Iz bilješki u dnevniku - posvećeno Njoj

Kao i prošli put, vani je bilo divno vrijeme: tridesetak stepeni Celzijusa, ni oblačića na nebu, vreli asfalt metropole (pa, ne baš metropole). Ja sam, kao i posle poslednjeg zvona, još uvek Serjoža, učenik, doduše na odmoru, već u devetom razredu. Danas ponovo gledam svog brata, koji se ovoga puta zauvek oprašta od škole (uostalom, sreća je, imam još tri godine za gubljenje), a sve se to dešava tu na tremu škole , i, već bivši, jedanaesti razredi stoje isto tako svečano, očekujući kraj svečanog govora direktora (samo govor). Tamo iza mene, sa moje leve strane, je moj brat sa dugom kosom i glupom minđušom u uhu koju je stavio u čast Olge koja ga je pojebala. I eto nje, stoji nedaleko od njega, sa istom dugom kosom i minđušama koje su stvarno bile prije mog brata. Čudno, nisu raskinuli nakon tog opijanja, već naprotiv, njihova zajednica je sve jača i jača (dve čizme su slične) i ne bi me iznenadilo da se za par godina vjenčaju i daj mi gomilu nećaka.
Ali da ne pričamo o tužnim stvarima, jer pored mog brata i ove Olge, tu stoji dosta ljudi (a skoro pola njegove kompanije su „kočnice naše škole“), a među njima je i Tanja... ista... Kako je bila prijatna te, i ne samo te, noći. Ali, ne, neću da sanjam, inače mi je majica kratka, nećeš moći da se sakriješ, a tu su mama i tata... Nastaviću. Danas Tanja nosi lepršavu (relativno) bijelu haljinu, koja joj zbog svoje prozirnosti i otvorenosti stoji tako lijepo. Njena drugarica Nastja (i ona je bila lepa te noći) stoji pored nje, a na sebi ima jednostavnu svetloplavu haljinu koja verovatno dobro stoji. Odlicne su i frizure kod djevojaka, naizgled jednostavne, a tako elegantne.Oh, a ni ostale devojke nisu razočarale, njihova vitka, preplanula (moglo bi se pomisliti da ne polažu ispite, već se po ceo dan izležavaju na plaži) tela, obučena u različite, ali prelepe odevne kombinacije, jednostavno su privukla pažnja muškog dela gostiju.
Ali sam se zaneo. Da pređem na stvar. Nakon posljednje zabave (tog posljednjeg poziva), moj brat i ja smo bili jako uznemireni našim roditeljima, uništenje u našem stanu je bilo strašno. Naravno, oprali smo podove, oprali suđe, zavrnuli kvake i vrata, gde se to još moglo, ali središte nismo mogli da popravimo, pa ni prozorsko staklo, a takođe, ovaj idiot je potrošio skoro sve svoje pare na ovu cugu roditelji su napustili, pa smo skoro nedelju dana ziveli od ruke do usta (mada sam i ja tada pio, ali ipak ko je stariji, ko da misli). Tako su moji roditelji stavili veliki, debeli krst na dalje žurke u našem stanu. A danas, za zabavan kraj škole, cijelo ovo društvo tražilo je novo mjesto. I bezuspješno. Za tako važan događaj u životu svakog od njih odabrana je dača Vovika, koze koja se na posljednji poziv zaglavila s Tankom.
Zapravo, on nije koza, već naprotiv, on je sasvim "dobar momak", samo mi je tada izgledao kao koza, ali prvi utisak se pokazao varljivim. Pa je danas nagovorio (još ne razumem kako) roditelje da nam daju vikendicu, koja nije tako daleko od našeg grada. Sudeći po njegovim pričama, tu je velika kuća, nekoliko spratova, kupatilo, tuš sa toplom vodom i toalet na svakom spratu kuće (što je, složićete se, retkost u selu).Ali doći do tamo je problematično, iako su roditelji, naravno, ponudili da stignu automobilom, ali su maturanti, kao odrasli, radije palili malo (četrdeset minuta autobusom i pola sata pješice), ali da stignu sami . Neću ni ja ostati kod kuće, ali idem tamo ne sa bratom nakazom, već sa Tanjom, kao njenim zvaničnim dečkom. Ali opet sam se zanio, jer prije odlaska na besplatno kupanje maturanti se okupe u matičnoj školi i tamo piju cijelu noć. Ali stići ću i ja, kao službeni brat maturanta, mada će to biti kod mojih roditelja, ali se nadam da ću se ipak uspjeti dobro napiti i pojebati nekoga.
U međuvremenu, direktorica, debela žena, čija sjećanja tako dobro pomažu kada se saginjem nad wc šoljom i pozivam ihtijandera, završila je svoj govor i glatko počela da poziva sve u najbliži kulturni centar na službeni dio mature ( što će vjerovatno ispasti potpuno sranje).
(Ono što je tu propušteno bilo je potpuno nezanimljivo i glupo, osim što su maturanti na povratku iz Doma kulture do škole uspjeli da odnesu negdje gomilu, a školi su prišli već veseli)...
- Serjoža. Kako ti se sviđa moja haljina. - radosno je vikala Tanja, sa kojom sam danas samo razmjenjivao značajne poglede dok mi je prilazila.
- Samo divno. - Šta bih joj drugo mogao odgovoriti. Oh, ipak sam dodala malo bibera. - Toliko naglašava tvoje grudi!
- Oh ti. - Uspela je samo da izdahne pre nego što su nam se usne spojile u dugom strasnom poljupcu.
- Hoćeš li danas biti s nama u školi. - upitala je, konačno se otrgnuvši.
- Svakako. Na kraju krajeva, moj brat je tamo.
- Upravo. „Dobro, onda bi trebalo da te malo iznenadimo“, ovim rečima se misteriozno nasmešila i, stavivši prst na moje usne, potrčala za svojim časom, veselo se smešeći i mašući rukom.
Požurila sam do roditelja, koji su već krenuli prema vratima škole, da ne ostanem i ne provedem veče sam.
Zajedno sa njima sam skoro nesmetano išao u školu, samo je ravnateljica (kučka s naočalama) pokušavala nešto prigovoriti, ali je bilo beskorisno: moji roditelji su, uprkos čestim službenim putovanjima, dali značajan doprinos u uređenju današnje vjere, a ravnateljica je, kako kažu, sranje. Moji roditelji, kao i roditelji nekih maturanata, ušli su u salu, gde je za nekoliko minuta trebalo da počne predstava pod nazivom „maturalno“ (iako bi se uglavnom odvijala noću). U sali je vladala mala zbrka, tako prirodna na velikim događajima, što, međutim, nije omelo nikoga da zauzme dobra mesta pored pića i grickalica (ali maturanti su, na primer, uspeli da popiju više i postali su još vedriji) .
Konačno su svi sjeli i tu počinje zabava, uprkos činjenici da su roditelji, zajedno sa nastavnicima, počeli nenametljivo da nude piće, ali rijetko. Bivši školarci nisu razumjeli i počeli su piti jednostavno u crno, čak, po mom mišljenju, više nego na posljednje zvono, i kao rezultat toga, prvi plesovi počeli su mnogo ranije nego tamo. Maturanti su, zaboravivši da su metal rokeri, počeli da se oduševljavaju slušajući pop muziku, koju je, smatrajući da je neophodna, svirao vokalno-instrumentalni ansambl na poziv roditelja i nastavnika idiotskog naziva „Ručni skuter .”U ovoj grupi bilo je samo dvoje: kompozitor i muzičar u jednoj osobi, povremeno pritiskajući dugmad jeftinog sintisajzera, i pevač prelepe figure, lepog lica i potpunog nedostatka vokalnih sposobnosti. Njihova idiotska muzika kao da je ispunila cijelu školu, nije se imalo gdje sakriti, jedini izlaz je bio da se još više napijemo i, ne obazirući se više na cviljenje glavnog pjevača, samo počnemo plesati. Stoga sam, trudeći se da ne privučem pažnju već pomalo iscrpljenih roditelja, u svoju čašu šampanjca počeo polako dodavati votku i liker, koji je stajao u blizini, koji sam, doduše u malim količinama, smio piti. Snažna mješavina je brzo djelovala, i nakon petnaestak minuta moji roditelji su se s pravom zapitali: kako sam imao toliko sreće od jedne čaše šampanjca. Da izbjegnem ova glupa pitanja, ustala sam i neravnomjerno krenula prema toaletu.
- Serjoža, jesi li dobro. “Majka je primijetila moj neujednačen hod.
- Da, da mama. Ovdje je samo jako zagušljivo, idem malo na zrak. “Odgovorio sam joj, pokušavajući da budem ravnomjerniji i da govorim smislenije.
Idući do toaleta (onog u kojem se piju), tamo sam sreo brata zajedno sa Olgom, Vovikom, Nastom i još jednom djevojkom koja se zove Marina. a na prozorskoj dasci stajala je jedva otvorena boca votke, dvije čaše i obična grickalica, prikupljena sa stolova ispod.
- O. Pogledajte ko nam je došao. i komunikacijska sesija sa ihtiandrom. - srdačno me pozdravio brat.
- Jebi se. Mama te tamo traži, uskoro će doći. - Iz nekog razloga sam rekao.
- Jel se jebeš. - uzviknuo je spremajući se da sakrije votku i čaše.
- Lažem ako si na to mislio.A možete li biti malo ljubazniji, pošto ovde ima dama. - odgovorio sam mu.
Svi okolo su se smijali, radujući se takvoj glupoj šali, kao što se često dešava nakon velike doze alkohola, a i sam sam mislio da je smiješno da ne treba psovati pred takvim damama - ionako će te izgrditi.
“Hajde, nemoj da se uvrijediš”, okrenuo mi se Vovik nakon smijeha. “Takođe znam da je on potpuni moron, i dugo nisam obraćao pažnju na to.” Hajde, popi sa nama, pogotovo što nas je sada paran broj i niko neće morati sam da pije.
Nakon ove fraze, svi su se opet nekoliko minuta smijali nečemu, a zatim počeli da sipaju votku u čaše. - Ajde, ti, kao penal, popij prvi. - rekao je Vovik, pružajući mi plastičnu čašu napunjenu skoro do vrha.
Ali nisam mogao da odbijem, a nisam ni hteo, ova čaša je dobro prošla, votka mi se kao prijatna vatra širila iznutra, prijatno mi zamutivši svest. Pili su svi dalje u krug, a flaša je nestala, motao se ugodan razgovor kulturnih ljudi u kojem sam se trudio da ne učestvujem, radije gledajući Marinu, koja je to ubrzo primijetila i prišla bliže.
- Ti si Serjoža, njegov brat. - upitala je pokazujući na mog brata.
- Da, da, to sam ja, isti onaj koji se tako napio na poslednji poziv i povratio u sopstveni toalet. - odgovorio sam nevezano, približavajući joj se sve bliže.
- I Tanka...
„I Tanka i ona“, odgovorio sam, upozoravajući na njeno pitanje, odmahujući rukom prema Nasti. - Jeste li i vi bili tamo?
- Da, ja sam sa ovim, kako se zove... Sa Igorom, pa ko je razbio prozor. - odgovorila je.
„Nisam video Nastju“, odmahnuo sam glavom i prišao još bliže, postepeno je grleći. - Kako je u krevetu?
- Sranje.- Nastja se uključila u naš razgovor. “Došao sam samo dva puta, naravno da si bolji.”
Uz ove riječi, ona se protegnula i na par minuta sam se prisjetio posljednjeg poziva - tako se dobro ljubila. Ali nije uzalud ojačala njena reputacija slavne kurve u školi: kako se priča, seksala se sa svim maturantima, oba pola, pa čak i sa nekim desetoškolcima (volela je dečake mlađe od svojih godina): kako se povukla od mene, odmah je bio duboko usisan Vovik, i ona je, isto tako strastveno kao i ja, počela da ga grli i ljubi.
- Šta je sa Tanjom. - To je sve što je Marina imala vremena da pita, jedva odolevajući mom poljupcu.
- Pa šta. - odgovorio sam, potpuno uživajući u njenim nežnim usnama.
- Vau, maloletnik je pičkica. - prijekorno je rekao moj brat gledajući me. - A na koga si krenuo?
„Idi dođavola“, odgovorio sam razdraženo, stojeći u pravcu vrata. - Sigurno ne za tebe.
Sa ovim rečima sam izašao i, držeći se malo za zid i pokušavajući da se izborim sa klimavim podom, krenuo sam niz stepenice, već odavde čuvši ovu idiotsku muziku, koja mi je iz nekog razloga delovala sasvim prijatno. Ipak, bez problema sam sišla dole, ušla sam u skupštinsku salu, gde je zabava bila u jeku: maturanti nisu samo plesali uz ovu moronsku muziku, već su se zabavljali, skidali jakne, kravate i vrhovi njihovih haljina. Ušao sam na sredinu hodnika, i od tako kul muzike noge su mi počele plesati. Istina, i dalje je postojao mali problem: malo sam bio u neskladu s ritmom (što se, generalno, nije primijetilo među ovom pijanom gomilom), a pod se više nije samo tresao, već skakao u ritmu muzika.Nisam mogao da izdržim predugo i zato sam bio izuzetno srećan kada se tempo usporio i muzika je postala melodičnija, očigledno prethodeći sporosti. Podigao sam pogled, pokušavajući da nađem nekoga s kim bih plesao, i vidio Tanku kako stoji ispred mene.
- Hoćemo li plesati. - rekao sam kao da govorim kroz usta puna pamuka.
- U redu, mladi alkoholièar. - Slažem se, zagrlila me je. -Gdje si se već toliko napio?
„U toaletu“, rekao sam s mukom, prisjećajući se nečega. - Kako ste iznenađeni?
- Moramo ih sve otjerati, oni mi piju dijete!
- Ti, ovaj, ne skretaj s teme. - Zaboravljajući kako je ovaj razgovor počeo, rekao sam.
- Dobro, neću. Samo sam htela da ti kažem da imam nekog drugog.
“Ostalo” - ova riječ je nekako čudno visila u mojim mislima, izazivajući čudna sjećanja na krevete u mojoj sobi. Ali morao sam nešto da odgovorim, a do tada ne samo da nisam dobro razmišljao, već sam imao poteškoća i da govorim.
“Pa, idi dođavola”, bilo je sve što sam mogao učiniti. - Odnosno, hteo sam da kažem...
Nisam uspeo da završim: Tankina ruka je čudesno pala tačno u predelu mog levog oka, ostavljajući, verovatno, jednako neverovatan trag. Sama Tanka se okrenula i jecajući istrčala iz hodnika, kao da sam ja za nešto kriva (to je istina - ne možete razumjeti žene). Nakon što sam malo stajao, kao da ovo može nešto promijeniti, u centru hodnika, krenuo sam prema izlazu, trudeći se da ne sretnem pogled svojih roditelja. Uspio sam i nakon nekog vremena već sam bio u istom toaletu gdje su ga tek nedavno natočili. Međutim, i sada je neko bio tamo: pogledavši bliže, primetio sam par koji se ljubi pored prozora. Oboje su imali sumnjivo dugu kosu...
"Andrey", nazvao sam.
- Jebi ga, opet. Pa, šta ti sad treba. - upitao je razdraženo, skrećući pogled s Olge (koja je već bila malo razodjevena). - Imaš li nešto za votku. - rekao sam poslednjim snagama, osećajući kako mi se oči slepe, zvuci su dolazili sve sporije i svest mi je tonula u san...
(ne sjećam se procesa pumpanja)
Otišla sam prilično brzo: dok sam još grlela toalet, počela sam koherentno razmišljati i jednostavno biti svjesna svoje okoline. Bio sam, začudo, u toaletu, nije bilo nikoga u blizini, ni svjetlo nije bilo upaljeno, općenito, sve što je potrebno čovjeku da se riješi viška alkohola. Nakon nekog vremena ustao sam i već shvativši da sam u matičnoj školi, na bratovoj maturi, otišao da se umijem. Nakon što sam se umio, izašao sam iz toaleta, osjećajući kako me obuzima val neobjašnjive želje. Iz nekog razloga, pomisao da sam raskinuo s Tankom nije me uopće dirnula; u glavi mi je bila samo jedna želja - da jebem nekoga (ili da drkam u najgorem slučaju).
- Serjoža, kako si. U redu. - viknuo mi je poznanik čim sam izašao iz toaleta.
Okrenuo sam se i vidio da je to Marina, koja stoji sasvim sama u velikom mračnom hodniku (i sasvim prikladna za ulogu izvršioca moje želje).
- Da, potpuno je nestao. “Hvala”, odgovorio sam i, pokušavajući započeti razgovor, upitao.
-Gde su svi?
- Trebaju li ti. - odgovorila je, prišavši dovoljno blizu da se možemo zagrliti.
- Da. „Stvarno nije potrebno“, promrmljala sam, pomalo iznenađena ovakvim razvojem događaja.
Ali nije bilo kuda da se povučem (a nisam hteo) i zato sam je posle kratke ali veoma intrigantne pauze poljubio u usne laganim dodirom njenih usana, ne radeći ništa posebno, kao da sam je saznao namjere do kraja.Čim su nam se usne dodirnule, ona nije samo počela da me ljubi i sisa usne i jezik, već je to učinila tako strastveno da sam pomislio: „Ostaću bez jezika“. Moje ruke su u međuvremenu već puzale po njenom tijelu, kao da provjeravam da li količine odgovaraju onome što je vidjela (međutim, njene ruke su to radile dva-tri puta brže). Ona mi je, nimalo posramljena, već otkopčala košulju i pokušavala da mi otkopča muhu, kao da je lavica namirisala plen u vidu mog penisa. Jednostavno nisam mogao da je pratim: samo sam podigao njenu haljinu, zavukao ruke u njene gaćice, i lagano otkopčao zadnji deo haljine, pokušavajući da joj otkopčam grudnjak.
- Idemo na. - odjednom je rekla, naglo prekinuvši sva milovanja i vukući me po hodniku.
Općenito, u vezi ove Marine, imao sam čudan osjećaj da su joj danas dali patogena konja ili nešto slično, tako se čudno ponašala: vukla me po hodniku da može uživati ​​u svom plijenu na osamljenom mjestu, a da nije primijetivši da mi padaju pantalone koje je konačno otkopčala. Odjednom je stala, očito pronašavši razred koji je te noći bio otvoren. Dovukavši me tamo, brzo je skinula haljinu (koju nisam mogao toliko dugo da otkopčam), okrenula se prema meni i rekla:
- Voli me, Serjoža!
Nakon čega je samo napala, toliko da sam se morao malo povući i sjesti na sto da bih izdržao ovaj nalet. Napravivši prosto nezamisliv pokret, okrenuo sam se i stavio je na sto ispred sebe, malo umanjujući njenu agilnost, ali pred nama je bio još jedan težak zadatak - da je skinem u potpunom mraku (da, već je bila noć). Činjenica je da je neko zatvorio zavese u ovoj učionici, a napravljene su od gustog materijala koji ne propušta čak ni sablasnu svetlost noći.Krećući se samo dodirom, nekako sam joj skinuo haljinu i, činilo se, grudnjak uz nju (ruke mi i dalje nisu popuštale). Ostalo sam nekako i skinuo i, skinuvši se, svoj uzbuđeni penis usmjerio, činilo se, u njenu vaginu, koja je, sudeći po obilju podmazivanja, ovo dugo čekala.
Unatoč amonijaku (a možda i nekom drugom sranju), stanje opijenosti je i dalje ostalo, pa je proces naše kopulacije prošao nekako neprimijećeno. Iznenađen sam da još nisam tamo zaspao. U trenutku orgazma, nešto se iznutra otkotrljalo i počela sam da razmišljam, pa čak i da gledam okolo. Marina je slatko stenjala u mojim rukama, kao da se dugo nije jebala, ali joj je najverovatnije neko dao patogen.
Tada sam primetio nešto čudno, nedaleko od nas, kao da neko leži na stolu u uglu, ali nisam stigao da pogledam: došao sam polivajući Marinku toplom spermom, nakon čega smo ležali u zagrljaju za neko vreme, smirivanje. Smirivši se, ponovo sam pogledao u taj ugao. Tamo su zapravo bile dvije osobe. Shvatajući ovo loše, tiho sam rekao:
- Hej, ko je ovde?
"Ima kurac u kožnom kaputu", odgovorio je bolno poznati glas.
- Tanja. - upitala sam zapanjena.
- Da Tanja, zašto ne mogu da budem ovde. - ona je pitala.
„Ne, pa naravno da možeš, jer sad imaš nekog drugog i uopšte“, počeo sam, malo se smirivši. - Možeš da radiš šta hoćeš, ja ti nisam čuvar, to su tvoji problemi, sad me briga za tvoj život. Ko će te tamo jebati, od koga ćeš pušiti - više me nije briga.
- Hej, seronjo, budi ljubazniji prema djevojci. - začuo se čisto dečački glas.
- Igorek. Oh, seronjo. - iznenadila se sada Marina.- Pederu. Rekao si da te boli glava, a danas ćeš otići rano, i bićeš sa njom, sa ovom kurvom. Verbalna svađa je prijetila da postepeno preraste u tuču, pogotovo što su apsolutno svi bili ogorčeni, a parovi su se polako počeli zbližavati, vičući sve više uvreda. Ali onda se dogodilo nešto što je sve potpuno zaustavilo: vrata učionice su se otvorila, i mi smo vidjeli (prije osjetilo - bio je mrak) još jedan par, koji je, sudeći po zvucima, došao po isto što i mi. Od tako neočekivanog preokreta svi su utihnuli, kao da je vatra mržnje koja nas je sve zahvatila odjednom ugašena.
Par je u međuvremenu počeo da se svlači, ponavljajući iste radnje kao i mi pred njima. Prizor (ili bolje rečeno samo zvuk) je bio toliko uzbudljiv da sam osjetio jaku želju da poševim nekoga iza leđa (ne Igorku). Činilo mi se da se moja želja poklopila s nečijom, a ja sam osjetio žensku ruku u predjelu svog penisa, koja je na to vrlo brzo reagirala. Ni moje ruke nisu bile mirne - ispostavilo se da su nečije noge jebeno ugodne na dodir. Ruka mi se dizala sve više i više dok se nije našla u mekoj i klizavoj udubini.
Zadrhtala je od mog dodira, glave su nam se približile i, pošto smo uspeli da osetimo vreli dah strasti jedno drugog, usne su nam se spojile u slatki i mlohavi poljubac... A onda je počelo kao i obično... Ja, ne trošeći mnogo vrijeme, pojebao ovu "dirljivu noću" (bila je to Tanja), a na nekim mjestima mi je i popušila, što je bilo posebno ugodno i romantično. Pored nas se ponovo okupio još jedan par - Marina i Igor. Očigledno je dejstvo patogena nestalo, a ona se pokazala u svom sjaju, odnosno hladna Engleskinja, a on je, kao i uvijek, bio potpuni seronja.Posebno me zabavljala scena (naravno, u početku sam bila skeptična oko nedostatka svjetla, ovdje je više sumrak nego mrak i ljudi su se jasno razlikovali, doduše bez lica) kada je počeo da je miluje, što nije malo pristajalo njegovom izgledu . Zamislite: zdrav frajer, neobrijan, kratko ošišan (ukratko, mladi bik), nežno ljubi svoju ribu u vrat... pa ide sve niže... sad je već među grudima i trči svoju jezikom oko bradavica, tako nežno ponekad ih ljubi...spušta sve niže, sada je svojom četkicom (bez koje kao bez trenerke nije bik) nežno grebe po svilenkastoj koži njenog stomaka, dok sam pokušavao da se poljubim...a šta se dalje desilo neću opisivati ​​jer nisam izdržao i završio sam...
Očigledno je moj umor, a i svih ostalih, bio toliki da nismo izdržali i zaspali smo goli i na stolovima, ne znajući ko nam je još došao...
Probudio sam se jer je neko ušao u učionicu. Na sreću, mamurluka (skoro) nije bilo, a ja sam sasvim normalno otvorila pospane oči, gledajući oko sebe tražeći razlog koji me probudio. Čim sam to uradio (u smislu da sam otvorio oči), odmah sam shvatio dve neprijatne stvari: ispostavilo se da ležim potpuno gol (jedna čarapa se ne računa) i, pored toga, u sredini razred na stolu. Hitno sam morao da se setim šta radim ovde i kako sam uopšte dospeo ovde. Možda bih se s vremenom i setio, ali onda sam shvatio još jednu stvar: gledala me je naša nastavnica matematike Viktorija Genadijevna (i više nije bila noć, već jutro i bilo je prilično svetlo u razredu).
„Serjoža...“ bilo je sve što je rekla, gledajući me otvorenih očiju od iznenađenja.
I, treba napomenuti da je bila prava učiteljica: dvadesetak, normalne figure, bez naočara i samo ju je stidljivost razmazila.Ali ovo poslednje me nije sprečilo da je, ležeći u krevetu, povremeno zamišljam u zavodljivim pozama i pomalo... A sada počinjem da ustajem, sećam se nje.
- Viktorija Genadijevna, probudila si zver u meni. - rekoh, jednostavno ne shvatajući kako ovo govorim. - I želim tebe!
- Šta. - oči su joj se još više raširile, ali, ipak, pogled joj se zaustavio na jednom predmetu, kao kod zeca i boe. Pogledala je moj potpuno borbeni penis koji se malo ljuljao, a nije ni pokušala da ode ili digne skandal.
- Usput, priđi bliže, mogu li te zvati Vika. - kroz maglu je dopirao do mene glas. Ona je poslušno prišla, kako i dolikuje zecu.
- Dodirni. - Nastavio sam u punom poverenju da neko drugi priča i da mene uopšte nema. Ona je, i dalje bez otpora, dodirnula moj penis kao da je prvi put (ili je možda tako).
- Poljubi ga. - rekao sam skoro šapatom.
Pogledala me upitno, kao da je spremna da se probudi, ali nije ništa rekla i dodirnula ga je usnama. U tom trenutku u njoj se nešto prelomilo i moja dalja pomoć više nije bila potrebna. Očigledno sećajući se svih nekoliko porno filmova koje je verovatno gledala, ono što je videla provela je u praksi...
I ovdje. Tako je, vrata su se otvorila i Nastja je ušla u razred tražeći svoje gaćice (ona je večeras došla). Ali nije ni obraćala pažnju na nas, samo se u prolazu pozdravila. Što nije iznenađujuće: oči joj se nisu vidjele – samo uski prorezi, obrazi su joj bili natečeni do nevjerovatnih veličina, ten je bio savršeno bijel – jasno je da se osoba nije dovoljno naspavala. Uopšte nije prepoznala Viktoriju Genadijevnu, pogrešno ju je smatrala maturantom. A Vika, zaokupljena svojim poslom, takođe je nije primijetila.Konačno, Nastja je pronašla ono što joj je trebalo i otišla, pomalo nesigurna.
I konačno sam mogao da se fokusiram na svoja osećanja. Vikin jezik je škakljivo hodao duž mog penisa, a kada ga je obgrlila usnama, celo telo mi se grčilo i talas slatke boli, kao od beskrajnog orgazma, glatko se proširio iz penisa po celom telu. I njoj se to, očigledno, svidelo, a ponekad mi je tako jako sisala kurac da se u meni sve prevrnulo, a od talasa zadovoljstva umalo da izgubim svest.
Ali svim dobrim stvarima dođe kraj prije ili kasnije: U jednom trenutku osjetila sam da više ne mogu podnijeti ove poljupce, mlaz tople i ljepljive tečnosti udario je u njeno pomalo iznenađeno lice...