Upoznavši Master Treći dio dajte sve od sebe_1

Subotom je u selu bila diskoteka; počinjalo je u devet uveče, ali u devet je još bilo svetlo, pa je tada počelo samo za one najnestrpljivije ili već u laganom - preliminarnom - pijanom stanju, što je često značilo isto; većina ljudi stigla je oko deset sati, kada je padao ljetni sumrak, a do jedanaest je bila potpuna rasprodaja - toliko se ljudi naguralo na plesni podij, okruženo visokom živicom, da ne samo da plesati, ali ponekad je bilo teško i kretati se, a onda je tetka Dusya, koja je prodavala karte i vršila beskompromisnu kontrolu, uvela strogi režim "izlaz-ulazak": da bi neko zakasnio ušao na plesni podij, morao je neko drugi ostavite prvo; "Samo ovim putem, i nikako drugačije!" - Tetka Dusja se borila sa ljubiteljima plesa koji su je pritiskali... do pola dvanaest je već bilo besmisleno vršiti svu ovu kontrolu - ljudi su jurili tamo-amo, a trećina ovih ljudi je samouvereno udisao dim, i Tetka Dusja, koja je stajala na ulazu, mogla je samo strpljivo čekati kraj „ove vakhanalije“; u 12 sati diskoteka se završila - ljudi su se bučno počeli razilaziti, rastvarati u mraku, a dok je DJ Ton, pravog imena Anton, odlagao opremu, tetka Dusya je užurbano skupljala smeće iz praznog prostora: prazne flaše , zgužvane plastične čaše... .ponekad su naišli na kondome, ali ovo je bila šala za mlade: tiho bi ugurali razmotani kondom u nečiji zadnji džep pantalona ili farmerki, radeći to tako da bi do pola visio iz džepa, a onda bi bi prasnula u smeh, gledajući nesuđenog "dandyja s kondomom", tetka Dusya je, kada je naišla na kondome, posebno glasno negodovala... tada je zaključala ulaz velikim katancem, a plesni podij se smrzavao do sljedećeg subota...

I ova subota se nije razlikovala od svih ostalih - diskoteka se završila u dvanaest, odmah je izbila mala tuča koja je privukla gledaoce, a već je bilo oko jedan sat kada su Valerka i Kiril izašli na svoju ulicu... Valerka bio lokalni - sa sela, a Kiril je bio u poseti sa bakom i dedom, ali pošto je svakog leta dolazio u posetu svom dedi i baki i ostajao svakog leta dva ili čak tri meseca, bilo je sasvim prirodno da su oni, Kiril i Valerka, imali dugo bili prijatelji; Samo u prva dva-tri dana po Kirillovom dolasku oni su se nehotice pomno pogledali, pokušavajući da utvrde kakve su se promjene dešavale s drugim tokom godine, ali sve te promjene koje su im se dešavale iz godine u godinu bile su približno iste. , a posle dva-tri U toku dana obojici se činilo da se nikada nisu rastali, a ako uzmete u obzir da je Kiril bio momak iz kampanje i da su mu svi Valerkini prijatelji odavno prijatelji, onda tri-četiri dana posle svojim dolaskom Kiril se više nije mnogo razlikovao od domaćih momaka iz sela.

Njih troje su se uvek vraćali kući iz diskoteke: Valerka, Kiril i takođe Stas, sva trojica su živeli u istoj ulici, i to ne samo u istoj ulici, već praktično u blizini: prvo je bila Stasova kuća, pa dve kuće dalje , živela je Valerka, a odmah prekoputa bila je Kirilova kuća, tačnije, kuća njegovog dede i bake... Ali ove subote Stas nije bio sa njima: otkinuo se na samom početku - „otišao je da pije sa dečacima. “, a onda su ga Kiril i Valerka samo nekoliko puta vidjeli na plesnom podiju, dok je s vremena na vrijeme Stas sve više teturao; Poslednji put su ga videli oko pola jedanaest: gledajući prvo Valerku, a zatim i Kirila tupim pogledom, Stas je priznao jedva mrdajući jezikom: „Momci... a ja sam sjeban... jebote pijan. ..” - kao da bi se bez ovih njegovih riječi moglo pomisliti da je trezan. "Možda da ga odvedemo kući. Ionako već ponestaje..." predložio je Kiril, gledajući u Valerku. „Jebi se!“ Stas je odmah odgovorio. „Jesam li ja pijan ili šta?“ Opet je nestao negdje - nestao među plesačima... a kada je diskoteka završila i Valerka i Kiril počeli da pitaju momke koje znaju da li je neko od njih vidio Stasa, ispostavilo se da su svi vidjeli Stasa, ali niko nije znao gdje je on otišla....

- Pitam se gde je Stas sada... možda je već kod kuće. - rekao je Kiril kada su izašli na njihovu skoro neosvetljenu ulicu. - Morao sam da ga držim - da ga ne pustim...

"Ne možete ga zadržati", odgovorila je Valerka.

Neko vrijeme hodali su u tišini - selo je bilo uronjeno u toplu mjesečinom obasjanu noć, i ulica kojom su hodali, i oni sami, šetajući ovom ulicom; nigdje - ni desno ni lijevo - ni jedan prozor nije bio osvijetljen: ljudi su ili već spavali, ili, ako nisu spavali, sjedili su u mraku - topla ljetna noć je obavijala zemlju, i moglo se samo cuj kako negde daleko, na kraju ulice, kolebljivo brblja pas...

„Vidi, evo... neko sedi na Stasovoj klupi“, rekla je Valerka, gledajući izdaleka u tamnu figuru.

- Možda je Stas. - odgovorio je Kiril. Vidio je i tamnu figuru kako sjedi na klupi, ali se izdaleka nije moglo vidjeti ko točno sjedi na klupi.

- Možda Stas... ko zna. - nasmijala se Valerka.

„Možda je napustio diskoteku pre nas...“, izrazio je svoju pretpostavku Kiril.

- Pa. Na engleskom... otišao je, a mi ga tamo, kao zadnje budale, tražimo... - tiho se nasmeja Valerka. - Ajde sad da dođemo da pogledamo... i ako je on, udarićemo ga šakom u lice da se ubuduće ne ponaša kao inozemac i tera nas da brinemo... zar ne?

- Polako. - Kiril se nasmijao. - A sutra ćemo reći da je učestvovao u tuči...

- I ne samo da je učestvovao, već je bio nominovan za nagradu...

- Pa. Recimo mu da ide u pandure - tamo daju medalje herojima...

Tako su se - rugajući se i smejući - izjednačili sa Stasovom kućom i, skrenuvši sa kolovoza, našli se ispred klupe... naravno, Stas je bio. Raširenih nogu sedeo je na klupi, zavaljen, blago nagnut na jednu stranu, a pritom mu je glava mlitavo visila na grudima - Stas je spavao...

- Pa, dođavola... Dobro sam se udomaćio. - nasmijala se Valerka, veselo gledajući u Stasa. - Tražimo ga tamo - "gde je naš prijatelj. Gde je otišao?" - i on je već tu... već se odmara - na svežem vazduhu...Stas. - Valerka je protresla Stasa za rame. - Stasik...

Stasova glava - kratko ošišana i stoga okrugla, poput lopte - mlitavo se ljuljala s jedne na drugu stranu, ali sam Stas nije ispuštao ni zvuka - nije pjevušio, kao što pijanci često rade kada počnu da ih bude, nije mahao ili uzvratiti udarac.
..
“Potpuno isječen”, izjavila je Valerka.

Nagnuvši se nad Stasa, ponovo je protresao rame, ovaj put jače i energičnije, ali rezultat je bio isti - „jebeno pijani“ Stas nije ni na koji način reagovao na spoljašnji stimulans, bio je u nesvesnom stanju.

- Pa, šta ćemo da radimo. - Kiril je skrenuo pogled sa Stasa na Valerku.

- Ko dođavola zna... Stas, ti jebena usta. Stasik... - Valerka je prodrmala Stasa svom snagom. - Stas, jebote... čuješ li. Stasik...

Sve je bilo uzaludno - Stas, pokorno se trzajući s jedne strane na drugu, nije ni na koji način reagovao na Valerkine pokušaje da ga probudi, a Valerka je, ostavljajući Stasa samog, rekla:

"Nema koristi", posegnuo je u džep tražeći cigarete.

Počeli su da puše.

- Eh, Stasik, Stasik... - izdišući dim cigarete - gledajući Stasa, koji se još više naslonio, ravnodušno sedeći na klupi, Valerka je glupo odmahnula glavom. - Sjediš ovdje kao dijete beskućnik... kao apsolutno najgori jebeni gubitnik. I dobro da smo mi, tvoji prijatelji, prolazili... Šta da nije bilo Kirila i mene... da sada nismo prolazili, nego su prolazili neki perverznjaci. Stas, možeš li zamisliti šta bi se dogodilo?!

Kiril se, slušajući Valerku, tiho nasmijao. Bilo je zaista smiješno: Valerka je, jasno oponašajući nekoga - kopirajući nečiju intonaciju, progovorila razborito i stoga nepobitno umjereno, direktno se obraćajući Stasu, koji ga - zbog potpunog zamračenja - nikako nije mogao čuti...sa istim uspehom mogao se prebrojati telegrafski stub, objašnjavajući mu da stoji na pogrešnom mestu, na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme - utisak bi bio isti. Međutim, posljednja fraza - "Stas, možeš li zamisliti šta bi se dogodilo?!" - Valerka reče sa takvom patetikom da bi se i stub... pa i stub verovatno odazvao!

- Pa, pa... šta bi se desilo. - Kiril se tiho nasmijao, igrajući se sa Valerkom.

- Inače. - Valerka je veselo namignula Kirilu i ponovo pogledala Stasa. - Stasik, čuješ li. Ne čuješ ništa. I uzalud, uzgred... džabe što ne čuješ. Videvši u kakvom ste stanju, oni...

- Perverznjaci... - prekidajući Valerku, Kiril je dodao svoju reč - pojasnio je.

- Da, perverznjaci... oni su podli goblini. - klimnula je Valerka. - Dakle, Stanislave Vitalijeviču, nastavljam: da vide u kakvom ste sada stanju, oni, ti isti perverznjaci, ne bi bili na gubitku... naprotiv: iskoristivši trenutak, ne bi vas probudili, ali odmah bi te odveo, odvukao, prijatelju naš, na mračno, mračno mjesto, a tamo... tamo - na mračno, mračno mjesto - oni, ti podli izopačenici, bez truda i drugog truda, bez ikakvog otpora sa tvoje strane bi ti odmah skinuli pantalone, stavili bi te, ko se nista ne razumes, na cetiri kosti...

„Doggy style...“ pojasnio je Kiril, ponovo prekinuvši Valerku.

- Da, tačno. Upravo tako, Stanislave, baš tako: kad bi te, pijanog, strpali u guzicu, pseći stil, odmah bi ti se oni, ovi perverznjaci, pridružili s leđa, i... doviđenja, hrabrost. Zdravo novi zivote...

- Pa, prokletstvo... čak sam i zamislio ovu sliku. - Kiril se nasmijao.

- Zašto zamišljati. Ima svakakvih slučajeva”, odgovorila je Valerka, gledajući Stasika kako ravnodušno sjedi. - Ne u našem selu, ali generalno...

- Pa. Oni su...- Kiril se ponovo nasmijao. - Ove zime, za vreme raspusta, išli smo u Sankt Peterburg... na deset dana - razne ekskurzije i druge gluposti... živeli smo u hotelu - skoro u centru grada... pa, i evo: dva momka su tamo uhvaćena... kako ovo rade, jebote, usput...

- Jebali smo se, ili šta. - Valerka je dugo udahnula i pogledala Kirila.

- Nije da su se zajebavali, ali... valjda su zaboravili da zatvore vrata, a jedna cura - iz naše grupe - je upala u njih... e, i evo: ona je provalila, a oni, prokletstvo , su goli.. ...leze na krevetu, grle se - stisnu se, sisaju usne... zamislite sliku. Ona im je rekla: "Momci, šta radite...", a oni su joj rekli: "Odjebite odavde!" Pa iskočila je kao oparena...jasno je da je odmah rekla svojim djevojkama, one su svojim djevojkama, a već ujutro, sutradan, svi u našoj grupi su znali da su ove dvije...šta su jebote vereni su. I inače, živeli su u dvokrevetnoj sobi - samo njih dvoje, i treba misliti šta su tamo radili noću, ako su hteli uveče - sve je to bilo nepodnošljivo...

„Trebalo bi da uđe malo kasnije...“ nacerila se Valerka. - Pa šta je sledeće?

- Ništa. Ovi momci... pa koji su uhvaćeni, bili su najstariji u našoj grupi - iz mature, i niko im nije mogao ništa... i šta su oni mogli. Jasno je da su im šaputali iza leđa, pričali o ovom incidentu... e, to je sve. Naša grupa je bila ekipa - iz različitih klasa... vratili se iz Sankt Peterburga - svako je imao svoje poslove, svoje probleme... a osim toga: koga biste sada iznenadili sa ovim. - Kiril mu je, zadnji put povukao, bacio opušak pred noge.

- Pa ne znam... u našem selu, da se ovo desilo, ne bi dali pristup ovim ribama. Iako....- Valerka je, ne završivši, prateći Kirila, isti poslednji dah, skrenuo pogled na Stasa, koji je ravnodušno sedeo na klupi. - To je to, Stasik... imaš sreće što smo to mi, a ne neki perverznjaci koji noću šuljaju u potrazi za javnim guzicima... E, jebote... šta ćemo. - Valerka, gurnuvši Stasa na rame, pogleda Kirila. - Da ga odvučemo u dvorište?

- Jasno je da je u dvorištu. Ne ostavljajte ga ovde... - odgovorio je Kiril. - Inače, istina je... neki perverznjaci...

- Upravo. Igraće se popengagan sa našim Stasom - a mi, pravi momci, imaćemo jednog prijatelja manje, jednu devojku više... Ti, Kirile, šta misliš: hoće li ga perverznjaci poželeti?

- Ha. Biće tako poželjni... - Kiril je, opet poigravajući se sa Valerkom, potvrdno klimnuo glavom. - On je sladak dečko...

„I ne samo simpatična, nego čak i slatka...“ pojasnila je Valerka.

- Upravo. O tome i govorim: sladak je dečko...

„Apetizirajuće...“ podstakla je Valerka, pretvarajući se da pažljivo – i to ne samo pažljivo, već proučava i procenjuje – posmatra Stasa koji je sedeo ispred njih.

„Slatko i ukusno...” Kiril, takođe gledajući u Stasa i takođe se pretvarajući da ga i on proučava proučavajući, klimnuo je ponovo glavom. - A ovo znači... šta, Valera, ovo znači?

- Šta. Šta to znači. - Valerka je, kao da ne razume, skrenuo svoj upitni pogled na Kirila.

- A to znači: baš te, simpatične i ukusne, vole svakakvi perverznjaci - stave ih, kako kažeš, na četiri kockice...

- Evo. Stas, čuješ li. Naravno, nama je svejedno koliko će te kosti staviti, ali ti Stasiku ćeš morati da promeniš garderobu...i uopšte: ​​dosta para će se potrošiti na sve vrste kozmetike.. .

- Za vazelin...- predloži Kiril, teško suzdržavajući smeh..

„Za kozmetiku, za vazelin...“ ponovila je Valerka, gledajući Stasa koji je ravnodušno sedeo. - I zato vas mi, vaša dva prijatelja, ne možemo ostaviti ovde same, dostupne sa svih strana, u ovoj mračnoj noći...

- Upravo!

Obojica - Kiril i Valerka - tiho su se smejali... a zašto se ne smeju. Razgovor se pokazao smiješnim, a obojica, Kiril i Valerka, jako su se zabavljali, stojeći nad bezosećajnim Stasom koji je sjedio - ovaj razgovor, potpuno prazan, nikoga ni na šta nije obavezao, pa stoga nije značio apsolutno ništa; pa, slovo... Kiril je otvorio kapiju, a Valerka, uhvativši Stasa pod pazuhe, jedva ga je odvukla u dvorište. Bilo je beskorisno voditi Stasa: pijani - duboko zaspao Stasik nije mogao hodati, čak i ako nije razumio gdje i zašto, a njegove noge su se odbijale pomaknuti, a Valerka je, tiho psujući, s mukom vukla potpuno onesviještenog Stasa. do trijema, srećom udaljenost od kapije do trema nije bila veća od pet do šest metara.

“Pa, dovraga... sutra ćemo mu reći kako smo ga čuvali... sutra će nam dati pivo za našu brigu”, rekla je Valerka, pokušavajući da održi Stasa na nogama.

- Da pozovem. - Kiril je, idući uz stepenice, uzvratio pogled na Valerku, a prst mu je u iščekivanju lebdio iznad dugmeta za zvonce.

- Čekaj... zašto zvati. Hajde da ga posadimo na stepenice - do jutra ce biti hladnije, i on ce se sam probuditi... ili ce neko izaci iz kuce uvece i videti ga... zasto bi mi dodjavola uzimali tudje svađe?

„Usput, nema nikoga kod kuće“, odgovorio je Kiril, tek sada ugledavši uredan katanac na vratima. - A tu je i neka vrsta papira... bilješka, izgleda...- Kiril je, otvarajući list sveske presavijen na četiri, čitao polako, s mukom razlikovajući slova: - "Stasik. Otišli smo kod tetke Marine. Vraćamo se sutra na ručak. Ujutro ispolji krastavce. Obavezno uradi ovo. mama.”

- Srećne budale. - Valerka, držeći obema rukama onesvešćenog Stasa - pritiskajući ga, leđima okrenut sebi, tiho se smejala. - Oh, Stas, kako si se uspešno napio... kao da si osetio da nema nikoga kod kuće - da neće biti skandala kod kuće... zar ne. Bio sam oduševljen... zar ne. Zašto, jebote, ćutiš. - Valerka je, govoreći to, lagano prodrmala Stasa, kao da ga Stas čuje.

- Pa, pa... hajde da ga stavimo na stepenice. - Kiril je upitno gledajući u Valerku sišao niz stepenice. - Stavićemo mu u ruku ceduljicu da bude zabavnije... on će to prespavati ujutru, i odmah početi da zaliva krastavce... a mi ćemo ujutro poći sa tobom i proveriti van. Istovremeno ćemo mu reći u kakvom je stanju...

- Čekaj... možda mu je ključ u džepu. Ako otvorimo vrata, uvucicemo ga u kucu... inace, dodjavola, preko noci ce se ohladiti i nece moci da zaliva krastavce... - Valerka jednom hvata Stasa preko grudi. ruku, držeći ga još čvršće uz sebe, stavi drugu ruku u Stasove džepne pantalone - Dakle, ovde je prazno... a ovde. - Valerka je promijenila vlasnika; bilo je teško držati Stasa, a Valerka se lagano izvila, gurnuvši Stasa na sebe - naslonivši prepone na Stasovo dupe...

- Šta ga... pipaš, ili šta. - Kiril se tiho nasmeja, gledajući kako se Valerkina ruka pomera u Stasovom džepu.

- Zašto da ga šapam... da li je devojka, ili šta. - frknula je Valerka i odmah mu izvukla ruku iz džepa; u ruci mu je bio ključ. - Pa probaj... možda upali?

Ključ se uklapao: Kiril ga je dvaput okrenuo u bravi, a brava se, dvaput kliknuvši, poslušno otvorila - ne skidajući bravu sa šarki, Kiril se okrenuo prema Valerki.

- Pa... šta je sada sledeće. - U Kirilovom glasu bila je očigledna nesigurnost. Naravno, oni, Kiril i Valerka, nisu lopovi ili pljačkaši... oni su, prvo, komšije, drugo, Stasovi prijatelji, ali sada je bila noć, pijani Stas je bio potpuno onesvestio, tako da je ovo bilo očigledno upad u tuđi dom, a ovo više nije igra...onda dokažite sa kojim ciljem su ušli u tuđu kuću!

- Otvoriti. - zapovedala je Valerka.

Ponovo presrećući Stasa obema rukama – pritisnuvši ga uz sebe, Valerka je ponovo naslonila prepone na Stasovo dupe... i odjednom osetila kako mu penis odjednom počinje da se diže; zadnjica je bila elastično-mekana, uredno virila - penis, jednom između zadnjice, udobno se uklapao u udubinu, i, iako se u Valerkinoj glavi nisu pojavile konkretne misli, Valerka je odjednom osjetila da mu je to ugodno... da, da , bilo je lijepo biti pritisnut uz Stasa s leđa, tačnije, pritisnuti njegov brzo otvrdnjavajući član u Stasovo dupe, a ovaj osjećaj zadovoljstva bio je potpuno neočekivan za Valerku - još uvijek ne razmišljajući ni o čemu niti razmišljajući o ničemu, Valerka se nehotice pokrenula kukovima, gurajući Stasika napred.

- Da li si siguran. Možda ne bi trebalo da ulaziš u kuću. - rekao je Kiril, oklijevajući stežući bravu u šaci.

- Jebote... mi smo lopovi, ili šta. Hajde da uvučemo ovu malu kozu i pustimo ga da spava i odmori se... otvori. Ili misliš da mi je uzbuđenje što ga zadržim. - Valerka je, gurajući Stasa napred, ponovo pomerila kukove - i ponovo osetila kako je ovaj pokret odmah odjeknuo među njegovim nogama sa vrlo specifičnom slatkoćom... Valerkin penis je zapravo stajao.

Obojica - Kiril i Valerka - bili su više puta u Stasovoj kući i stoga nisu imali poteškoća da se snađu čak ni u mraku: provukavši Stasa kroz kvadratni hodnik veličine sobe, odvukli su ga u prvu sobu, gde je bila sofa uza zid, a na ovu sofu su ga odmah spustili, tačnije bacili - Stas na sve to nije reagovao, ostajući u istom neosetljivom stanju duboke opijenosti.

- Pa to je to... spavaj dobro, druže. - Tiho se smejući, Kiril pogleda Valerku. - Moraš mu skinuti čizme... zar ne. Kako misliš?

Mjesec je sijao direktno kroz prozor, a soba je bila dovoljno svijetla da se jasno vide jedni drugi i okolni predmeti... Sagnuvši se, Kiril je izvukao Stasove cipele s nogu, i one su bučno pale pored sofe - na pod .

- To je bolje, dođavola... inače ćeš se pariti cele noći kao polubrat, a uzgred, imaš prijatelje... i oni se, inače, brinu za tebe - skidaju ti cipele, skini se... briga ih "Jebote, čim mogu", rekao je Kiril tihim glasom, odmičući se od sofe.

„Još te nismo svukli...“ Valerka se tupo nasmijala.

- Da, ali već su se izuli... a za ovu uslugu, dragi naš druže, moraćete da nam date dodatnu flašu piva, jer se sada ni zečevi ne razmnožavaju besplatno... i mi, Stas, izuli smo ti cipele kao džentlmen, i to je sve što je praktično besplatno: za samo dve flaše piva...

- O koliko dugo pricas?

- Za dve boce. Po flašicu sa svake noge... nije tarifa, nego bajka. - Kiril se, ne mogavši ​​odoljeti, ponovo nasmejao i, smejući se, ponovo pogledao u Valerku.

„Znači, ti ga skini, a ja ću mu skinuti košulju... za tri boce“, rekla je Valerka, ne gledajući Kirila. Nagnuo se nad Stasa, svlačeći košulju preko glave. - Volim ovo...i jebene pantalone... zar ne. Mislim da i on treba da skine pantalone da sve bude civilizovano, sve ok... jel', Kirile, kažem?

- Pa. Koliko će ti trebati da mu skineš pantalone?

- To će ga koštati pet boca...

- Pa šta se dešava. Ispostavilo se da će nam na kraju ostati dužan još deset boca - dodatno...

- Upravo. Ali spavaće kao osoba, a ne kao neki beskućnik luzer... zar ne, Stas. - Valerka je, stavljajući ruke pod Stasov stomak, počeo da mu otkopčava kaiš na dodir.

Sve je ličilo na igru: Kiril i Valerka su se zezali, otvoreno ih ismijavali, s vremena na vrijeme okretali prema Stasu, kao da ih Stas čuje... obojica su se šalili, a iako nije bilo ničeg posebnog u tome da Nije bilo cipela i skidanja pijanog prijatelja do besmisla, Kiril je odjednom osetio neku neshvatljivu nelagodu: kao da se nešto zgusnulo u vazduhu, a Kiril je, gledajući kako je Valerka, sagnuvši se nad Stasom, otkopčao pantalone, već hteo da reci Valerki da to ne radi - da bi ga ostavio bezosećajnog. Stas je ležao na stomaku u mirovanju, ali... nije rekao ništa od ovoga - a Valerka je, otkopčavajući mu pantalone, odmah povukao k sebi, povlačeći sa Stasa... kusur mu je ispao iz džepa - dva-tri novčića, zveckajući, otkotrljala su se po podu, Valerka se opet tupo nasmijala, a Kiril je odjednom uhvatio sebe kako misli da Valerkin smeh zvuči nekako neprirodno i da ga je upravo ta neprirodnost izazvala , Kirill, neshvatljiva anksioznost...

„To je to, jebote...“ Valerka se odmaknula od sofe i, držeći Stasove pantalone u rukama, upitno pogledala Kirila. - Pa...

- Šta. - odgovorio je Kiril kao eho, a sada mu je sopstveni glas delovao neprirodno...

Stas je ležao potrbuške u bijelim, pripijenim kupaćim gaćama, lagano raširenih bosih nogu, i iako je prostoriju obasjavala samo mjesečina, ovo svjetlo je bilo sasvim dovoljno da se jasno vidi kako kupaće gaće figurativno pristaju uz Stasovu urednu okruglu zadnjicu. „ili zato što su kupaće gaćice bile bele, ili je ovde bilo nekog uticaja - nekog posebnog prelamanja - mesečine, ali zadnjica, uredno isturena sa dve hemisfere, delovala je zavodljivo sočno i stoga neobično primamljivo", Kiril, skrećući pogled sa Stasa, upitno pogledali u Valerku... pogledi su im se sreli, - Valerka, gledajući Kirila, ne reče ništa, a Kiril se, popunivši nastalu pauzu, nasmeja iz nepoznatog razloga, neočekivano rekavši nešto što nije imao nameru da kaže:

- Jebote, laže kao devojka... zar ne?

„Pa jebote...“ Valerka je odmah odgovorila i, opet se tupo smejući, skrenula pogled na Stasa. - Spremno za jelo...

Kiril je osjetio kako mu se, sasvim neočekivano, penis pomjerao i trzao u šorcovima... a onda mu se, naglo puneći ubodnom slašću, penis počeo brzo stvrdnjavati, podižući nogavicu kolcem - Kiril žurno stavlja ruku u džepu pantalona, ​​snažno pritisnuo penis dlan uz nogu, sakrivši tako neočekivano nastalu kost, i - u isto vrijeme, pogled mu je opet nehotice prešao na Stasa, koji je ležao potrbuške, a guzica mu je sočno virila prema gore...” Pa jebote...” – zbunjeno je pomislio Kiril, osećajući kako se telom slatko širi nalet vrelog uzbuđenja – ko zna šta. Nekakvo sranje... jesam li ja peder ili šta?" Užurbano skidajući pogled sa Stasovog dupeta, Kiril je pogledao Valerku...i, pokušavajući da ne učini ništa - ni glas ni oči - da odaje svoje iznenadno uzbuđenje, rekao je glasno:

- Idemo, prokletstvo. Doveli su ga, svukli, izuli cipele...neka spava!

-Čekaj... ili želiš da spavaš. - Valerka se tiho nasmeja, a on se opet nekako neprirodno, kao na silu.

- Ja. Neću da spavam... - zastao je Kiril, koji je već napravio korak ka vratima.

- Zašto onda žuriš. Prokletstvo, to je još detinjstvo...

- Šta da radimo ovde. hajdemo van...

- Čekaj... sad... o čemu razmišljam. - Valerka je, ne trepnuvši, pogledala u Kirilove oči, i Kirilu se učinilo da se Valerkin glas malo lomi, kao što se skoro uvek dešava kada srce brzo kuca.

- Šta. - odgovorio je Kiril jedva čujno, osetivši kako mu se sopstveni glas izdajničko prekida; Kirilovo srce je ubrzano kucalo, a Kiril je, pokušavajući da diše nečujno kako ne bi odao svoje uzbuđenje, negdje u dubini duše već je nejasno shvatio šta je Valerka sada mogla reći - ponuditi... Stajali su jedno naspram drugog u mjesečinom obasjana soba, neprestano se gledajući u oči... ne odgovarajući ništa, Valerka je ćutala, a Kiril je glasno i gotovo bezobrazno ponavljao: - Šta?

- Inače. Jesi li ikada... ikada bio sjeban u dupe. - Valerka je htela da se smeje, ali nije mogao i Valerka ga je odmah prekinula.

- Da li ja jebeno... izgledam kao peder. - vruće - elastično - Kiril je izdahnuo, iznenada se nehotice uplašivši da je Valerka nekako pogodila da njega, Kirila, u šortsu slatko boli uzbuđeno erektan penis, koji je on, Kiril, još uvijek pritiskao dlanom uz nogu, skrivajući uzbuđenje ..

- Kakve ovo veze ima. Ja sam zapravo... Pitam te: jesi li se jebao?

- O ne...- odgovorio je Kiril nakon malo oklevanja, i to je bila iskrena istina: ne samo "u dupe", nego generalno, Kiril se nikada ranije nije zajebavao ni sa kim - nikada nije imao seks.

- Evo me... I ja nikad nisam... - Valerka je, rekavši ovo, ućutala, kao da razmišlja da li da razgovara dalje sa njim ili ne... pauza se otegla, a Kiril nije mogao da izdrži. to - rekao je, snažno pritiskajući svoj nevidljivo napeti penis u nogu:

- Pa, šta sa ovim... šta dalje?

- Inače. Hajde da probamo jebeno...

- Šta da probamo?

- Pa to...

Neko vreme, vrlo kratko - bukvalno dve-tri sekunde, tiho su se gledali u oči, kao da oboje ne razumeju o čemu je razgovor.... ali - oboje su već sve razumeli, i ostalo je samo da kažu ...

- Jebeš Stasika u dupe - hajde. - reče Valerka, nehotice prelazeći na šapat, a pošto on to nije rekao, već je šaputao, vruće izdišući reč za rečju, a i zato što je sve ovo izgovoreno u blesku mesečine, predlog je zvučao uzbudljivo, čak primamljivo. a Kiril je, gledajući Valerku - slušajući njegov glas, odjednom pomislio da u ovoj prosidbi nema ničeg natprirodnog ili neobičnog... "Ma daj?" - šapnula je Valerka upitno gledajući Kirilu u oči, i, kao da se plaši da ga Kiril ne razume ili ne čuje, odmah dodade nestrpljivo objašnjavajući: - Jebi ga... odmah... hajde?

- Šta ako se probudi?

Ovo pitanje je spontano - protiv njegove volje - palo s Kirilovih usana, a Kiril, koji samo sekundu nije znao šta će i kako će odgovoriti Valerki, u prvom trenutku nije shvatio da je ovim pitanjem time izrazio svoje pristanak.. "načelni dogovor", shvatajući Kirila na ovaj način, Valerka je toplo i samouvereno šapnula:

- Neće da se probudi - znam ga...Ako se onesvijestio, prokletstvo, onda je prokleta stvar da se neće probuditi... neće se probuditi ni zbog čega dok ne odspava... radi s njim šta god hoćeš. Tacno ti kazem - poznajem ga...

Kiril, slušajući Valerku - slušajući njegov vreli, elastično nestrpljivi šapat - gledao je u Stasovo privlačno izbočeno dupe, čvrsto pokriveno bijelim gaćicama, još ne sluteći kako će to tačno učiniti - jebati pijanog Stasika u guzicu... hoće li Stas stvarno ne probuditi se - neće osjetiti ništa. Stisnuvši svoj slatko-bolni penis u džepu - u šaci, Kiril je osetio kako mu srce brže kuca... da li bi sada stvarno mogli da jebu Stasika. Jebi se, jebi se... stvarno...

- Valera... možda nije potrebno. - šaputao je Kiril neodlučno, videći kako Valerka, sagnuvši se nad Stasom, dlanom potapša Stasovu sočnu zadnjicu i uhvati se za elastičnu traku njegovih gaćica...

- Prokletstvo, "nema potrebe". čega se bojiš. Zaboga... hajde da probamo... zašto pišaš. - odgovorila je Valerka potpuno istim šapatom, a Kiril je jasno primetio da Valerkin glas lagano podrhtava od uzbuđenja... zakačivši prstima elastiku, Valerka je povukla Stasov donji veš, otkrivajući njegovu mlečnobelu zadnjicu na pozadini preplanulih leđa.. .

- A ako... - Kiril, gledajući u Valerku, saginjajući se nad ravnodušno ležećim Stasom, na mjesečini, povlačeći gaćice uz noge - skidajući ih potpuno, učinio je posljednji - slabašan - pokušaj da odbije ono što se neizbježno približavalo. - ako neko dođe sad... šta jebote onda?

- Ko jebote dolazi. Noć je gluva... - tiho se nasmeja Valerka bacajući gaćice na pod... Stas je ležao na stomaku potpuno gol - potpuno dostupan, blago raširivši preplanule, dečački vitke noge u stranu...Stasova okrugla zadnjica postala je sočna - ukusna - bijela, a Valerka je, uzbuđeno oblizujući njegove iznenada suhe usne, upitno pogledala Kirila. - Pa... ko će biti prvi?

„Ti“, odgovorio je Kiril bez razmišljanja, snažno stežući svoj intenzivno tvrd penis u džepu.

„Dobro, ja ću prvi... ti za mnom“, lako se složi Valerka i, okrenuvši pogled na Stasa, poče brzo da mu otkopčava pantalone; Kirilu, koji je nehotice zadržavao dah, bljesnula je pomisao da sve ovo nije ozbiljno, da je sve ovo igra, nastavak njihove gluposti, ali... u intenzivno zvonkoj tišini “munje” su pucketale nevjerovatno glasno, i Kiril je vidio Valerkin penis, brzo bježeći ispod elastičnih traka njegovih gaćica, elastično se trznuo i odmah skočio, grabežljivo se podigao, a gola mokra glava mu je tupo blistala na mjesečini...


.... Ujutro, čim se probudio - jedva otvorivši oči, Kiril se odmah sjetio šta se dogodilo prethodnog dana... "jao... igrali su se, prokletstvo... jebali su Stasa guzica..." - to je bila prva misao, pojavila se u njegovoj glavi, a Kiril je, misleći tako - shvativši šta se sinoć dogodilo, nehotice zavukao ruku u gaće... Kirilov penis je stajao napet, ali je ujutro uvijek je stajao, i stoga nije bilo ničeg iznenađujućeg u tome - tri-četiri puta sedmično, budio se i ne ustajao iz kreveta, Kiril je, kao i svaki normalno odrastao tip, masturbirao sa zadovoljstvom, naslađivao se vrelom šakom, brzo jurio i dole... ali sad je bio poseban slučaj - penis mu je stajao napet, a Kiril ga jednom rukom stežući u gaćama, drugom rukom bacio čaršav...

Kiril je svakog ljeta dolazio kod bake i djeda, a svako ljeto mu je dodijeljena posebna - "svoja" soba, što je Kirilu bilo vrlo zgodno: u ovoj sobi je on bio apsolutni vlasnik, a - svuda po sobi bili su diskovi i trake pomešane sa košuljama, šorcovima i pantalonama, tako da Kiril ponekad nije znao gde i šta ima; Baka je s vremena na vreme počela da mrmlja, govoreći da je Kiril napravio „šrač“ u svojoj sobi, a onda je Kiril, uvek joj odgovarajući: „Bako, ti si najbolja!“, zaveo relativni red u svojoj sobi... Međutim, ovaj red nije dugo trajao i nakon dan-dva se opet sve pomešalo: CD-i i košulje, šortsevi i kasete, ali Kirilu to nimalo nije smetalo, naprotiv: svidelo mu se; a osim toga, soba je bila zatvorena dvokrilnim vratima, a to je bila dodatna i nesumnjiva pogodnost: kada je išao na spavanje, Kiril je svaki put čvrsto zatvarao vrata, jer više nije bio mali - bio je odrastao, i svaka odrasla osoba u svaki trenutak može imati potrebu za samoćom... kao, na primjer, sada: odbacivši čaršav, Kiril je izvadio napeto istureni penis iz šortsa, dok je istovremeno osluškivao da li ima nekoga u kući. ..

U kući nije bilo nikoga... a Kiril je, podižući glavu, ne bez radoznalosti, uperio pogled u sopstveni penis, stežući ga sa dva prsta na samom dnu da vidi sve - sasvim... san je nestao . “Pa jebote... povukli su Stasa... jebali ga u dupe... u dupe, jebote... jebali ga u dupe... o moj!” - ova misao je počela da kuca, lupa mi u glavi, pečeći od vrućine; Razmišljajući ovako - shvativši šta se dogodilo, Kiril je osetio najslađe uzbuđenje kako ga preplavljuje kao vreli talas...

Kirilov penis nije bio baš velik - "prosečan", a svojevremeno se Kiril, gledajući porno film sa drugim dečacima u kući jednog druga iz razreda, čak zabrinuo da on, petnaestogodišnjak, ima znatno manji penis od momci u filmu... a onda se ova misao - o veličini njegovog penisa - s vremena na vreme pojavila u Kirilovoj glavi, a Kiril je čak nekoliko puta izmerio penis lenjirom, želeći da bude siguran da mu penis nastavi da raste ...ali sada Kirila to nije brinulo i nije mu bilo zanimljivo, nego je zanimljivo da je upravo ovaj član bio njegov član. - on.... "jebao je Stasika u dupe... u dupe - bio sam tamo..." - mislio je Kiril iznova i iznova, gledajući svoju okomito uspravnu kost, i činilo mu se da mu je penis bio promenio... „Da, narastao je i potamnio,“ – o tome je Kiril razmišljao, sa radoznalošću gledajući svoj tupi penis, a pred njegovim umom već su bljeskale slike protekle noći, kao na snimku. klip...

Ali zaista do samog kraja nije vjerovao da to rade... pa čak i kada je Valerka, na brzinu otkopčavajući pantalone, izvukao penis - i Kiril je vidio Valerkin penis, kako se elastično trza, skače otvorene glave, u svakom slučaju, Kiril još nije mogao da poveruje da je sve ovo ozbiljno... ali Valerka je prišla sofi, i Kiril je čuo kako se Valerka tupo smeje: „Hajde, Stas... jednom - ne budi peder.. .razdvojite ga, jebote, noge - rastrgat ćemo vas...", a onda je, raširivši Stasove noge, kleknuo između njegovih nogu, istovremeno spuštajući pantalone...

Kiril je stajao sa strane i stoga je savršeno vidio kako, oslanjajući se jednom rukom na sofu, Valerka drugom rukom, sagnuvši se nad Stasom, usmjerava penis između Stasovih nogu...pritisnuo je član između zadnjice, ne znajući sa sigurnošću da li je ili nije stavio glavu na čvrsto stisnuti ulaz, pritisnuo je članom nasumce, i zato ništa nije radilo: Stasova zadnjica - elastična, sočna, meka - stisnula je Valerkinu članovi sami, ne dozvoljavajući Valerki da vidi tačno gde odmara kurac... "devica, jebote... on neće nikoga pustiti unutra... - čuo je Kiril vreli Valerkin šapat, "ajde... hajde uradi to drugačije...” - i, otrgnuvši se od Stasa - ustalasavši sa sofe, Valerka je ponovo stala na pod; Pantalone su mu, klizeći preko nogu, skliznule na cipele, a nakon pantalona su mu skliznule gaćice, ali Valerka se na to nije obazirala - iza majice je, poput kratke suknje, prekrivala golo dupe, a ispred je virio ispod njega, podigao ga - pod uglom, dizao se nagore, grebati clan...

a Kiril, koji nikada nije video tuđi uzbuđeni penis u stvarnom životu, odmah je u sebi primetio da je Valerkin penis skoro isti kao i njegov... pa, možda malo više, ali samo malo - centimetar ili jedan i a half ; "Hajde da ga stavimo ispred... hajde da ga okrenemo!" - nestrpljivo je prošaputala Valerka, istovremeno stežući penis u dlanu... Stas je ležao licem nadole - na stomak, i dalje ravnodušan prema svemu što se dešava, a samo su mu noge bile sada široko razmaknute, raširene u različitim pravcima.. "šta - ispred?" - šapnuo je Kiril, skrećući pogled sa Valerkinog penisa u erekciji na Stasovljevu zadnjicu, sočno beleći na mesečini; „Ja ću mu podići noge - ti ćeš ih držati...hajde!" - a Valerka, opet se sagnuvši nad Stasom, sam, ne čekajući Kirilovu pomoć - gotovo ne trudeći se, okrenuo golog Stasa na leđa - Stas, ne znajući kakve se manipulacije s njim vrše, poslušno - povodljivo - prevrnuo, bez zvuka; Stasov penis nije bio uzbuđen, a glava penisa je bila skrivena ispod kožice, ali čak iu ovom neuzbuđenom obliku, Stasov penis, koji je pao na jednu stranu, izgledao je kao debeli mekani valjak, Kirilu se učinilo impresivno... „Hajde, jebi ga... sedi napred - držaćeš mu noge...“ šapnula je Valerka, pokazujući Kirilu šta da radi, a Kiril je, ćutke slušajući Valerku, poslušno seo iza Stasovih. glavu, široko raširivši kolena, tako da je Stasova ošišana glava bila između Kirilovih nogu... Kirilov penis je stajao, naslonjen na njegove istegnute pantalone, a na mestu gde se oslanjao na pantalone bile su primetno kvrgave - virile su kao u kvrga... podižući Stasove noge - predajući ih Kirilu, Valerka se opet prigušeno nasmeja: "Pritisni ih... kolena mu uz ramena...", a Kiril, po sledećem Valerkinom uputstvu.

nečujno privukao Stasove noge prema sebi, čime se Stasikovo dupe odmah podiglo, a zadnjice su mu se, pomerajući se u stranu, same otvorile, kao dvoja vrata, čineći ulaz potpuno pristupačnim.... tako, goli Stas, u nesvesti u stanju najjačeg alkoholiziranog pijanstva, našao se podignutih nogu, savijenih koljena i pritisnutih na grudi, kako leži na leđima između Kirila, koji ga je držao za noge, i Valerke, koja je bez oklijevanja odmah kleknula ispred Stasovih guzice, stežući kolac za podizanje u dlanu - jako tvrd - kurac... "pa, jebote...Tako je bolje!“ šapnula je Valerka u iščekivanju, gledajući u Stasovog polumračenog šupka... Kiril je video i ovog šupka, i takođe je hteo da na silu stisne, stisne u šaci svoju kost koja mu je prštala iz pantalona, ​​ali Kirilove ruke su bile zauzet, a on je, sedeći na kolenima, mogao samo grčevito da stisne zadnjicu, zbog čega se glava njegovog intenzivno tvrdog penisa trlja iznutra o gaće, a samo ovo lagano trenje Kirilu je pružalo osećaj najslađeg zadovoljstva... Stas, presavijen na pola, ni na koji način nije reagovao na ono što se dešava, kao da ga se ništa od ovoga ne tiče,

- Stas je, ležeći na leđima sa zabačenim nogama, raširen u stranu, nastavio čvrsto da spava, a ta njegova dostupnost - njegova nesvesna spremnost za jebanje - kao da ga je podstakla, provocirala da nastavi: Stas je bio "spreman da jede”, a Valerka, nimalo posramljena Kirila, odmah mu pljune na dlan.... “da uživa u tome...” prošaptao je, stišćući dlanom glavicu penisa – kvaseći ga pljuvačkom. sada - u ovom položaju - ulaz je bio ne samo jasno vidljiv, već i potpuno pristupačan,” Valerka je, prislonivši glavu svog penisa na nejasno tamni krug, nježno pritisnuo, ali je Stasovo dupe bilo čvrsto stisnuto, a Valerka, držeći penis sa dva prsta u podnožju, odmah je jače pritisnuo dupe, pokušavajući golom glavom da oslobodi mišiće sfinktera... na trenutak je zavladala zvonka tišina: obojica - Kiril i Valerka - prestali su disati, a čuli su samo neprirodno glasno otkucavanje sata u jednoj od prostorija... a moglo se čuti i na ulici, negde daleko, pas laje...Otvarajući usta, Valerka je ponovo pritisnula guzicu, radeći to još jače, još upornije, a Kiril je osetio kako Stasove noge neočekivano trzaju u njegovim rukama - savijajući usne, Stas je prolongirano zastenjao, prvi put u sve ovo vreme pokazujući neke znakove života, a Kirilu je proletela misao da će Stasik sada otvoriti oči i da džabe.... džabe to rade. - Valerkinov član je, otvorivši mišiće sfinktera, polako ušao u guzicu - nestaje u Stasovom tijelu, skraćuje se pred našim očima, smanjuje se, a vidjeti kako se to događa bilo je i neobično i čudno, - suspregnuti dah, Kiril je polako promatrao Valerkinov dlakavi pubis prilazi pukotini nastaloj od Stasovljeve raširene, širom otvorene zadnjice...

„Jebote... dovezao ga!”, šapnula je Valerka i, kao da ni sam još ne vjeruje u to, ponovio, gledajući u Kirila, „Jebote... dovezao ga pravo do paradajza!“, a Kiril , osetivši kako mu srce lupa, tiho je klimnuo glavom, ne mogavši ​​ništa jasno da kaže.... Stasik se trzao još nekoliko puta, nekad kratko i isprekidano, nekad sa dugim stenjanjem - očigledno pokušavajući da se izvuče ispod Valerke, ali nikad nije otvorio oči...i bilo je kasno da ih otvori,- visi nad Stasom, Valerka je ritmično micala zadnjicom, otvarajući usta, a sofa ispod njih - pod Valerkom i Stasom - je isto tako ritmično škripala.. .

Stas više nije morao da drži noge - oslanjale su se na Valerkina grudi, a Kiril se, da ne bi uznemiravao Valerku, lagano pomerio u stranu - šmrcnuvši, Valerka je oduševljeno jebala Stasa koji je ležao na leđima, a Kiril više nije nimalo postiđen vlastitim uzbuđenjem, otkopčao pantalone i gledajući kako Valerka to radi, sa zadovoljstvom stisnuta, gnječi u šaci napeto podignuti, neobično vrući, slatko češkast član, strpljivo čekajući svoj red... a kada je došao red - kada se Valerka, celog tela slatko drhteći, na trenutak ukočila, svršavajući u Stasovu guzicu, i, završivši, umorno, ali zadovoljno otpala od Stasa, Kiril je, ne gubeći ni minuta - presrećući Stasove noge, odmah nestrpljivo počeo da veže se za samog Stasa... i ili zato što je sada Stasovo dupe bilo namazano Valerkinom spermom, ili zato što Stas više nije bio "devica", Kirilov kurac je nekako iznenađujuće lako skliznuo u Stasikovu guzicu - prvi put...

Sve se to dogodilo dan ranije - sinoć, a upravo se to dogodilo noću Kiril se setio u trenu, čim je ujutro otvorio oči... oba vrata vrata njegove sobe bila su čvrsto zatvorena , plahta je bačena na stranu, Kiril je spustio gaće, kada je pregledao penis koji je bio u Stasovom dupetu, i - skrolujući u mislima kroz sve detalje protekle noći, sam Kiril nije primetio kako mu je dlan savijena u pesnicu, a pesnica se pokrenula...isprva polako, kao u mislima, a zatim, pojačavajući tempo, počeo se kretati brže, još brže, naslonivši se na jastuk, lagano raširivši noge, kao što je to uvijek činio kada je masturbirao u krevetu, Kiril se prisjeća u sve do najsitnijih detalja o događaju od prethodne noći, šta i kako se to dogodilo, masturbirao je od ushićenja, i to iznenađujuće lako i prirodno - ne usmjeravajući pažnju na to... šakom, kao sam od sebe - bez obzira na Kirilovu volju, brzo skoči preko stomaka... ...zadovoljstvo je raslo, raslo, postajalo sve jače i jače, i odjednom - uz drhtavicu, Kiril se izgnuo, snažno stežući, stežući zadnjicu, i istog trenutka mlaz sperme, koji je brzo leteo gore, odvojio se od penisa i, poletevši tridesetak centimetara, vreo, biserna lokva viskoziteta pala je na Kirilov stomak - visoka je bila toliko jaka da je Kiril, grčevito se savijao, trzajući kukovima prema gore, nehotice jecao, a između nogu, u predjelu stisnutog, čvrsto stisnutog ulaza, počelo ga je čak i boljeti...

Neko vreme Kiril je ležao ne pomerajući se... grudi su mu se tresle, zadovoljstvo se polako rastvorilo - isparilo, nestalo iz tela, a Kiril je, ne gledajući, osetio kako mu se penis u šaci isto tako polako smanjuje, gubeći tvrdoću. jutarnje uzbuđenje... Okrećući glavu, Kiril je očima tražio nešto da mu obriše glavicu penisa i obriše spermu sa stomaka - pogled mu je pao na majicu, a Kiril je pomislio da je majica već bila prljava i da će je još treba oprati, povukla sa noćnog ormarića, stojeći pored kreveta...brišući penis - brišući grimizno sočnu glavicu rubom majice, Kiril se psihički iznenadi Valerkinom predviđanjem: kada su se oni, približavajući se Kirilovoj kući, već rastajali, Valerka je, ne gledajući Kirila, zahihotala: „Operite biber... ne zaboravi!“ Pre spavanja, Kiril je napunio kantu vodom i, odlazeći iza štale, dobro oprao svoj penis koji je tamo bio...

Bilo je kasno jutro kada je Kiril, na brzinu doručkovao, otišao do Valerke... Valerka je naravno još mogla da spava - rastali su se kasno, u četiri sata, ali Kiril je želeo da vidi Valerku što pre da razgovarali juče, a Kiril nije čekao, kada je Valerka došla do njega, on je sam otišao kod Valerke... srećom, Valerka je stanovala preko puta - skoro pored.

Valerka, koja se također tek probudila, sjedila je za stolom u šortsu i doručkovala.

- Hoćeš li. - Klimnuo je glavom na tiganj sa ribom ispred sebe.

„Ne, ne želim“, odbio je Kiril i, gurnuvši nogom stolicu prema stolu, seo za sto preko puta Valerke. „Već sam doručkovao“, objasnio je, nehotice primetivši u sebi da je juče Valerka nosila drugačije gaće.

- Pa kako hoćeš... - odseče Valerka hleb i, odloživši nož, doda: - Tvoji preci su otišli na daču... možda ćeš ipak?

„Ne“, Kiril je negativno odmahnuo glavom.

Neko su vrijeme šutjeli; obojica - Kiril i Valerka - osjećali su da obojica razmišljaju o istoj stvari, ali niko prvi nije započeo razgovor: Valerka je jela prženu ribu, vadeći iz nje sitne kosti, a Kiril, sjedi preko puta - čekajući da Valerka doručkuj, igrao se sa šibicama... tišina se otegla - postalo je neprirodno, a Valerka, ne mogavši ​​to da izdrži, progovori prva:

- Pa... jesi li igrao trikove juče. Sa Stasikom... zar ne?

- Pa. - odgovorila je Valerka. - Nisam ni pomislio...Nisam očekivao da će se ovo desiti... Uopšte nisam mislio!

- Ko je jebote mislio. Šta sam mislio. - nasmijala se Valerka gledajući Kirila. - Ni ja nisam mislio da ćemo... desilo se - naravno... ko je jebote mogao da zna unapred?

- Pa. - složivši se, klimnuo je Kiril i, klimnuvši, i nasmejao se.... „Stvarno, to se desilo tako prirodno“, pomislio je gledajući u Valerku.

Opet su ućutali, ali ućutali ne zato što je tema iscrpljena - zatvorena, nego su ućutali jer su hteli da pričaju o svemu ovome sa svim detaljima - želeli su da analiziraju i razjasne, podele razmišljanja i utiske, i bilo je teško je odmah odrediti šta se noću dešavalo, najvažnije i najznačajnije je o čemu prvo pričati...

- Valera, šta ako on... ako je nekako saznao za ovo. - Kiril je upitno pogledao Valerku. - Šta onda?

- Kako može saznati. Bio je pijan... bio je jebeno pijan. Nije čak ni oči otvorio kad smo ga zezali... kako on zna?

Kiril se nasmijao.

-Šta radiš?

- Kul, dođavola... to je igra riječi: Stas je bio đavo pijan, i - jebali smo ga...

"Tako je jebeno... ceo naš život je igra reči", Valerka je, dovršivši komad ribe, odmaknula tiganj od njega. - Možda ćeš popiti kompot?

„Pa, ​​sipaj“, složio se Kiril. - Pola šolje...

Valerka, ustajući od stola, sipala je kompot u šolje i, gurnuvši jednu kriglu prema Kirilu, klimnula glavom prema posudi za šećer:

- Majka skuva kompot bez šećera... Sipajte sami - po ukusu.

„Baka takođe kuva bez šećera“, odgovorio je Kiril, gurnuvši posudu za šećer prema sebi. - Dakle, Stasiku nećemo ništa reći?

„Baš ništa“, klimnula je Valerka. - Kako smo sedeli na klupi i kako su ga uveli u dvorište, niko nije video - niko nije prošao...Stavili smo mu gaće - probudiće se u gaćama....

„Stavio sam mu cedulju u džep“, podstakao je Kiril, mešajući šećer.

- Stavio si poruku u džep, a ja sam stavio ključ u njegov džep - takođe... pa šta se dešava. Došao je, otvorio vrata, skinuo se, legao... i sve to – “automatski”. Dešava se. Dešava se. Radiš sve kako treba, ali sve radiš “automatski”: probudiš se i ničega se ne sećaš... - Valerka je, promešavši šećer, izvukla kašiku iz šolje i otpila gutljaj kompota. - Videćete: neće se ni setiti kako je uopšte stigao kući...

- Ispada da smo ostali bez piva. - nasmijao se Kiril prateći Valerku, pijuckajući kompot iz krigle. - Bili smo zabrinuti, jebeno zabrinuti... štitili smo našeg Stasa od svih vrsta opasnosti - a sve je to, ispostavilo se, bilo besplatno...

- Zašto besplatno. - nije se složila Valerka, poigravajući se sa Kirilom. „Od njega smo uzeli isplatu u naturi... ni on sam ne bi pogodio kako da se zahvali nama, svojim prijateljima.” Slažem se da nije bilo gore od piva...

- Pa. - Kiril je klimnuo, nastavljajući da se smeje.

Popili su kompot, popušili cigaretu, a Valerka je predložila da ode kod Stasa da sazna gde je juče posle diskoteke otišao... i uopšte da li je živ ili ne.

- Ne znamo ništa: došao je kući, nije došao... treba da saznamo. - Valerka je krenula u kuću da obuče šorts... a Kiril je, prateći ga pogledom, uhvatio sebe kako misli da nehotice gleda u Valerkino dupe: Valerka je nosila obične "porodične" šorceve, ali nisu labavo visile na njemu, ali su mu olakšano obgrlili bokove, a kada je Valerka hodala, njegove okrugle punđe, elastično napučene, kao da su se igrale ispod šortsa - kotrljale su se...

Bilo je skoro podne, a Stas, kada su mu došli Valerka i Kiril, već se probudio - zalivao je baštu.Zapravo, voda je tekla sama od sebe, a Stas je samo s vremena na vreme morao da baci crevo od kreveta do kreveta, ali mu je i ovo bilo opterećenje - Stasik je izgledao zgužvan i odmah se videlo da mu je loše. ali je bio sretan sa svojim prijateljima .

- Dođi ovamo. - viknuo je kada je u dvorištu ugledao Kirila i Valerku. - Ovdje sam, jebote... zalijevam.

-Gdje si išao juče. - Valerka je odmah nasrnula na njega, pruživši mu ruku da ga pozdravi. - Tražili smo te, tražili smo... pitali smo momke - niko ne zna...

- Jebote, napio sam se juče - do kraja. I sam se ničega ne sećam... - Stas se nasmešio silovito, odmahujući ispruženim rukama prvo sa Valerkom, a zatim sa Kirilom. - Sjećam se kako smo Andrjuha i ja otišli u žbunje da procurimo, i - to je to... Odsječen sam. Probudio sam se... već kod kuće. Kako sam stigao, kako sam se skinuo - ničega se ne sećam... potpuni jebeni neuspeh!

Uprkos činjenici da se osećao loše, pa čak i veoma loše - glava mu se razbijala u komade, Stas je sve ovo rekao sa dozom ponosa, jer u svemu tome - "napio sam se", "bio sam odsečen", "ja sam ne sećam se ničega” - postojao je izvesni Umetnost je znak zrelosti, a u selu se to doživljavalo kao hrabrost: dečaci, opijajući se povremeno ili bez prilike, uvek su se hvalili jedni drugima govoreći kome i čemu stepena "napio" i koji je potom "udario nekoga šakom u lice".

- Ukratko, Stas, sa tobom je sve jasno. Pa, šta je sa majkom. - upitala je Valerka vadeći cigarete.

"Nema nikog... išli smo kod tetke", odmahnuo je rukom Stas. - Daj mi cigaretu...

Oni su - sva trojica - zapalili cigaretu, a Stas se, okrenuvši leđima Valerki i Kirilu, sagnuo, bacivši crevo na drugi krevet; mučila ga je žeđ, a Stas se sagnuo još niže, istovremeno prinevši kraj crijeva ustima da popije, - Stas se sagnuo, a kaki šorc mu je čvrsto prilijegao guzici, presijecajući mu šav između zadnjice.. „spremno za upotrebu“, proletele su Kirilovim mislima u Valerkinoj glavi sinoć izgovorene reči... i Kiril, gledajući u Stasovo dupe – nehotice se prisećajući se osećaja koji je doživeo, klizeći penisom između ovih zadnjica dva-tri minuta, odjednom pomislio kako je sve to čudno...

čudno i neobično: Stas zaista ništa nije znao - nije imao pojma ni o čemu, a ispostavilo se da za njega, za Stasa, ne postoji baš ništa... odnosno baš ništa. - ispostavilo se da je Stas, koji je zapravo bio sjeban u dupe, ali nije znao ništa o tome, i dalje vjerovao da se za njega ništa na svijetu nije promijenilo - sve je ostalo isto kao jučer, prekjuče... "Šta se, tačno. , promijenilo ako ništa ne zna?" - Kiril je odjednom pomislio, a ova misao, potpuno jednostavna, jasno i jasno formulisana - nedvosmisleno, učinila se Kirilu toliko neočekivanom, pa čak i paradoksalnim da je Kiril neko vreme prestao da sluša o čemu pričaju, Stas i Valerka... jer zaista - ispalo je upravo tako!

Ispostavilo se da nije glavno ono što je bilo ili jeste u stvarnosti, već su glavne riječi koje vas okružuju i prate...na odmoru u Sankt Peterburgu - u hotelu - devojka je uhvatila dvojicu srednjoškolaca u trenutku kada su se oni goli i uzbuđeni ljubili u krevetu, i - nedelju dana za sve koji su to saznali u grupi, ove momci su postali "gej" i svi koji su to saznali šaputali su im iza leđa, a svako malo čuli: "bluz", "bluz"... a da nisu uhvaćeni - da niko nije saznao bilo šta. Oni, ovo dvoje srednjoškolaca, živjeli su u dvokrevetnoj sobi... i, mora se misliti, nisu gubili vrijeme - jebali su se, napuhivali se i uživali... vjerovatno su to radili, i to više puta, ali - da se sve ovo slučajno nije otkrilo, onda niko ne bi znao ništa o njihovoj vezi, a onda ispada... šta. - zar ne bi bili "plavi". Ili bi?.. “Pijani stas izjebani” - gdje da stavim zarez. “Pijan u guzicu” - ovo su svi vidjeli juče, a to znači da je činjenica - bilo je... i “jebano u dupe”. Stas ne zna ništa o ovome, pa mu se to nije desilo... i to je takođe činjenica. Stas, čak i da je otišao u toalet, vjerovatno još uvijek ima - ostaje - spermu u dupetu, ali zbog neznanja o tome nema riječi da to shvati, a onda se ispostavi da je Stasik... koji je on je "djevojka" ili ne?

Prošlo je podne i sunce je neverovatno peklo...Stas se, bacajući crevo iz bašte u baštu, sagnuo još dva-tri puta, i svaki put su mu gaćice čvrsto prilegle njegovoj sočnoj, elastičnoj zadnjici - trgnuvši se od glavobolje, Stas je u svim detaljima ispričao kako je juče „pio“, a Valerka je, s vremena na vreme, prekidajući ga, ponovo nešto pitao i nešto razjasnio, ali Kiril ih gotovo nije slušao; pre sat vremena, za doručkom, Valerka je rekla: „Ceo naš život je igra reči“, a Kiril je pomislio da je Valerka, koja je to opušteno, čak i usputno rekla, u suštini u pravu... tako u pravu. Uzmimo, na primjer, masturbaciju, koju on, Kiril, radi od svoje dvanaeste godine... jer šta se dešava?

Ako izađete na sred ulice i, spuštajući pantalone, počnete da drkate, ne skrivajući se ni od koga, onda će vas odmah nazvati "masturbatorom", a vi ćete postati "masturbator" - za tren ćete pretvori se u “masturbatora”, čak i ako sve radiš Ovo će ti biti prvi put u životu... i ako radiš to redovno, kao on, Kirill... ili kako Valerka to radi - vjerovatno radi to. - ili Stas, ili drugi momci, ali da sve to rade u samoći - tajno i tajno, onda... ko će ih nazvati "onanistima". Da, ova aktivnost je masturbacija, a on, Kiril, dok to radi, masturbira, ali... riječ masturbator, kako god pogledali, ne lijepi se za njega, ni za Valerku, ni za Stasa - zvuči, apsurdna je i netačna reč - to je poenta!

„Dobro, Stasik... idemo, nećemo te uznemiravati“, Valerka je, utisnuvši opušak u zemlju, pogledala Kirila. - Hoćemo li ići?

- Pa. - Kiril klimnu, podižući pogled sa svojih misli i razmišljanja.

„A ti, Stas, idi odspavaj... inače ti je lice... kao stari vatreni konj,” Valerka se, ponovo gledajući Stasa, nasmejala sopstvenoj šali.

- Koji kurac. - Stas je zaškiljio...i, ne čekajući Valerkin odgovor, neočekivano se naglo sagnuo: uhvativši kraj crijeva, uputio ga je prema Valerki, istovremeno ga stežući, stežući prstima, tako da je voda, elastično istječući iz crijeva, udarila u Valerku. snagom u tankom mlazu koji je prelijepo blistao na suncu. .

- Jebi ga. - Valerka, koja nije očekivala ovakvu izdaju od Stasa, izletjela je u stranu.

- Evo... da mi ne vređaš lice. - nasmijao se Stas veselo, gledajući u Valerku, koja je brzo pobjegla - odskočila.

- Jebem ti... jebaću te za takve šale. - Valerka je, gledajući Stasa izdaleka, slegnula ramenima, otresajući mu ledene kapi vode sa leđa.

"Jebaću te", odmah je ljubazno uzvratio Stas, naglašavajući prvu riječ... To su bile obične riječi koje nisu imale nikakvo doslovno značenje, koje često koriste seoski tinejdžeri, a samo neki sofisticirani frojdista - uski specijalista za tu oblast podsvijesti - mogao sam čuti neka skrivena značenja u ovoj običnoj i stoga neobavezujućoj, dobrodušnoj prepirci. - Šta ćemo uveče. Ima li kakvih planova. - Stas je pogledao Kirila.


„Ne znam“, slegnuo je ramenima Kiril. Za veče nije bilo planova.

„Stas, uzmi tatin auto i idemo na jezero“, predložila je Valerka, stojeći u daljini.

"Da... ako ga da", odgovorio je Stas.

- A ti pitaš... Zalio sam baštu - sve sam uradio. Samo se naspavaj, jebote, i niko neće znati da si juče bio pijan”, Valerka, govoreći sve ovo, ipak nije prišla – stajao je podalje.

„Pa, ​​ne znam... Pitaću, naravno“, složio se Stas. - Moramo nešto da uradimo uveče...

- Kirill, idemo. Alkoholičari nam nisu prijatelji“, Valerka je, praveći grimasu, pokazala Stasu „lice starog vatrenog konja“. - E-and-and-go...

- Dobro, Stasik, idemo...„Stvarno bi trebalo da se naspavaš“, rekao je Kiril, nehotice se osmehujući. Stas je bio zgodan, čak sladak... a Kiril, gledajući Stasa - sećajući se kako su ga noću jednog po jednog jebali, opet se psihički iznenadio da Stas ništa ne zna - ništa nije sumnjao... eto kako bi moglo biti!

„Idi, prokletstvo... veče je“, odmahnuo je rukom Stas.

Čim su oni - Kiril i Valerka - izašli napolje, Kiril je odmah, ne mogavši ​​da odoli, podelio svoje otkriće sa Valerkom:

- Ne, samo pomisli... ispada kul. Stas ne zna ništa, a ispostavilo se da za njega nije bilo ništa... baš ništa. Kako je bilo, tako je i ostalo... da li je ovako ispalo?

“Pa i ja sam o tome razmišljala”, odgovorila je Valerka. - Mada, ako razmislite... šta je trebalo da se promeni. Na primjer, ni ti se nisi promijenio... - Valerka se, gledajući Kirila, nasmijala...

- Pa ne ja - jebi ga... jebi ga!

- Pa, jebi ga... pa šta. Zajebamo ga, ali on je sve ovo prespavao - ne zna ništa o tome... a ispostavilo se da nema nikakvih problema. Evo šta se dešava. I to je tačno: što manje znaš, to čvršće spavaš...

„Ali znamo da je on...” Kiril je zastao, tražeći reč najprikladniju da definiše Stasov „promenjeni” status.

- Šta je on - šta. - Valerka je prestala da se smeje i ozbiljno pogleda Kirila.

Ne primetivši to sami, stali su nasred ulice, gledajući se u oči... i Kiril je odjednom pomislio da se sada, možda, definiše u nekim veoma važnim - fundamentalnim - pojmovima... i zato je “ Da je tako mislio, u njegovoj duši se pojavio osjećaj neshvatljive napetosti,” gledajući u Valerkine oči, rekao je nehotice:

- Otkud ja to znam. I ne "šta", nego "ko"... homoseksualac, gej... jednom rečju, onaj koji je sjeban..."djevojka", jebote. To je to. Znamo ovo o Stasu...

- Pa znamo... ne znamo. - Valerka se, u šali ramenom gurnuvši Kirila u grudi, opet nasmijala. - Ali, Kirile, to su naši problemi, a ne njegovi... napomena: on je miran, kao slon, a ti si zabrinut - tražiš reči... pa čiji su, reci mi, ovo problemi. "Peder", "gej", "devojka"... ti biraš reči - na osnovu svojih ideja. A on je Stas. Samo Stas - i to je sve. Pa čiji je jebote ovaj problem. Njegov. Ili tvoj?

- Dakle, mislite da je sve u rečima. U tvojoj glavi, to je. - upitao je Kiril gledajući u Valerku.

- Pa. Ako mislite na Stasa, onda apsolutno možete reći da nije stvar u guzici... - Valerka se, gledajući Kirila, tiho nasmijala. - Bio on "devojka" ili ne, nije problem u Stasovom dupetu, već u tvojoj glavi... tako ja mislim. - A onda, zaustavljajući smeh, ponovo je ozbiljno pogledao Kirila. - To je u glavi, a neki ljudi su druželjubivi sa glavom, a neki nisu... svako, dođavola, ima svoje ideje - svoje koncepte. I zato... nemojte ni pomišljati da nikome kažete šta se dogodilo. Stasik je normalan momak i niko ne mora da zna za ovo...da smo ga pojebali. Vi u gradu imate slobodu, ali mi ovde imamo različite koncepte... bar na rečima, koncepti o tome su definitivno drugačiji.

- Šta, jebote, imamo. A mi imamo različite koncepte... takođe svašta”, odgovorio je Kiril, iznenada se setivši – ponovo razmišljajući – o incidentu u hotelu: dva dečaka su se, ne dirajući nikoga, pojebala – dobili su zujanje, a ostali, kada saznali su za to, počeli užasno da brinu...a posebno se zabrinuo Genčik iz paralelnog razreda - on je tu i tamo pričao o tome, kao da se sve to njega lično tiče...ili ga se možda, zaista, sve to nekako ticalo, ako je želeo da priča o tome - hteo je da razgovara o tome. Valerka je u pravu: u glavi je, a ne u guzici. - mislio je Kiril, ali nije ništa dodao na ono što je rečeno.

- Ukratko, Kirile... ne govori nikome ni reč o Stasu. Da li razumiješ?

- Čisti biber. - klimnuo je Kiril, kome za sve ovo vreme - od trenutka kada se probudio, a kada se probudio, svega se setio - nije ni pala pomisao da to bilo kome priča.

Stas nije znao ništa, pa prema tome nije bilo ništa za njega - nije bilo ništa... ali za njih, za Valerku i Kirila, jeste. I zato su se svih narednih dana - do sljedeće subote - iznova, ostajući sami, na ovaj ili onaj način u svojim razgovorima vraćali na ovaj incident: prisjećajući se noći provedene sa Stasom, koji ništa nije primijetio, uživali su u detaljima , razjasnili nešto, smijali se i zadirkivali jedni druge... i bilo je prirodno i razumljivo: ovako nešto se ne dešava svaki dan!


Ovo je s jedne strane... a s druge strane, sve što se dešavalo noću - u Stasovoj kući, dogodilo se kao samo od sebe, nenamjerno i spontano, pa su stoga obojica - Kiril i Valerka - sve to doživljavali kao šala, - za njih nije bilo ništa sveto, što znači da su pričali o onome što se dogodilo lako i veselo... „Ne, reci mi iskreno... reci mi iskreno: da li ti se svidelo?“ - Valerka se nasmijala, gurajući Kirila po ramenu, a Kiril, smijući se u odgovoru - gurajući Valerku po ramenu, uvijek mu je odgovarao: "Ja. Ništa manje od tebe...", a obojica su se, gledajući jedno u drugo, nasmijali ponovo počinjem da se prisjećam detalja noćne avanture...

A pet dana kasnije bila je druga subota...i opet sve kao i uvek: bila je diskoteka, a do pola 12 ljudi su jurili amo-tamo, a trećina ovog naroda, ako ne i više, borbeno je udisala dim, a tetka Dusja, koja je stajala na ulazu, strpljivo čekao da se završi „ova bakanalija“ „... U dvanaest sati diskoteka se završila, a ljudi, nestajući u mraku, počeli su bučno da se razilaze; Rijetko je koja subota prošla bez svađe, a ova subota nije bila izuzetak: nedaleko od plesnog podija došlo je do male tuče koja je izbila iz viška pijane ratobornosti, a trojica prijatelja - Valerka, Stas i Kiril - su se malo zadržali vreme među ostalim brojnim gledaocima, da se vidi ko je pobedio... Bilo je skoro sat vremena kada su njih trojica izašli na svoju ulicu... i opet je sve bilo kao i uvek, osim prošle subote: stali su kod Stasove kuće da popuše „poslednju cigaretu“, i dok su pušili, opet su pričali o svađi... i o djevojkama s kojima su plesali; zatim Stas, izgovarajući dužnost "vidimo se sutra!" - stisnuvši ispružene ruke Valerke i Kirila, zalupio je kapiju, - Stas je nestao u svom dvorištu, a Kiril i Valerka, prošavši još sto pedeset metara, ponovo su se zaustavili - kod Valerkine kuće.

„Uopšte mi se ne spava“, rekla je Valerka, ne gledajući Kirila, a Kiril je odjednom pomislio – činilo se – da se Valerkin glas suptilno promenio... ili je to samo njegova mašta – činilo se?

„Pa“, odgovorio je Kiril, klimnuvši glavom... i nakon pauze dodao: „Ni ja neću da spavam... Uopšte mi se ne da!“

Mesečina je preplavila pustu ulicu i nigde - ni jedan prozor - nije sijao - bilo je već dosta kasno, ali ja stvarno nisam želeo da spavam, a Kiril nije lagao kada je to rekao... kao što nije Ne lažem ni Valerka.Neko vreme su stajali nemo - na mesečini junske noći...

- Možda da odemo kod mene i popušimo još. - predloži Valerka. Upitno je pogledao Kirila... Kiril je imao male, ali sočne, lepo definisane usne, a Valerka je, ne čekajući da mu Kiril odgovori, iz nekog razloga dodala: - Svi već spavaju... idemo?

„Idemo“, odmah je odgovorio Kiril... i, odgovarajući tako, Kiril je osetio kako mu se sopstveni glas nehotice menja... ili je i on to zamislio?

I tri sata kasnije, trudeći se da ne pravi buku - da ne škripe podne daske, Kiril je na prstima ušao u svoju sobu, isto tako bešumno - pažljivo - zatvorio za sobom dvostruka vrata... Baka i deda su spavali u različitim sobama, i iz obe sobe se čulo kako hrču, - ne upalivši svetlo, Kiril se skinuo - skinuo majicu i farmerke... i, već ležeći u krevetu, odjednom pomisli da je i Stas uradio isto pre nedelju dana... i verovatno je bolelo, ali Stasik je bio pijan, i zato ovaj bol - poseban bol - nije osećao... a Kiril je takođe mislio da je Valerkina nerca veoma vruća... cool mink. - čvrsto, čvrsto, stisnula je penis, i zato je ovo, visi nad Valerkom - pomerajući kukove, bilo neobično prijatno... bilo je slatko. - a takođe... mislio je i da su Valerkine usne, kada ga je Valerka strastveno sisala, vruće kao njegov penis, i da je takođe... bilo je i veoma prijatno - uzbuđenje...

Nebo na istoku se već razvedrilo kada je Kiril, ležeći na stomaku - grleći jastuk, utonuo u željeni san - svitao je novi dan, a pred nama...

Pred nama je bilo još celo leto!





---------------------------------------------
Pavel Beloglinski: YOUNG FUN. - Završno izdanje, 2007-02-12
[email protected]