Majčina ćerka_1

Prošle su dvije sedmice nakon ovog razgovora. Ispunio sam sve svoje lakejske dužnosti. u prvim danima to je teško izraziti riječima. šta mi se desilo - sramota.sramota.u ušima mi je užasno zvonilo...Ali na sve se navikneš. takva je ljudska priroda. i oni oko vas se naviknu na to. Tako da moja vjerna služba kao Nastjine stranice nije izazvala to uzbuđenje nakon dvije sedmice. kao na pocetku. prestala biti prva tema o kojoj se raspravlja.

Stidim se da priznam. toliko me je spustila. da sam joj potpuno popustio i čak počeo pokazivati ​​inicijativu i revnost u svojoj službi. sve dok je zadovoljna. Ono što mi se najviše nije dopalo je njen način da me grdi u javnosti. Otkrivši bilo kakav previd u mojim postupcima. ona monotono. jasno sa intonacijom nastavnika. retorička pitanja. objasnila mi je to dugo i zamorno. kakva sam ja budala za nebeskog kralja. kako je velikodušna i strpljiva. Šta može podnijeti takav magarac. i morala je izabrati ovog polupametnika i idiota iz čitave gomile ljudi koji su joj htjeli služiti i idolizirati.

Naravno. da ne slušam ove maksime sa licem crvenim kao mak pred svim poštenim ljudima. Dao sam sve od sebe da joj ugodim. Kad nije bila raspoložena. jedva da je razgovarala sa mnom. adresiranje samo u kratkom obrascu za narudžbu.

Prošle su još dvije sedmice nakon navedenih događaja. priča o mom "porobljavanju" je zamrla. ustupajući mjesto skandalu oko zločina. koju je počinio jedan srednjoškolac. U školu je donio domaći pištolj i ranio svog druga iz razreda. dobro. nije fatalan. Svi razgovori u školi sada su imali samo jedan pravac - pokušaj ubistva. Kod mene je sve prošlo kao i obično. Udvarao sam se. kako bi mogao. za tvoju kraljicu.

Jednog dana.kada smo posle časa prišli njenoj kući i ja sam hteo da joj poljubim ruku {ovo je takođe bio deo mojih obaveza} i da se pozdravim. Ona je rekla. -Dođi meni. Lesha. mama želi da te upozna. Ušli smo. Ja sam, kao i obično, počeo da se brinem o njoj trenutno. kada ja. Bio sam na koljenima i izuo joj čizme. Njena visoka majka sišla nam je sa drugog sprata. dostojanstven. njegovana žena od četrdesetak godina sa dugom crvenom kosom u laganoj kućnoj odeći. kako god. koja je naglasila vitkost njene figure i dužinu njenih nogu. -Oh oh oh. „U Rusiji još uvek ima mnogo pravih muškaraca“, gugutala je. lagano silazeći niz stepenice. opružnim korakom.

U početku sam duboko pocrveneo kada se pojavila. ali se posle njenih reči smirio i još sa većim žarom počeo da izuje Nastjine cipele. Ima visoko podignutu glavu. očigledno se razmetao pred svojom majkom. ispružila svoje duge noge prema meni jednu za drugom. promptly prompting. gde mogu da nabavim mekane. paperjaste papuče. -Ti. koliko sam shvatio. Lesha. Ja sam Lidija Aleksejevna. Nastjina majka.

Drago mi je da smo se upoznali. Nastya mi je pričala puno o tebi. U redu. da ima tako odanog i voljenog dečka. Uđi. Molim te. Ušli smo u veliki. veoma lepa sala. Bio sam zapanjen. Nikad u životu nisam vidio takvu dekoraciju i skupoću. samo u filmovima. Postoje slike različitih veličina. šik namještaj. posuđe. ogromne vaze. jednom riječju. Bio sam zapanjen i stajao otvorenih usta. Melodičan glas domaćice izveo me iz omamljenosti: „Sedi.“ Lesha. možda na tebi. Klimnuo sam glavom