Jedna trećina životne priče 1 dio 3_1

Nedavno je jedan slatki dečko pitao koliko je muškaraca imalo seks sa mnom u isto vreme. I nisam mogao odgovoriti, avaj, sa Gangbangom se zanesem i izgubim osjećaj za stvarnost. Ja nisam Annabelle Chong. Tako da ne znam tačno koliko bi ih moglo biti u isto vrijeme. Ali znam tačno gde je to bilo - u sunčanoj Španiji, koju toliko volim...

Muzika. gitara. Kako neverovatno. Moj omiljeni koncert Aranueze... Izgleda da moja majka sluša Francisco Goya na radiju. Mada, stani. Kakva majka, kakav radio u javnoj kući. Uostalom, već mjesec i po dana aktivno prodajem svoju vaginu i ostale rupe i čari. U Njemačkoj, sa Frau Dort, u Amsterdamu u Du Wallen-u sa Madame Van Tromp. Gdje sam sada?

Sa tim mislima dolazim k sebi na sledećem seksodromu u mračnoj prostoriji, uski tračak svetlosti curi kroz roletne, a muzika nastavlja da teče. Da, ovo očigledno nije Nemačka ili Holandija... Oh da. Uostalom, jutros smo Irishka i ja dovedeni u neki boks u Španiji. Nismo baš imali vremena da pogledamo okolo, otišli smo iz autobusa pravo u sobe i spavali, jer smo se tresli u autobusu više od jednog dana...

Pa, šta dobro imamo. Podižem roletne. Iza prozora je ugodna dvorišna dvorana, sjećam se da se to zove patio. Prozori i vrata ostalih prostorija izlaze na dvorište. Svi su zatvoreni. Ispod prozora su saksije sa ukrasnim drvećem, sofe i stolice, stolovi. Na jednoj od sofa bila je djevojka sa gitarom (kako mi se tada činilo, bila je vrlo mlada). Prelepa brineta, bucmasta, okruglih obraza, crnih očiju. Obrve lete, trepavice su duge i zavidne, tipičan španski nos sa grbom i lepo ocrtanim velikim svetlim ustima. Noge su, kako kažu, "od ušiju", vitke i graciozne. Njihov sretni vlasnik je vjerovatno namjerno obukao OVAKVE mini šorcice. Tako da bi muškarci odmah svršili, a žene bi odmah htjele da otkinu te noge od zavisti.Ali zašto sam odlučio da je sa takvim nogama ispred mene skoro dete. Ah, to je to. Njene grudi su skoro nevidljive. Jasno jedan. Pa dobro, onda neću umrijeti od kompleksa inferiornosti.

S tim mislima ja, žmireći na jarkom suncu, gledam u svoju novu koleginicu, a ona podiže pogled na mene i, ne prekidajući igru, klima glavom da me pozove kod sebe. Pa, vrijeme je da se upoznamo.

Nabacujem ogrtač i izlazim na terasu, a u isto vreme sa ugaonih vrata se pojavljuje veoma tamna devojka sa raskošnom gavranovom grivom, vrlo ukusnih oblina u jarkom topu i ultrakratkom mini suknjom. U ušima su ogromne minđuše, u nosu stub. Tipičan Ciganin. S praga ona nešto glasno i oštro govori djevojci sa gitarom. Međutim, očigledno je prijateljski. Ona takođe odgovara glasno i ništa manje prijateljski. Devojke neko vreme čavrljaju na španskom, a zahvaljujući mom poznavanju italijanskog i latinskog, kroz reč razumem da se svađaju ko od njih bolje svira gitaru. Spor se završava u stilu našeg nezaboravnog “Možeš li Murka?” Istina, flamenko je izabran kao kriterijum muzičke pismenosti.

Sanjivo blaženstvo koncerta Aranueze zamijenjeno je bukvalnom eksplozijom sviranja gitare i zvonkog glasa. Nehotice počinjem pljeskati u ritmu, koji je primljen prilično blagonaklono. Tamna žena neprobojnog lica ili se ukoči kao kip, savije se u pola okreta i graciozno podigne ruke, zatim eksplodira u pomahnitalom step plesu, pljeskajući rukama, po bokovima, po ramenima, njeni pokreti su oštri a ujedno i naoštren - neka vrsta pantera, čas smrznut u zasjedi, čas juriša na igru... Međutim, opisati pravi granadanski flamenko riječima racionalno je kao i mjerenje trenutne snage lenjirom. Ovo se mora vidjeti...

Konačno, zvuči završni akord, plesačica izbija posljednju iskru s poda terase i smrzava se uzdignute glave i graciozno podignute desne ruke (lijeva je oslonjena na koleno). Potoci znoja klize niz tvoj vrat i čelo...

Ne mogavši ​​se suzdržati, burno aplaudiram. Međutim, čovjek koji drijema u ćošku (navodno čuvar) i još par djevojaka koje se naginju kroz prozore našeg i drugog sprata, također rade isto.

- Bravo. Arriba, Marija!!!

Da, tamna djevojka se zove Maria. Prošla je odlično. Mame, pa čak i u cipelama "stripers" visokim skoro dvadeset pet centimetara. Klasa!

Gitara prelazi u ruke prethodne plesačice, a sada se njena rivalka smrzava napetog lica, pognuvši glavu i prekriživši prevrnute ruke. Maria prvo izvlači određenu viskoznu notu, a tek onda gitarom pomaže svom glasu. Čuvar je odjednom povuče, sad on pjeva, a Marija svira. A crnooki kao da se počinje kretati prokleto polako, kao nevoljko. Kako su uglađeni njeni pokreti... Direktno, ne flamenko, već ansambl "Berjozka"... Vau. Ne, ovo nije "Beryozka", djevojka iznenada eksplodira uz još jedan bravurozni akord. A sada je sva flamenko. Stopala vam bjesomučno plešu step (usput, sa istim štiklama kao i Maria, svi mi ovdje nosimo ove cipele), a prsti vam pucaju. Oh, neko joj je bacio kastanjete sa prozora drugog sprata, a devojka ih je spretno uhvatila. Sada je škljocanje potpetica praćeno karakterističnim klikovima. Svi nehotični gledaoci plješću uglas u ritmu. Čovek prestaje da peva, skače i pridružuje se plesu. Kako kruže jedno oko drugog, ponosno podižući glave, kako hodaju po terasi, sad plešu, sad mirno koračaju (ali i dalje plešu step). Yeahhh…. Ovo nije ništa gore od Marijinog...

Ovdje se čovjek opet spušta na stolicu i pjeva, a njegova partnerka mi odjednom prilazi i vuče me sa stolice, kao, hajde. Majko. Kako. Na ove buskine, prokleti bili!!. Ali ne želim da odustanem - i dalje moram da živim i radim ovde. Pokušat ću. Trudim se da budem kao njena slika u ogledalu. Takođe, sa krajnje ozbiljnim izrazom lica (a šta hoćete, ovde bi bilo lako da ne izbrbljam) smrzavam se u piruetama, step dancem, lupam se po kukovima i ramenima, tapšam rukama, pucnem prstima , naglo okrenite, savijte se u lukove i uspravite se. A pomoć i podršku nalazim u ovim nevjerovatnim crnim vragolastim očima moje partnerice, sa njima mi ona nekako govori šta da radim dalje, da je sve u redu. Da smo najvažnija stvar na svijetu mi i naš ples, a za ostatak svijeta nas nije briga!!!

Ali onda, konačna eksplozija muzike i glasova, i smrzavamo se rame uz rame, licem u lice. A ogromnim očima, koje su za mene zamenile ceo svet na neko vreme, pridodaje se širok, nestašan osmeh. I ja se široko smijem. Vau, to je aplauz. A dvorište je puno. Ima djevojaka u blizini, uključujući i moju dragu Irku-Lizkhen, a već ima dosta muškaraca. Svi se smješkaju, svi aplaudiraju, uključujući i Mariju, koja je organizovala ovaj neočekivani maraton. Ali, koliko sam shvatio, ples više nije glavna stvar.

Moj neočekivani partner i učitelj flamenka nežno me ljubi

- Druže... - to je njeno ime.

“Lotta”, odgovaram joj uzvraćajući poljubac.

Ali ovdje naš talenat pronalazi najneočekivanije priznanje: snažne tamne ruke, prekrivene grubom kosom, kategorički me zgrabe za struk i odmaknu od Mate. Iste ruke vuku konce mojih tangi, a sada nosim samo otvoreni ogrtač i cipele kojima se štikle iz nekog razloga nisu skidale zbog svih prethodnih pokreta.Odjednom me sjednu, i to, karakteristično, ne na stolicu ili fotelju, već na elastični španski štap. Koja odmah dopire skoro do materice... Mmmmmmm!!. Vidim da je Mate gotovo u isto vrijeme dobio istu privilegiju, međutim, imala je problem da se riješi svojih šorcova. Kakav je zgodan muškarac bila kao leptir na igli!

I dalje ispadamo kao zrcalna slika jedno drugog, ali sad mogu da postavim tempo i ritam, da vidimo ko je hladniji u OVOM flamenku. Zajedno skačemo na ljubazno pružene članove, čas ubrzavamo, čas usporavamo, čas počinjemo da se vrtimo. Partneri pomažu, bilo da nam odrede tempo, bilo da nam miluju grudi, butine, stomake, leđa... Aaaaaaaahhhh!!!!

Naše sinhronizovano jebanje inspiriše sve ostale. Parovi, tihim dogovorom, jedan za drugim nestaju u sobama na prvom spratu ili se penju stepenicama na drugi, ali nam se pridružila i Marija - osedlala je i izvesnog mačo muškarca od trideset do trideset pet godina i izvela isto pleši na njemu. Istovremeno, oslobodila se i svog topa, pa je bila obučena lakše od svih nas - samo u cipele.

Čuvar opet drijema u uglu, puše cigaru (mislim da se tako tanke cigare zovu cigarilosi, međutim, neću insistirati).

Naša utrka dolazi do pobjedničkog kraja. Gotovo istovremeno pucaju mušketi naših musketara (Bože, kakve pametne djevojke, nisu zaboravile kondome), mi se grčimo u najstvarnijim orgazmima. Da, ovo nisu poslovni Nemci i melanholični Holanđani. Jadnoj devojci ovde ima mnogo toga da se završi!

Oproštajni poljubac iza uha, dvije novčanice zaglavljene u šaci. Draga je otišla. Nisam ga ni vidio. Mate i Marija također primaju nagradu za svoj trud, ljube svoje današnje prvence i jure na stražu. Da, tamo predajemo kasu. Čuvar se zove Jorge.Trpa račune direktno u džep košulje i nešto nažvrlja u mali blok za bilješke.

- Kako se zoveš, devojko?

- Lotta!

On švrlja nešto drugo.

- Idi, operi se, čekaj!

Nešto ledeno hladno gura mi u ruku. Bože, to je čaša vina. Crveni. Suha. Tart. Moja ljubav. Polako, da bih produžio zadovoljstvo i kako bi utažio žeđ, pijem.

- Milost, dragi Jorge. Šta je ovo?

- Nema na cemu Lotta, ovo je Malaga!

Devojke su već otišle, i ja trčim kod sebe, dok novih klijenata nema, usput pokupim tange. Dok se dovodim u red, na otvorenom prozoru vidim svježu gospodu i oslobođene mlade dame. Moj debi ovdje i izgled mojih kolega utječu na dizajn moje odjeće. Izlazim u crnim čarapama sa grimiznim podvezicama, cipelama i širom otvorenom prozirnom ogrtaču. Molim vas, ono što je izloženo je u radnji. Zašto sam obukao ogrtač i čarape. Tamo se Irka pojavila samo u cipelama i maloj beloj podvezici (treba da joj kažem da skroz obriše spermu sa obraza), a Marija nije imala ni podvezicu... A Mate se obukao u crni svileni mini- suknja bez gaćica i grimizna ruža u kosi... Ostale devojke su takođe od viška odeće ne trpe. Nemam vremena da se u potpunosti osvrnem i bolje upoznam svoje nove prijatelje kada dva mlada momka, obojica u uniformama, užurbano uđu u terasu. Bez mnogo razmišljanja, jedan me uhvati za ruku, drugi uzme Irku, a mi jurimo u najbližu slobodnu sobu - moju. Mama, nadam se da nas neće hapsiti zbog izgleda koji vrijeđa osjećaje građana i nemoralno ponašanje u javnoj kući?

Oh, ovo nije policija. Na kokardama, naramenicama i dugmadima, pored ostalih simbola, nalaze se i sidra.Mornari su nas angažovali. Ura. Ana Vladimirovna, od docenta si se pretvorila ne samo u prostitutku, već u pravu lučku kurvu. Istina, transformacija se dogodila u Amsterdamu... Ali ipak!

Hrabri mornari očito odavno nisu vidjeli ni obalu ni svoje najmilije. Stoga ne gube vrijeme na takve sitnice kao što je svlačenje, već odmah uklanjaju svoje jedinice, žudeći za ženskom naklonošću.

I ne oklevamo sa ženskom naklonošću. Naše ruke i spužve aktivno su uključeni u proces čišćenja ovih torpeda od tragova mora i lišavanja. Sudeći po zadovoljnom huku, ovaj proces ide dobro. Mi mijenjamo članove, klijentima je potrebna raznolikost, ai nama. Istovremeno, polako oslobađamo naslednike “Nepobedive Armade” viška uniformi. Vruće je, iskreno, čak i uprkos razlazu. Pogotovo kada Lotta i Lizhen istovremeno popuše. Pa, momci imaju divnu snagu, a zahvaljujući našem trudu i sami nose samo čarape. Međutim, da se oni ne bi uvrijedili, mi nemamo ni čarape!

Polažemo naše mornaričke komandante na krevet s dizalicom, a mi se gomilamo na vrh i počinjemo trku, ne zaboravljajući, međutim, glavnu zapovijest Anfise Čehove - bez obzira na spol, mora se zaštititi. Milujemo se usput. Mornari se odmah uključuju u ovaj proces i sa poznavanjem naše anatomije. Aj, bravo. Kako dobro rade sve. Za takve ljude nije grijeh probati. I trudimo se. svom snagom. I oni pokušavaju, izgleda da će me probušiti do krajnika. I glava će ti iskočiti iz usta!

Ali dječaci imaju različite ciljeve i ciljeve. Mijenjamo poziciju, sada ležimo džak, a hrabri mornari nas iskorištavaju, prebacujući nam noge preko ramena.Kako im dobro ide. Mahnem iz sve snage, vrišteći od potpune ženske sreće, a Irka zavija pored mene... Dupli udarac, dupli zanos. Lepi spanski momci. Veliko im hvala. Wow!!!. Ja cumming!!!. Ali nisu, jaki momci. Nadao sam se da će naši kolege nakon dugih putovanja preko mora brzo završiti, ali izgleda da su im jedinice kalajisane!

Ponovo mijenjamo poziciju. Sada opet stojimo sa džakom, ali već, kako kažu, u poziciji talijanskog hrta. Ili, na ruskom, rak. A školjke, podmazane našim izlučevinama, jurnu u naša zadnja vrata... Pa kako ne bismo bez toga. Čeznemo, dragi moji, za ženskim zadnjicama. Ili si navikla na dečka iz kabine?

Za dva mjeseca sam se navikla na analni seks. Pa navikla sam na to, sad mi se baš sviđa kad me jebu u dupe. Pogotovo kao sada - oštro, brzo, agresivno... Mmmmmmm!!!!. I Irki se sviđa, priznala je. Čak i na svom prvom radnom mestu u nemačkoj rupi, dobila je toliki analni maraton da mama, ne brini. I, kako je rekla, u početku je bol bio nepodnošljiv, a onda nije ni primetila kako je počela da se kreće... Od tada je, moglo bi se reći, moja prijateljica je postala zavisna od analnog, ponekad i sama moli za to. ...

Uglavnom, jebu nas u guzice, a nama se sviđa ova aktivnost. U isto vrijeme trljam klitoris, a klijent mi stišće sise. Kaaaaif!!. San docenta. Sudeći po požudnim, slatkim ooh i aahs, moja djevojka je također zadovoljna svojim životom.

Ali svim dobrim stvarima dođe kraj, puške se isprazne, i to u našim ustima, na našim licima i grudima. Nakon čega smo pozvani da ostanemo u ovoj vrlo neobičnoj formi, a naši partneri brzo trče pod tuš, čiste se i, u punom odelu, odvode nas gole i namazane spermom u terasu uz aplauz ugledne javnosti.Pa, ok. Ali dobili smo honorar od jedan i po, što je snimio melanholični Horhe. I opet nas je počastio svojom neverovatnom ledeno hladnom Malagom.

Ali naši mornari ne odlaze, oni stoje na oprezu pred parom mnogo zrelije gospode u istoj uniformi, samo sa više zlata na kapama i više traka na uniformama. Očigledno šefovi. A ovom šefu, poletne podređene sa osjećajem uspješnosti predstavljaju dvije kurve prekrivene spermom - mene i Irku. Vjerovatno će tražiti dozvolu za vjenčanje. Sa slatkim, krotkim, skromnim djevojkama iz bordela Ferrol.

Oh, oni nas tako reklamiraju. Konačno sam dobio. Kapetan i prvi pomoćnik poslali su mladiće naprijed da traže najdostojnije dame u našoj ustanovi. Stoga su odabrali, reklo bi se, testirali i predstavili proizvod licem u lice. Završio. Vidite, gospoda kapetani ih više vole. Pa, ok. Lepo je biti voljen čak i tako. To znači da vas vole duboko i iskreno.

Zaista su nas voljeli iskreno i duboko. Isprva su nas, poput svojih osmatračnica (ili, kako mornari kažu, predjedra?), zaljubili usmeno u nas. I mi njih. Odavno nisam lizala, gutala ili milovala svoju muškost (pa čak i pomorsku) rukama, pa čak i svilenim uvojcima. Zaista nisam htio iznevjeriti momke koji su nas preporučili šefovima. Kao rezultat toga, kao rezultat mog pušenja, genitalije hrabrog komandanta (ili skipera, šta god da je tačno?) blistale su bolje od genitalija mačke. I kako je ustao... Pa, hajde dušo, šta hoćeš?

Želi samo tako, da stoji uza zid, otpozadi... Ima sasvim dovoljno erekcije za ovo. Kako je ušao u mene. RAM!

A Irka škripi pored zida, jednako je voli njen mornar.Pa vole duete... Ili ne žele da se ističu, pa da sve bude kao kod prijatelja. Međutim, ovdje se ne bih trebao baviti psihologijom. Radim svoje dupe koliko mogu. Skiper reži od strasti. Cvilim. Sjajan je u tome da me rastavi. A ručice su razigrane, trče i trče po meni... Lepo je, dovraga!

Oooh, on je sportista, ili je vidio dovoljno pornića. Okrenuo me prema sebi, podigao me u naručje i pojebao u zraku. S obzirom na njegove poodmakle godine... Ostala si bez daha, draga moja. Mada, verovatno je lepo za strica kada mlada gola devojka trlja sve svoje krugove o njega i od ushićenja ciče na njegovom kurac. Događa se neka vrsta stereo škripe. O, ovo je naša Lizhen, voljena Irochka, nabijena na isti način, njena guza prikovana za zid, a njome hrabri prvi drug uglača svoju palicu. Pa, seks za vas i ljubav, ljubavi. I moj nešto šišti. Dakle, da, srčani udar nije daleko. Vrijeme je da preuzmete inicijativu u svoje ruke. I prihvatam. Odnosno, prihvatam ga za ovu inicijativu i ipak ga prebacujem u krevet. Sad se on odmara, ja galopiram. Lezi, draga, Lotta će sve uraditi kako treba.

Vau, sada je sinhronizovana seksualna sesija prekinuta. Imaju Irku na podu. Rak. I Irki se očito sviđa. Ponovo je analna zmija okliznula zadnjicu. I uživa u tome. I za sada sam dobro. I dragi. Pitam se kako se zove. Pa, međutim, seks, čak i tako nasilan, još nije razlog za zabavljanje... Pogotovo korumpiran... O, vršim!

Ne, on ne misli tako i kaže da se zove Louis. Divno, Luis, imaš prelepo ime, zovem se Lotte. U prizemlju se Carlos predstavlja mojoj slatkoj prijateljici i odmah je udari po guzici. Vau, i ja to želim

- Louis, kako ti se sviđa moje dupe?

- Divno dupe, Lotte. Hoćeš li me pustiti unutra?

- Stvarno želim!

- Pa zašto ćutiš, molim te!

Ura, sada još uvijek moćna bušilica Stahanovca Louisa juri u moj rudnik. Dajmo zemlji ugalj. Hajde Louis!

Odmorni komodor hrabro navlači moje dupe na svoj bosprit i također me hrabro udara po zadnjici. Ja vrištim. Bliži se novi talas zadovoljstva, ovog puta analnog. Pa opet, draga, ipak, nemoj me iznevjeriti. Nije razočarao. Louisov projektil probija mi rektum, otprilike do stomaka, i po tko zna koji put danas odletim do zvijezda.

I on, ako je suditi po reakciji... Neuobičajeno dugo Louisovo crijevo drhti i pulsira u meni, izbacujući ono što se nakupilo tokom plivanja. Da, mlađi su imali manje. Zaista, stari konj ne kvari brazde... I, usput, vrlo duboko ore. Uf, da legnemo jedno do drugog. Istovremeno, poletni mornar nastavlja (očigledno refleksno) da osjeća moje čari. Krajičkom oka vidim da su Irka i Karlos isto tako slikovito raštrkani na tepihu na podu. Irka (očito, opet kao refleks) melanholično liže Carlosovo blago, ispijajući ostatke životne tvari koju izbacuje. Sranje. Šta čekam?!!. Prelazim na područje Louisovog međunožja, skidam uvenulu gumicu s njegove ispale, koja već strši, i počinjem kušati njegov sufle. Mmmmm, to će biti dobro. Sviđa mi se. Polako dolazimo sebi. Na Luisov znak otvaram prozor i tražim bocu crvenog Alicantea. Ono što nam vjerni Jorge isporučuje upravo kroz taj prozor. Zajedno sa naočarima.

Popijemo čašu. Divno vino, ništa gore od stare Malage, iako potpuno drugačijeg bukea. Umivamo se u duši, pomažući jedni drugima. Dečki jako vole da nam peru pičke i guzice. A za nas - njih. Hihotamo se i ljubimo. Ali stvari ne idu dalje. Našim vitezovima se očigledno nekamo žuri. Šteta... Još jedna čaša. Više. Kako kažu, za naše slučajno poznanstvo!

Pomažemo im da se obuku i sami pospremaju.Pa, završni dodir na portretu, Louis i Carlos se dive onome što nisu mogli odmah cijeniti ispod sloja sperme svojih podređenih. Cijenimo... Ovo je na osnovu iznosa koji nam je dat. Izlazimo zajedno, a muškarci, iako im se očito žuri, ne odlaze, već idu s nama do Jorgea. I nakon što predamo kasu, a Jorge napravi sljedeće bilješke u svojoj bilježnici, Luis se mota oko uha našeg zaštitara i računovođe. Šapuću o nečemu, a onda hrpa kreditnih kartica prelazi u Jorgeove ruke. Gleda nas sa nekim čudnim interesovanjem i, naizgled sa žaljenjem, pravi neke druge beleške i klima glavom Luju. Pogleda nas ponovo. Zahvalno.

I šta je vidio da je tako novo. Pa, dvije prostitutke. Okićen, pripit, u cipelama sa visokom potpeticom, jedan u crnim čarapama i gracioznosti (to sam ja), drugi u krstu, crvenim pojasom i čarapama.

- Trenutak!

Jorge uzima svoj mobilni telefon, promrmlja nešto u njega, a nekoliko minuta kasnije pojavljuje se ugledna starija dama s nekom odjećom prebačenom preko ruke. Koje smo pozvani da nosimo. Nadamo se. Ovo su sasvim pristojni kabanici, lagani, iako pomalo van sezone. Jasno je da moramo izaći napolje. Biće posla napolju. Znači da smo im se svidjeli, a momci žure da nas nastave upoznavati u intimnijem ili poznatijem okruženju!

Ulazimo u taksi s Luisom i Carlosom i idemo negdje. Luis sa vozačem, Carlos sa nama iza. Putem se tiho zezamo, dodirujemo i ljubimo, i stižemo u najboljem raspoloženju.

Kakva čudna zgrada. Šta je ovo. Vau, teretana. A u njemu su i mornari. Mladi, snažni momci koji aplauzom pozdravljaju svoje oca-komandire.Naravno, momci, nakon teškog borbenog pohoda, dobijaju zasluženi poklon - Irka i ja. Prokletstvo. Kakav poklon za nas. Nasumično – po dva tuceta muškaraca. I još više. Zato je toliki gomila eura pripalo Jorgeu. I to je značio njegov pogled. Dobro, pogrom, pa pogrom, kako je rekao stari jevrejski vic.

Skidamo ogrtače i izlazimo pred publiku u našem, da tako kažem, originalnom obliku. Publika je oduševljena.

Pred nama su dvije hrpe strunjača: krevet ljubavi. Neki momak u uniformi, stariji i impresivniji od ostalih, užurbano dijeli kondome. Građani, ne gužvajte se, ne ometajte polazak voza. Pa, s Bogom. Nežno se ljubimo i ruku pod ruku prilazimo našim seksualnim centrima. Hej, ko je prvi?

Vau, kakvi muškarci. Donesu nam čašu vina. Vjerovatno, da ne bude sramota, ali naši budući vlasnici obično se redaju u koloni po dvoje. Prvi par nam prilazi. Idi!

Spuštamo se na koljena i, pod pogledom sljedećih nekoliko, otkopčavamo prve dvije mušice. Ekstrakcija sadržaja. Vau, to baš i nije loše. Kao i obično, ljubim glavu, vrh jezika juri prema frenulumu. Idi. Bacim pogled na lice svog kolege. Oči su mu sanjivo zatvorene, nehotice oblizuje usne i počinje da pjevuši prilično uvjerljivo i strastveno. Like. Sviđa mi se i tvoj vijak, dušo. Sa svom pažnjom ga trzam i pušim, jer ima toliko gledalaca da je sramota da se obruka. Štoviše, na pozadini takve majstorice kao što je Irishka. Irishka, očito na osnovu istih razmatranja, nesebično puši svom mornaru. I tišina... Sva ova gomila, nervozno oblizujući usne ili grčevito stišćući zube, divi se našem divnom rijalitiju. Oni više ne stoje u koloni, jasno su podijeljeni u jednake lukove, od kojih svaki, da tako kažem, navija za mene, ili za borbenog prijatelja.Pa, budi bolestan, budi bolestan. Vau, krajičkom oka primjećujem da je jedan od članova moje grupe za podršku grčevito stisnuo noge, a drugi je, ne suzdržavajući se više, izvadio jedinicu i ležerno je masirao. Pa dobro, masaža, ali moram da idem...

Ustima sam stavio kondom, unaprijed skriven iza obraza. Srušim se na strunjače. Inspiriran mnome, mornar (ili predradnik, ili neki dirigent) podiže moje noge na svoja ramena i ulazi u mene. Divno. Nije uzalud pokušao. I publici se to očigledno dopada. Ali šute kako ne bi uplašili erekcije svojih kolega. Kakva briga. I njene kolege je pravdaju. Ne znam kako je sa Irkom, ali kod mene je sve preliveno čokoladom. Kakav pritisak, kakva strast. Da, dečko je predugo ostao na svom drednogutu... Odnosno, korveti, kako sam kasnije saznao. To me čini srećnim. Kakvi su ljudi Španci, samo je danas neki praznik. Slava španskoj kraljevskoj mornarici. Mislim da vičem. Ili Irka. Tako je, njeno piskanje. I moje cike. I neko čudno zujanje. Ahhh, ova grupa za podršku nas nehotice vuče gore. A kakve oci imaju... Da je moguće zajebavati se s njima, Irka i ja bismo već svi bili u rupama. Pa da baka ima penis, bila bi deda... Hajde dušo, hajde, sav sam tvoj, trudim se. Pošalji me do zvijezda. Evo sad, evo opet, hajde. Jedi. To je dobro. Šta je ovo?

Da, promjena smjene, sada ležim na strunjači potrbuške, leđima okrenuta susednom partneru, koji kombinuje vežbe udaranja sa pažljivim pregledom mojih mlečnih žlezda. Radi pametno, naježi se. A moja mala maca već prilično jasno cvili od silne sreće. Oh, izvadio sam ga, zašto tako rano. Uf, vidim, moje međunožje se brzo obriše nečim poput peškira za vafle i sesija seks magije se nastavlja. Ja marljivo mete, a ni oni mene ne manje marljivo čiste.Šta je ovo. Odmaknu me i umjesto crne kože prostirke, vidim nečije međunožje sa tamnim, žilavkim šljokicama. Odlično, pokretna traka je počela. Ja sam jebeni. Pripremam još jednu. Ovo nam je poznato, glavno je da uđemo u ritam. Ali imam dovoljno iskustva ovde... Ništa, lizalica. Izgleda elegantno, ali je slan. Sada sišem, trzam i mazim u isto vrijeme.

Okolina postaje sve bučnija. Vrući španjolski momci, slavni caballeros, mučačosi i mačosi, nisu to mogli podnijeti. Čujem aplauz i razne vrste povika ohrabrenja. I ne samo Irki i meni, već i našim muškarcima. Pa da, svi to žele, pa jedva čekaju da završe...

Treći me je stavio u pseći stil, prvo sam na brzinu obrisao radni prostor. Ovaj je očito u kreativnoj potrazi, jer, pojebavši me u usta, naizmjenično koristi obje moje kapije, prednje i zadnje. Nevaljala djevojka!

Ali šta vidim pred nosom. Pa, ne možete to da uradite. Sljedeća lizalica koju moram sisati je u obliku torpeda sa stabilizatorom u predelu prepona, a iznad nje je ponosan natpis: “Pasaremos!” Pa, naravno, čitao sam kao dijete: "Proći ćemo!" - slogan španskih republikanaca tokom građanskog rata sa Frankom. Ovo su oni na posterima nakon njihovog čuvenog "No pasaran!" (Neće proći) napisali su... A kuda će on sa ovim. Za moje krajnike. Dok ne uspije, gušim se od smijeha. Ali, čovjek je snalažljiv i možda nisam prva kurva koja ovako reaguje na dekor njegovih genitalija, općenito me munjevito štipa za nos. Naravno, otvaram usne, a on, karakteristično, odmah stavlja ruku na moj obraz. I nemam vremena za Franka i nemam vremena za passionariu Dolores Ibarruri, zauzeta sam mnogo važnijom stvari: sisanjem kurca. I mašem zadnjicom i mrdam njome, gurajući se na svoj drugi trachtenberg što je dublje moguće.I sviđa mi se ova aktivnost. Krajičkom oka vidim Irku raširenu kao žaba ispred preparatora, takođe je na obradi dvoje ljudi, i dalje aktivno daje znake života. Nešto zaiskri, a onda oštar uzvik, čini se od Luisa i Carlosa u isto vrijeme. Šta se desilo. Ahhhh, očito je neko odlučio dokumentirati naš moralni propadanje i veličati galantnu posadu slavne fregate. Ali očevi komandanti to zaustavljaju. Naravno, ako se takve smiješne slike pojave na internetu, najgore će dobiti od svojih šefova!

Oh, kako me je hrabro udario po dnu. Tamo sve već gori od prijateljskih batina. Uostalom, Luis je počeo u establišmentu, uskoro će biti modrica. Ili radni blister. Ali poslušno izražavam veliko zadovoljstvo i nastavljam svoj težak, ali plemenit posao. Donosimo seks i radost ljudima!

Ja cumming. Ali on – ne, nije dovoljno. Pitam se gdje će pucati, u pičku ili u guzicu. Na kraju krajeva, upravo sada to mogu osjetiti. Već šišti, banana mu je već nabujala do parametara zrele tikvice, čak se čvrsto uklapa u moju prilično izlomljenu rupu. A još više u drugom. Pa, hajde, upucaj me, upucaj me, sav sam tvoj!

Puca mi na leđa, obilno ih preplavljujući, moje dupe, vulvu, bedra i prostirku. Kakva erupcija!

Opet me osuše i serviraju još jednu čašu vina. Pohlepno pijem. Možeš li više. Može. Hvala vam dragi moji, rešiću to, zaista. Preteško mi je.

Opet ležim na leđima, noge na ramenima ovog komičara sa torpedom i patriotskim sloganom iznad. Usta su mi širom otvorena, a vitak, sredovečni mačo muškarac me zabija svom snagom. Da budem iskren, ne razumem više mnogo toga. Samo refleksno nastavljam da mašem i pokušavam da se ne ugušim.Šou se mora nastaviti. I šou se nastavlja. Kao što sam to nekada činila u establišmentu frau Dort, osećam se kao jedna ogromna razvijena vagina, spremna da prihvati članove celog sveta, bilo malo ili veleprodaja - neka vrsta jednog ogromnog superpenisa. Nekako ću se istegnuti. S vremena na vreme me probije grč još jednog orgazma, čak postane nekako običan, ili tako nešto, pomalo dosadno... Svi se jebu, jesu, jebu, nećeš dobiti ljubaznu reč od njih. O, neko miluje, nežno, nežno. Je li ovo isti ili sljedeći. Kakva je to razlika za mene. Još uvijek dobro. Ali sad sam ga tek izvukao, svršavam u usta, ližem ga, a neko mi opet briše butine i međunožje. Pevušim zahvalno i ova beskrajna trka počinje ponovo.

Ponekad dođe do određenog prosvetljenja i primetim neki detalj. Ovdje Irku noge privlače na ivicu kreveta, te noge podiže drugi mornar i on u nju uvlači svoju stabljiku. A Irka, izgleda, više ništa ne razumije, oči su joj zle, usta su joj razmazana od uha do uha, sva bjelkastožuta, a u usta joj guraju još jednog jajologa. I, loše, loše, ali ona sisa, cvokoća usnama i kompetentno maše. Verovatno spolja izgledam isto...

Ali evo jednog vrlo mladog mornara, oči su mu razrogačene, slina curi, ruka mu je zgnječila cijelo međunožje, a na pantalonama je tamna mrlja. Eh, nisam izdržao. Pitam se da li je to bilo pre mene ili pre Irke...

Grupa miroljubivih orlova u izgužvanim uniformama naslonila se na zid i gimnastičke šipke, od kojih su trojica pohlepno pušila, pažljivo tresući pepeo u kutiju cigareta. Čini se da su to oni koje smo već obrađivali... Ili obrađivali...

Sve je to u napadima, jer uglavnom vidim samo još jedan kurac ispred lica. Ili čašu. Bokovi kao da se tresu čak i u intervalima između ljubavnih činova. Noge se ne miču. Lepinje takođe. Anus i perineum tupo bole, kao i prvih dana rada.Izgleda da su Lottu pojebali poletni španski morski ratnici. Ali baruta još ima u bocama. Još jedan potomak konkvistadora se istovaruje i grči u orgazmu. Uz moju pomoć, uzgred.

Vrijeme je isteklo. Skidaju nas sa strunjača, unose pod tuš, peru, nova porcija vina. Koliko sam danas popio. Ali čak i na jednom oku, sav hmelj je izašao. Vjerovatno između nogu... I grožđe... Kako slatko. Dakle, treba da se našminkamo, dobro je da sam ponela svoju torbicu za šminku... Ali da bismo na adekvatan način sagledali ovaj svet, potreban nam je još jedan lek koji muškarci ne mogu da nam daju. samo mi sami...

- Irka, voliš li me?

- Da, Anya, a ti ja?

- Svakako!

- Samo da ugodimo momcima, jako se trude!

- O čemu pričamo, naravno!

Zaista želim da se uvučem u raskorjaku, ali izlazimo hodom manekenki, ja na lijevoj nozi, Irka na desnoj. Ponosno dolazimo do strunjača, a zatim se nježno ljubimo i počinjemo milovati. Zahvalni gledaoci su prasnuli aplauzom, navijali za nas, a mi se sklupčamo kao gipke loze, mazimo najintimnija mjesta, na svu sreću znamo ih napamet, jer ovo nam nije prva lezbijka. Bože, kako Irka ovo radi!

- Anya, hvala, Sunny, samo ti to možeš. - ovo je moja ljubav koja mi šapuće na uvo, nežno ga grizući.

Draga, voljena, mače moje, sad ću te poslati u zvijezde. Odmah uz strunjače sklupčamo se kao dva fetusa i jezikom i prstima dovodimo jedno drugo (ili prijatelja prijatelju?) u blaženstvo. Sada možete imati što više članova. Samo napred, amigo!

I opet ležim potrbuške na strunjači, butine su mi stisnute jakim rukama (na zglobu jedne - sidro je umotano u lanac), a u rupi koja se odmaknula od otoka, okretan kobasica šušti. Uz svu moguću marljivost jezikom i sunđerima dovedem drugu kobasicu do sjaja i napumpam je rukom.Drugom rukom, izvini, igram se klitorisom. Kako je ovo nepristojno. Pred tolikim mladim ljudima... Gola... Sa kurcima u ustima i međunožju... A ovo je profesor ruske više škole, kandidat filoloških nauka, vanredni profesor, sportista i samo ljepota!

Šteta, pristojni mladi ljudi vide samo ovo drugo. Plavokosa ljepotica se trza na dvije mašne i miluje svoju pičku!

Sada još jedan orgazam više nije rutina, to je opet zadovoljstvo. Oh, kako je dobro. Hajde, dušo, dublje, jače, češće. Više više. Ja cu pomoći. Ooooh!!!!

Promjena čuvara stranice. Pred očima mi je penis, ukrašen kao pipak hobotnice, ostalih sedam pipaka veselo je razbacano po trbuhu mog hranitelja. Pipci sadrže bocu, vadičep, kondom, cigaretu i intimne dijelove jednako vesele sirene. Vau, skoro kao ja. A kakav je okus i sisanje ovog pipaka. Sasvim!

A kod moje devojke druga vežba izvodi neke složene piruete, dostižući najneočekivanije tačke i mesta. Oh, sad je bilo posebno dobro, vrati se, ljubavi moja. Počinjem da vrtim svoju breskvu dok idem kako bih ponovo doživeo isti osećaj. Ima kontakta, više, višeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!

Ne mogu da vrištim, jer sam zauzeta oralnim seksom, ali zavijam od bujnog blaženstva, kao kučka na hladnoći.

Šta, i ti si došla, dušo. Hvala puno, sve je bilo super. Ili, kako reče junak "Petog elementa", super-super!

Hej, hobotnice, vrijeme je da promijeniš svoju nišansku tačku. Ali on zadržava isti položaj na strunjači i vuče me gore, naginje se unazad. Da, da skočim na vrh. Kakvo kopile, tako sam umorna. Ali moram... Krenem da ga ševim, ali onda me sagnu, i još jedan pipak mi jurne u usta... Ili stablo... Ili torpedo... Uopšte, penis. Oh, i još jedan u dupe. Jedva čekaju. Pa, ok, bilo kakav hir za tvoj novac.Opet, mislim da sam već pisala o tome kako volim da osjećam dva penisa u sebi odjednom, masirajući tanku pregradu između njih. Pogotovo uz pravilnu sinhronizaciju. Ovi heroji su postigli takvu sinhronizaciju. Šta znače borbeni prijatelji. Kako me imaju!

Sve na svetu je zaboravljeno,

Srce mi se ukočilo u grudima

Vasja na vrhu, Petja ispod,

Seryozhin kurac je ispred...

Iako bi, vjerovatno, naše Vasju, Petju i Serjožu u ovoj situaciji trebali zamijeniti neki Sanchez, Pedro i Huan. Ili kako god da se zovu... Nije važno. Super je što me imaju. Gledajte, ljudi opet aplaudiraju. Ili je Irke. Bez obzira!

Vau, ljube me. Na usnama. Kurvo. Valjda mi se dopalo... Čaša vina, i opet ležim na strunjači, a moj sledeći ljubavnik se ritmično miče između mojih bedara... A ja ga ni ne vidim, genitalijama drugog zaklanjaju bijelo svjetlo...

Ali onda se ničega ne sećam. Onesvijestio se. Koliko su me ljudi više voljeli, nemam pojma. Sećam se samo da su me još uvek definitivno voleli. I to iz srca. Ali od mene nećete dobiti detalje ni poligrafom ni serumom istine, sve je kao magla. Sjećam se jedne stvari: lažem i mašem, mašem, mašem, sišem, sisam, sisam….

Probudio sam se sutradan kasno uveče u svojoj sobi u krevetu, čistom, u svježoj posteljini (tada sam saznao da se Mate presvukao). U blizini na stolu je buket cvijeća i flaša crvenog Alicantea... Boli me maca, boli me guza, glava mi je prazna.

Arriba, Espagna!

A onda je bila borba bikova... Ali više o tome u “Bilješkama prostitutke-12”



(Nastavlja se)