8 mart_4 dio_3

Hodala je hangarom, a pete su joj kuckale u taktu koraka i odjekivale cijelim hangarom. oko nje su se nalazili veliki lepi avioni, plenili njen pogled, hodala je i dodirivala rukom od jednog do drugog. A onda je odjednom sva magija trenutka nestala u trenu, neko ju je pozdravio iza njenih leđa.
-Zdravo Zhanna.
Od iznenađenja, zamalo je skočila na licu mjesta.
-O, zdravo Igore, uplašio si me.
-Izvini, verovatno nisam trebao da ti se prišunjam.
Oboje su se smejali.
- Pa zašto stojimo, idemo u pilotsku sobu da razgovaramo.
-Dobro.
Brzim koracima krenuli su tamo. Kada su ušli u pilotsku sobu, tamo je već sjedio kopilot Artyom, kojeg je Zhanna odmah pozdravila. Svi su sjeli na stolice kraj stola i, da tako kažem, počela je nezvanična komunikacija.
-Žana, reci nam šta te je inspirisalo da naučiš da upravljaš avionom?
Zhanna se zadovoljno nasmiješila i rekla.
-Puno puta sam leteo avionom iz zemlje u zemlju, mnogo puta sam bio na aeromitingima, i kada vidim virtuoznu mašinu u vazduhu, uvek mi se srce stisne. Osećam da su avioni moji, zaista želim da učim kako upravljati lovcem. Nakon ovih riječi, Igor se nasmijao.
- Pa, mislim da vam se želja može ispuniti, ali što se tiče lovaca, mislim da je malo verovatno, naučićemo vas da upravljate sportskim avionom.
-Dobro, to je super, ali onda još uvijek možeš predavati na lovcu, na primjer onom kojim letiš.
Artyom se pridružuje razgovoru.
- Videće se, ali pokušaćemo da vas naučimo koliko god je to moguće, doneo sam nešto ovde, da počnemo da proučavamo avion.
Artjom je rasklopio knjige i papire na stolu i počeo da objašnjava šta je šta, pokazao je, devojka je sve shvatila u hodu i nakon četiri sata počela je postepeno da shvata kako i šta funkcioniše. .
- Kako zanimljivo, uvek sam se pitao kako ove mašine rade!
-Razgovarali smo sa Igorom pre nego što ste stigli i odlučili pre nego što uđemo u avion sa vama, teoriju ćemo vredno učiti i do pobede, onda ćete nam položiti teorijski ispit, a onda ćemo početi sa praktičnom nastavom...
-Sve sam razumeo i sa svim se slažem.
-Kakva pametna dama. Igor se našalio.
Na šta je Zhanna odmah odgovorila.
-Kakvi su nastavnici i učenici)
U pola sedam uveče se završio čas i Mihail (njen lični vozač) je stigao po Žannu. Dva dana kasnije, Zhanna je ponovo stajala na vratima hangara, opet jednako inspirisana predstojećim časom iu novoj haljini kupljenoj za tu priliku.
Ponovo škljocanje potpetica po asfaltu i grmljavi eho koji se širi hangarom.
- Zdravo Igore.
-Zdravo.
-Igore, ovo sam hteo da predložim, naravno da razumem da zbog velike razlike u godinama treba da ti se obraćam isključivo kao ti, ali možda pređemo na tebe, bilo bi lakše da komuniciramo, da li ti smeta o ovom?
-Naravno, da pređemo na tebe.) Igor je rekao smešeći se.
-Zašto Artjom nije danas?
- Otišao je na vežbu, vraća se za nedelju dana, ali za sada, hajde da razgovaramo ne o tehničkoj strani aviona, već o ponašanju aviona u vazduhu, njegovoj upravljivosti i protoku vazduha.
-Kako su mudro to rekli.
-Ne boj se, sad ću ti sve nacrtati i neće ti izgledati tako komplikovano.
-Dobro.
Ona ga je pažljivo slušala, postavljala gomilu pitanja, na koja je on krotko odgovarao, čak su se ponekad i smejali. Tako je prošao još jedan dan u "vazdušnoj školi".
Dani su prolazili, sedmice su prolazile, mjesec je prošao nezapaženo. .
Zhanna je, da budem iskrena, dobro prihvatila program i sprijateljila se sa timom pilota. A onda je došao dan kada joj je obećano da će se ukrcati u avion. Napolju je bilo divlje vruće, znoj je curio sa svih, Zhanna se obukla vrlo lagano, čak i prelagano, u šorts i kratki top.
Stigavši ​​do poznatog hangara, ušla je u njega i krenula prema pilotskoj sobi. U to vrijeme, u pilotovoj sobi bilo je puno Swiftova, Andrej je stajao na prozoru koji vodi u hangar i, primijetivši Žannin pristup, zahihotao se i rekao, da svi čuju,
- Ako temperatura napolju bude zadimljena za još 5 stepeni, onda ćemo videti besplatan striptiz!
I posle ovih reči Artjom je prišao prozoru sa rečima.
-Ne rugaj se detetu, stari razvratniče.
Ali Andrej nije odustajao i ispalio je.
- Ma, imaš sreće Igore, sad ćeš se trljati o telo devojke u malom sportskom odelu.
-Začepi usta, čudo judo. Igor je rekao grubom intonacijom.
Nekoliko minuta kasnije, Zhanna bez daha ušla je u pilotsku sobu, očigledno u žurbi da stigne ovamo.
- Zdravo svima. Na putu su takve gužve, mislio sam da ću zakasniti.
Svi su je pozdravili i razgovarali o nekim stvarima.reče Igor sa značajnim uzdahom.
-Pa, idemo, pokazaću ti avion.
Izašli su iz hangara i krenuli uzletnom palubom, u daljini na kojoj je stajao mali avion. Prišavši mu, Igor je otvorio vrata i klimnuo glavom sa gestom hinjenog razmetanja, pokazujući da ona treba da se popne unutra.
-Gde da sednem?
- Zauzmite pilotsko mesto!
-Wow.
-Hajde, hajde.
I uletjela je u avion sa svojim mišem.
-Pa, prvo mi reci gde je sve na komandnoj tabli.
Mucala je i bila je nervozna, ali je ipak sve ispričala.
- Pa nije ni loše, bravo, sve sam naučio. Pokušajmo sada pokrenuti avion.
Progutala je pljuvačku i posegnula za ključem u bravi, zatvorila oči i okrenula ključ.
- Ne boj se.
Motori su počeli da prave buku...
-Sada mi reci da li je sve na tabli ispravno.
Pogledala je po panelu i rekla.
-Izgleda da je sve u redu
-Ne može poći po zlu, pilot uvek mora jasno da zna da li je sve u redu i da li je sve spremno za let. Pa kako?
Ponovo je pogledala tablu i rekla sa samopouzdanjem u glasu.
-Da, sve je u redu, avion radi dobro.
-To je bolje!
-Pa, hajde da letimo. Uzmi kormilo i pusti ga da ubrza kao što sam ti rekao, i molim te ne zatvaraj oči, ja sam u blizini i nemaš čega da se plašiš.
Duboko je udahnula i, držeći se za volan, počela da ispunjava Igorov zahtev, ruke su joj se tresle, ali je posao obavila.
-Bravo, nastavi.
Avion se kotrljao sve brže.
-Kako strašno!
-Ne boj se, sad ćemo krenuti.
I nekoliko trenutaka kasnije avion je počeo da uzlijeće sa zemlje, zbog čega je Zhanna vrisnula.
- Bravo Zhanna, hajde, hajde, imaš sve. .
Avion je poleteo, Žana je, duboko dišući, usmerila pogled negde napred i delovala je ukočeno.
-Smiri se, sve je u redu, poleteli smo. ne boj se, ti letiš avionom... sad da letimo iznad aerodroma. .