Priča o mojoj feminizaciji 5 dio Na putu razvrata - I_1

Parking je bio prazan. Jurij je upalio upaljač, zapalivši cigaretu.

„Vreme je da prestaneš da piješ alkohol, starče“, okrenuo se Sergeju. - Pogledaj se, o Bože.

„Ostavimo sve ove nepotrebne reči“, odgovorio je Sergej. - Pa reci mi, šta mi još preostaje u ovom životu. Doktori na klinici su mi rekli: spremi se, izdržaćeš najviše 6-7 meseci.

Jurij slegne ramenima, duboko ga povuče i, polako ispuštajući mlazove dima iz nozdrva, reče nesigurno:

– Lekari mogu da pogreše. Možda ćeš nas sve nadživjeti. Vidite, nedavno se jedna djevojka utopila u akumulaciji Volge, pišu u novinama; Telo žrtve nikada nije pronađeno, tako da je Božija volja...

Jurij je iznenada prekinuo govor i zabrinuto pogledao svog prijatelja, čije je lice postalo mramorno belo.

- Hej, jesi li dobro. – protresao je prijatelja za ramena. - Idemo, idemo dalje. Bez obzira koliko vas delirium tremens pogodio. I ne misli na svoju bolest. Usput, jeste li već rastavili svoj auto na dijelove?

* * *

Sergej se osećao, blago rečeno, nevažnim.

“Prokleti put!” – opsovao je kada mu je stari džip proklizao i zamalo se zabio u kvrgava stabla. Ruke su mu se tresle. Oklevajući se uhvatio za volan automobila. Mjesto je bilo zaista neugodno, tačnije - jezivo. Moja duša je bila nemirna i zabrinuta. Trebalo bi manje piti. Opet sam se prije dva dana napio kao svinja. Osjećali su se odjeci mamurluka: suha usta, ubrzani rad srca, i što je najvažnije, razne vrste gadnih misli koje su mi se stalno uvlačile u glavu. Farovi automobila osvjetljavali su grudasti pješčani put. Bilo je oko jedan sat ujutru. Sergej je bacio pogled na crnu vodu rijeke, nad kojom se nadvila vlažna, teška magla.Ne, ne, daleko odavde, kući, na utjehu: tamo, inače, ima još flašu odlične rakije. Nakon nekog vremena izašao je na autoput i... Naglo je zakočio. Boja mu je nestala s lica. Šta je ovo. U farovima, Sergej je ugledao mladu devojku kako stoji bukvalno tri metra od automobila. Zaboravivši na osnovne mere predostrožnosti, otvorio je vrata džipa i kao u transu krenuo prema strancu. Prišavši joj, počeo je očima proučavati mladu damu. Farovi automobila su je osvetlili. Neznanka je bila nešto iznad prosječne visine, struk joj je bio širok, ali plave farmerke su joj čvrsto pristajale zaobljenim bokovima i vitkim nogama, nosila je tanku tamnu majicu, kroz koju su se vidjele bradavice njenih grudi, ogromne plave oči su efektno dopunjavale izgled devojke. Koža joj je bila elastična i mladalačka. „Sedamnaest ili osamnaest godina“, pomislio je Sergej u sebi. Kosa stranca padala je u smeđim talasima skoro do njenih kukova. „Ni daj ni uzmi, slovenska lepotice“, primetio je Sergej.

"Djevojko, zamalo sam te pregazio." Gospode, šta radiš ovde u ovo vreme. Nadam se da niste sami?

Djevojka ga je pažljivo pogledala svojim plavim očima. Zatim se nasmešila i tiho progovorila:

“Nemaš potrebe da mi se izvinjavaš.” Upravo sam izašao iz vode. Da - sama sam, potpuno sam sama.

„Pa, ​​ne znam...“ promrmljao je Sergej, osećajući da mu se počinje dopadati njegov novi saputnik. – Plivanje u tako hladnoj vodi noću. Usput, šta misliš o tome da te odvezem do grada. A ako hoćeš, onda... onda imam svoj ljetnikovac nedaleko odavde. Mogli bismo se zagrijati, mislim dobar čaj, malo rakije. Samo nemojte misliti ništa loše. Usput, imate li roditelje?

Devojka mu priđe blizu i tiho odgovori:

– Ne brini, ja sam odrasla osoba. Niko me ne traži. Roditelji. Imao sam roditelje. Nema potrebe pričati o tome.

Mahnula je rukom prema noćnom bazenu.

Ušli su u auto. Džip je krenuo. Sergeju je srce brže kucalo. „Ovo je devojka. Bijela, mlada, kao riječni ljiljan.” Pogledao je njene zavodljive, teksas prekrivene noge, primetivši jedan detalj: devojčina stopala su bila bosa. “Vjerovatno je negdje ostavila cipele. Ali to sada nije glavna stvar. I što je najvažnije...” Ova pomisao ga je učinila vrućom. Povećao je brzinu. Bilo je dvadesetak minuta do njegove kuće. Sergej je slegnuo ramenima, osećajući vlažnu letnju noć svuda po svojoj koži, a neprijatna zebnja ponovo mu je stisnula srce. Bacio je pogled na svog noćnog saputnika. Auto se zatresao. Vozaču se stišalo srce. Devojčino telo je u tom trenutku delovalo nekako beživotno, amorfno, i on ju je pažljivije pogledao. „Ne, sve je u redu. Evo je: tako blizu, tako seksi.” Ipak, mnogi razlozi su mu proganjali um. Čvrsto držeći volan automobila, brzo se nagnuo prema djevojci i usnama joj dodirnuo usne. Djevojka se nije ni povukla.

- Budi pazljiv. Vaša kuća je vjerovatno već blizu. Bolje pazi na cestu. Treba živjeti.

Sergej se nasmijao.

- Meni. Naravno. Pa, već smo stigli.

Auto se zaustavio kod trošne brvnare, na čijem je prozoru bilo slabo svjetlo. Serezha je opsovao, pomažući djevojci da izađe iz auta:

- Ona ne spava, stara vještice.

“Ne obraćaj pažnju”, uvjeravao je svog saputnika, “ovo je moja baka, potpuno je senilna, više ništa ne vidi i ne čuje.” Hajde, idemo”, povukao je devojku za ruku. „On mrmlja i mrmlja sve vrste gluposti“, nastavio je naglas da razmišlja Sergej.

U noćnoj tišini čuo se kašalj i zveckanje starca. Međutim, iz nekog razloga, u glasu starice čule su se neke drugačije note od uobičajenih. Djevojka se, poput kipa, ukočila na mjestu. Nevidljive oči starice kao da buše u devojku koja ju je gledala.

– Koga si doveo... koga. Odlazi odavde... Krst je s nama... Oče naš, koji si na nebesima... Odlazi odakle si došao.

Starica je ućutala i počela da se krsti. Nastupila je potpuna tišina, koja je pritiskala grudi, izlivajući se gustom masom u usta, nozdrve i uši.

„Vodi me“, čuo je Sergej strančev glas, koji je zvučao grmljaviti, kao iz daleka.

- Gde. – jedva je uspeo da kaže.

- Odakle sam ga doneo.

- Šta?

- Da, da, baš na mesto gde si me pokupio.

U Sergejovoj je glavi zazujalo, bilo je teško disati, ali on je ubacio svog saputnika u auto i, kao u delirijumu, uključio paljenje.

* * *

Farovi džipa prosijecaju vlažnu tamu. Automobil je nosio Sergeja i djevojku sve dalje i dalje.