Opet sa Irinom

Mrtvi vitezovi su ležali svuda okolo. Ali ostao je samo jedan, mladi. Stajao je i plakao. Hobit Merry je otpuzao na sve četiri kao životinja, dašćući od zasljepljujućeg užasa. I odjednom iz crne, neprobojne tame začu glas:

- Izlazi, podli gule, prljavi nemrtvi. Ostavite mrtve na miru!

I drugi jezivi glas je odgovorio:

– Nemojte se svađati sa Nazgulom oko njegovog plena. U suprotnom, nećete vidjeti smrt na svoju ruku: on će vas odvesti u grobna prebivališta, u potpuni mrak, gdje će vaše tijelo progutati muke kakve niste ni sanjali ni u najgorim snovima!

- Prijeti šta god hoćeš: i dalje ću se boriti s tobom.

-Hoćeš li se boriti sa mnom. Budala. Ne bojim se nijednog smrtnog muža.

- A ja nisam smrtni muž. Pred vama je žena. Ja sam Eowyn.

Nosilac prstena je ćutao. A Merry je bio toliko iznenađen da je njegov strah nestao. Otvorio je oči i, postepeno stječući uvid, ugledao desetak koraka dalje čudovište u crnoj tami i na njegovim leđima strašnu sjenu vođe Nazgula. S lijeve strane, podalje od Merryja, stajala je Eowyn. Sada nije nosila kacigu, a njeni zlatni pramenovi bili su razbacani po ramenima. Njene svetlosive oči su gledale strogo i direktno, ali suze su joj se kotrljale niz obraze. U ruci je držala mač i štitom se zaštitila od umrtvljenog pogleda duha.

I od tog trenutka, priče o padu Gondora su izgubljene. Njihovo mjesto zauzele su epske priče. Ali šta se zaista dogodilo. Pokušaću da ispričam o tome, iako nemam dara poetskog pripovedanja koji su posedovali stari ministranti. Dakle…

Gondor je pao. Svuda okolo ste mogli čuti stenjanje umirućih i divlje vriske onih koji su brutalno mučeni. Prebijena djeca su plakala i vrištala, žene su vrištale i vrištale, silovane na sve moguće načine.

Orci su guštali na ruševinama Minas Tiritha, zabavljajući se najodvratnijim zabavama za ljude.Nešto kao: svakakva mučenja zatvorenika... Pa, neka bude, skrenuću vam pažnju na nešto. Meriadok je uhvaćen i odveden na gozbu orka. Ruke su mu klonule od bolnog bola, uvijene iza leđa tvrdim konopcima. Grupa orka, koji su se već nasitili gondorskog piva, opkolila ga je, podlo se cereći. Drhtavica straha nije napuštala Merryja od samog trenutka kada je vođa Nazgula naredio gomili orka da zgrabe hobita...i dozvolio im da urade sve s njim, ali ne i da ga ubiju, jer je Crnom Gospodaru još uvijek bio potreban njega na detaljno ispitivanje. Merryja su odvukli bliže vatri, kako bi u Tamini koja je visila nad palim i razorenim gradom bolje mogao vidjeti malu zabavu. Nizak, zdepast i širokih ramena ork priđe svima najbliže, gotovo blizu, od srca izdahnuvši podrigivanje u Merryjevo lice, i prljavozelenim šapama, sa odvratnim crnim kandžama, poče skidati hobitovu odjeću. Pijani, uzbuđeni ork je bio toliko bijesan da nije primijetio kako kandžama kida Merryjevu nježnu kožu zajedno s odjećom. Poslednji je zadnjim snagama stisnuo zube i samo grcao od bola. Zatvorio je oči da u odsjajima rasplesanog plamena ne vidi kako su mu na koži nabujali grimizni ožiljci, od kojih su neki slabo krvarili. Na kraju je ostao potpuno, potpuno nag pred gomilom pijanih orka. Neko je, psujući prljavo, skinuo svoj borbeni pojas od žilave kože sa bakrenim pločicama, i bacio Merryja po guzici. Hobit je skočio, urlao od bola i pao na koljena, spustivši glavu na tlo. Odmah mu je drugi ork stao na potiljak tako da Merry nije mogao ustati, a njegovo malo dupe bilo je izloženo svačijem pogledu. Orci su pravili buku, urlali i urlali. Pojas je ponovo prošao preko Meriadocovog jadnog dupeta. I opet.Ponovo. Hobit je viknuo:

- Nema potrebe. Dosta. Uradiću šta hoćeš, samo nemoj!

Prijateljski, podrugljivi kikot kotrljao se kroz redove orka. Mučitelj sa pojasom je graknuo:

“Budi jak, mali gade, golicao sam te u ljubavi.”

Ali onda je drugi ork, veći od ovog, gurnuo svog druga u stranu i stao odmah iza Merryja. On je bez ceremonije gurnuo svoj ljuskavi prst u hobitov anus i počeo da ga grubo uvija, odvratno se kikoćući. Merry je zastenjao od bola. Isto tako oštro izvukavši prst, isti ork je skinuo oklop i žarko se osvrnuo na okupljene, trzajući svojim debelim zeleno-crnim kitom.

- Hajdemo. Zalijepi mu to. Zabijte ga do jaja. – oduševljeno su vrištali orci. Meri je zatvorio oči, zamišljajući šta će se dogoditi, i spremajući se da izdrži bol. Ali bol koji je osetio sekundu kasnije nije se mogao uporediti ni sa njegovim najgorim predosećanjima. Merry je vrisnuo na sav glas, a suze su mu tekle iz očiju. I ork je napravio još jedan oštar pokret, doguravši svoj uređaj do paradajza, i počeo da izvodi brza i snažna trenja. Uz sve, brutalno je u šapama stisnuo obje polovice Merryjeve zadnjice, zarivši kandže u njih. Ali vrlo brzo je, opsujući gadno od zadovoljstva, silovito došao, puštajući mlaz guste, smrdljive tvari u Meriadocova crijeva, i povukao se. Njegovo mjesto je odmah zauzeo drugi kikoćući gad sa uspravnim kitom. Merry je glasno urlao od bola, ali mu je neko drugi brzo začepio usta svojim debelim i ljigavim organom. Hobitova glava bila je čvrsto hvatana snažnim šapama i, sinhrono sa pokretima onoga koji je jebao odostraga, gurali su mu usta na penis. Merry se gušio, kašljao, ali je nehotice sisao ovu gadost. Oba orka su spuštena gotovo istovremeno, a drugi su zauzeli njihova mjesta.Zatvorenika su ponovo počeli bičevati - ovog puta po leđima i sa dva remena, periodično čizmama dajući teške udarce u stomak.

Ne zna se koliko je vremena prošlo i koliko je orkova prošlo kroz njegova guzica i usta kada je Merry, iz polusneznog stanja, začuo vlastoljubivi krik:

-Šta to radite, idioti. Jebaćeš ga na smrt. Rekao sam vam nakaze: ne ubijajte!

Orci su mrmljali od nezadovoljstva, ali su Merryja bacili u vreću i ostavili ga blizu vatre da se odmori. Gdje je on, Meriadok, bio zaboravljen u nemirnom snu, punom proživljenih noćnih mora. Mali hobit nije mogao ni da zamisli kakve noćne more tek dolaze...

Eowyn je polako došla k sebi. U glavi mi se vrtjelo, ruka, slomljena Nazgulovim buzdovanom, strašno me boljela. Princeza je tiho zastenjala i otvorila oči. Tama. Mislila je da je možda izgubila vid. Mrkli mrak i miris mrtve vlage. Pokušala je da se kreće oprezno, ali uzalud. Bila je vješto i sigurno pričvršćena za stalak. Tada ju je preplavio gadan dah, kao da je neko otvorio kriptu. Osjetila je kako je ledeni, koščati prsti nježno miluju stomak, odozdo prema gore, zastaju na sekundu i puze prema njenim grudima. Od takvog dodira ponovo je pokušala da se vrpolji, ali ju je oštar bol probio u slomljenoj ruci. Da, Eowyn je ležala potpuno gola. A mrtva ruka je već milovala lijevu dojku. Na svoje čuđenje i gađenje, princeza je osetila da su joj bradavice otvrdnule. Duh mu je maknuo ruku jednako iznenada kao što ju je i spustio. Eowyn je teško disala, osluškujući svoja osećanja. Nije mogla vjerovati da želi da je ponovo pomiluju. I, kao da čita njene misli, mrtvačeva ruka se vratila - ovaj put se prvo poigrala bradavicom njene desne dojke i polako se spustila do stomaka.Obraćajući malo pažnje na ukusan pupak, ruka se spustila niže i ubrzo se zakopala u kosu između princezinih nogu, igrajući se tamo pronađenim graškom. Éowyn je ispustila prigušen jauk od sladostrasnosti. Duh je opet iznenada maknuo ruku, ovaj put prasnuvši u grobni podrugljiv smijeh:

- Šta, moja zlatokosa djevo, dugo je bila na planinarenju. I zar se već neko vrijeme niste dobro odmorili?

Eowyn nije mogla odgovoriti, gotovo se gušila od stida i samoprezira. A onda se ukočila. Osjetila je da joj se nešto jeze blizu lica. Sablasna hladnoća dodirnula joj je usne. Opet je osjetila koščate ruke mrtvaca - već obje na objema svojim grudima. Malo ih je gnječio, štipajući bradavice, a onda ih iznenada čvrsto stisnuo i kandžama provukao po bokovima ženinog tijela. Princeza je vrisnula, a njen eho je utihnuo, samo se čuo Morgulov smeh kao odgovor. Istog trenutka osjetila je jaku vrućinu u neposrednoj blizini svog reproduktivnog organa. U nju je oštro ušao ogroman štap koji je goreo od vatre, nepodnošljivo goreći. Eowyn je ponovo vrisnula i izvila se, ne obraćajući više pažnje na oštar bol od svoje slomljene ruke.

- Oh, znači zadržao si se. – zadovoljno je primetio nosilac prstena. „Zar nije divno što te nije učinilo ženom neko plavo derište ljudske rase, već veliki čarobnjak i besmrtni ratnik, vlasnik jednog od Prstenova?“

U međuvremenu, štap se dinamično kretao u njenoj unutrašnjosti, pokušavajući, kako se činilo, da je otkine od dupeta do pupka. Povrh svega, koščati prsti su joj kao kandže bolno štipali bradavice i počeli da ih uvijaju. Princeza se migoljila kao u tiganju, a Nazgul je nastavio da uživa u svom plenu, stežući koščatim rukama, grebajući sve dok nije prokrvario, štipajući dok nije dobio modrice, grizući mu mrtva usta.Ali na kraju se na trenutak ukočio i pustio ledeni mlaz u matericu, polivši ženino tijelo istinskom hladnom. Eowyn je vrisnula tako glasno da je izgubila glas i odjednom se počela tresti u konvulzijama. Došla je nasilno. I opala je. Kada sam otvorio oči, vidio sam Nazgula kako stoji u blizini. I užasna bol je odjednom počela da guta njeno telo. Činilo se da ju je ubrizgana sablasna tečnost rastvorila poput kiseline. Eowyn je ponovo počela da se migolji, koliko su to dozvoljavale trake koje su joj držale udove. Ali više nije mogla da vrišti... A kralj duhova je strpljivo posmatrao deinkarnaciju svoje buduće konkubine.