantom)

Ja mu pevam, mozda mu se dopadne ova Vika, svira gitaru, peva pesmu koja nije tipicna za devojku, sa repom i u trenerci... Pa molim vas!!!

Zazvonio mu je telefon. Čuo sam kako je nekome rekao adresu i kako da je nađem na telefonu. Pa, ovo očito nije njegova žena, ona zna gdje je.

I moja pjesma je gotova. Zadivljen sam svojom sposobnošću da razmišljam i pevam u isto vreme.

„Vic, pa, samo još jedan, bilo koji, kako lepo pevaš“, ubeđivala me je oduševljena Saška.

„Da, Vika, pevaj opet“, rekao je Dima iza mene.

Pa, pošto ste tražili, onda ću naravno da pevam. Kada sam ponovo počela da pevam videla sam šokirana lica, da, da, ne volim popsnjake.

"...Šteta što mi tada nisi mogao vjerovati, da tvoj novi prijatelj nije kao svi ostali. Ostala si sama sa njim, ne znajući ništa o njemu... Da je opasan za sve, ti ne znaš." t care

I dobili ste ga!

Za pravog čarobnjaka

Uništio je ljude poput tebe, više od jednog!

Kao lutka noću

Sada može da te kontroliše!

Sve se dešava kao u noćnoj mori.

I opasno je za mene biti ovdje. "(KiSh - Sorcerer's Doll)

- Vika, pravo je uzbuđenje slušati kako pevaš i koje pesme biraš. Nadam se da ćeš nam ponovo pevati - rekao je Vanja.

- Hvala, pevaću, možda i danas. Čiji je sada red. Lesh.

Oduzeli su mi gitaru, cure su odmah počele moliti momke za romansu. Neki parovi su se povukli uz poljupce. I Dima je takođe otišao prema napuštenoj zgradi internata. Pratio sam očima kako je ušao i odlučio da ga pratim. Svojim djevojkama je rekla da ide u toalet.

Ulazim u zgradu oprezno, na prstima, dobro je da patike imaju gumeni đon. "Da li je radoznalost ubila mačku?" Sve je u redu, imam samo jedno oko.

Sa Dimom su bila dva momka, bili su neugledno obučeni, u sportskoj odeći i kapuljačama. Sakrio sam se iza zida od cigle i dobro čuo njihov razgovor.

- Dim ili so. - rekao je Dima.

- Zašto. - upitao je tip s lijeve strane.

- Preko koga su me našli. - upitao je Dima tako grubim glasom.

- Ćelavi Gena ti je dao broj.

- Cena je ista kao za njega.

- Hajde, samo dva.

Razmjenjivali su novac i robu. Nema sumnje da su momci narkomani, a Dima, da, Dima prodaje drogu. Inače, kako objasniti ovu skupu odjeću i bicikl koji košta koliko i dobar SUV. Mada su ga mozda moji roditelji kupili i ja sam u svemu u krivu...

Naslonio sam se na zid i nešto je prosulo iz njega. Moleći se da ne primijeti buku, pritisnula sam se uza zid.

Dima je izašao iz otvora i „sante leda“ su se odmah zagledale u mene. I ja sam ga pogledao i bojao sam se trepnuti.

„Vika, nisi te kao dete učila da je prisluškivanje tuđih razgovora loše, pogotovo ovako opasnih“, imao je strogo lice, kao da će da me udari.

- Izvini, nisam hteo, - ili....

- Ne, Vika je htela. „Video sam te kako ulaziš u zgradu posle mene“, pogledao me je sa cerekom i možda se čak i osmehnuo uglovima usana, „odlučio sam da glumim detektiva.“ Prišao mi je tako blizu i čak sam se toga uplašila... pritisnuo me u ovaj prokleti labav zid. Možda će me sada zadaviti. Konačno prelazim preko toga. Ali ono što se dogodilo u sljedećoj sekundi potpuno me oduševilo. Rukom je uhvatio moju bradu, nagnuo se prema meni i nježno mi dodirnuo usne svojim usnama.

„Ukusno“, šapnuo je sa osmehom. Šokiran sam... Nisam mogao ni sanjati o tome. Ponovo je prislonio svoje usne na moje usne u zahtevnijem poljupcu, dozvolila sam sebi da ga zagrlim i na kraju dodirnem njegovu kosu. Kako smo se ljubili, bukvalno praveći morske čvorove od naših jezika. Kao da smo bili gladni. Imala sam poljupce sa momcima, ali ništa tako...niko me nikad nije tako poljubio. Naše disanje s njim bilo je kao nakon kros trke.

„Tako si strastvena“, šapnuo je, udahnuo vazduh i ponovo počeo da me ljubi. U međuvremenu su mu ruke počele da prodiru ispod jakne, a sa njom i ispod majice. Njegovi nježni dlanovi prolazili su po mojim leđima, njegove usne nisu prestajale da se ljube, a njegov nevjerovatan miris toaletne vode i tijela me je izluđivao. A ruke su se posesivno pomerile prema grudima i tako ih čvrsto stisnule. Pritisnuo me je bliže sebi i osetila sam da Dima veoma čvrsto i samouvereno stoji u svojim pantalonama. Uplašio sam se... Uplašio sam se..." A ti si rekao da želiš da ga vidiš kao svog prvog!" Da, rekla je, ali ne u napuštenoj zgradi... Želim da mu budem devojka, a ne kurva. Činilo se da je osjetio moj monolog i stao.

- Da li radim nešto pogrešno. - upitao je uplašeno.

- Sve je to tačno, ali zašto si danas sa mnom. - Odlučio sam da se maknem od priče o nevinosti i strahu od prvog puta, i tako se omesti. Inače ću stvarno raširiti noge...krov je potpuno izašao iz šina.

- Proteklih mjesec dana uvijek sam te doživljavala kao nepristupačnu, lijepu lutku koja odbija bilo kakve napretke momaka upućene u njenom pravcu. Gledao si me sa takvom hladnoćom da je izgledalo kao da ćeš me pretvoriti u led. Generalno, činilo mi se da vam se ne sviđa moj izgled u društvu. A danas si drugačiji. Trenerka, minimum šminke, ova frizura,” uhvatio me rukom za rep, “i tvoje pjesme, tvoj glas: sve me to danas jednostavno izluđuje. Zelim te celo vece.

- Šta je ovde. - Pogledao sam ga u oči, nije da je danas video dostupnost u meni.

- Pa, da, lud sam za tobom već mesec dana. Nije me briga za mjesto”, dodirnuo mi je usne, ali sam ga zaustavila.

„Izvini, bojim se da ću te poprskati krvlju“, rekao sam sarkastično.

„To je kao menstruacija“, uznemireno me je pogledao.

- Ne. Devica kao....- Gledam ga, spremna da briznem u plač. I sam je u šoku. Gleda me, napinje jagodice i sažiže nešto u mene očima...

“Izvini...” rekao je i izašao iz zgrade. Kroz prozor sam vidio kako je brzo obukao kožnu jaknu, kacigu i sjeo na bicikl...

Suze nisu dugo čekale. Sve je unutra samo bolno gorjelo od spoznaje svega što se dogodilo. To znači da me smatrao kurvom...dostupnom...

Odlučio sam da se ne mogu vratiti u kompaniju. Skočila je kroz otvor prozora i izvadila telefon. Rukovajući se, otkucala sam SMS "Kući sam, razgovarajmo sutra" i poslala ga objema djevojkama. Nadam se da razumeju.

Stalno sam razmišljao o tome šta se dogodilo, shvaćao, ponavljao i plakao.