Nedostajati_1

Jutro je maglovito, jutro vlažno. Ponovo je došao 1. septembar i Zinočka je prešla prag svoje rodne škole. Sjajni čisti podovi, pametna djeca sa buketima gladiola i dalija, vesela lica preplanula preko ljeta.
Kao i svi ostali, Zinočka je danas bila vesela i pametna. Nosila je novu žutu bluzu i veliku bijelu mašnu na glavi. Zinočka je šetala školskim hodnicima, osmehujući se svima, veoma uspešno izbegavala nasilnika Nefjodova, koji nije propustila priliku da je uštine za zadnjicu, i sišla u podrum gde se nalazio biro rada.
Pouzdano je znala da sada nema časa rada, ali će je čekati radnik, ozbiljan i pozitivan čovjek. Zaista, Jegor Vasiljevič je bio na licu mesta. "Ah. Zinočka. Uđi, uđi, draga moja!", uzviknuo je čim ju je ugledao i požurio da zaključa vrata za njom, istovremeno izvlačeći kaiš iz pantalona. Zinočka je polako hodala po učionici, ispitujući poznato okruženje. Na zidu se pojavio novi slogan, naslikan na parčetu lesonita: "Rad i nauka - nema ničeg višeg na zemlji od ove dvije sile!" "Opet su zaboravili na seks, kao i uvek", pomislila je Zinočka sa ljutnjom.
U međuvremenu, Jegor Vasiljevič je već spustio pantalone, legao potrbuške na radni sto i pogledao je sažaljivim očima. Zinočka je prišla Trudoviku i vezala mu ruke na leđima komadom smeđe trake. Zatim je uzela pojas koji je ležao u blizini, zamahnula njime i svom snagom udarila u napetu zadnjicu Trudovika. „Zinočka“, zastenjao je. Počela ga je bičevati duplim pojasom. Jegor Vasiljevič se ugrizao za donju usnu i sažaljivo zacvilio. „Hoćeš li dobro učiti?“, upitala je strogo, udarivši dlanom pocrvenelo po dnu Trudovika. “Boo-oo-doo:” zastenjao je.
Zinočka ga je udarila kaišem. "Zar više nećeš preskakati časove?"
Još jedan težak šamar. - "Ne bu-u-u-du:".
„Posle posla, ne zaboravite da sklonite svoj alat“, podsetio je kreten sa sivim licem sa postera okačenog na zid.
"Ne zaboravi da skloniš alat?" upitala je Zinočka i naslonila svoje oštro koleno na raširenu zadnjicu radnika.
„Ne“, izdahnuo je Jegor Vasiljevič, a njegovo debelo žućkasto zrno prosulo se na pod.
Zazvonilo je zvono. Zinočka je odvezala Trudoviku ruke, otvorila vrata i iskrala iz učionice.
Popela se na drugi sprat i pogledala u učiteljsku sobu. Bio je tu samo Merzojev, nastavnik fizičkog vaspitanja, ogroman momak rumenih obraza s brkovima koji su veselo virili u različitim smjerovima. Čim je ugledao Zinočku, glasno je izrecitovao: „Zinočka, Zinulečka - mala maca, devojčice!“, i počeo da se glasno smeje. Poput mačke, skočio je do Zinočke, podigao je jednom rukom, kao da nije teža od njegovog Adidasa, i odnio je do kožne sofe koja je stajala u uglu.
„Neko će ući“, šapnula je Zinočka.
„Ništa!“ Merzojev je zakicao, divlje kolutajući očima.
Bacio je Zinočku na sofu i skinuo joj gaćice. Uplašeno je pogledala prema vratima. Merzoev je svukao trenirku i izvukao debeli, crveni penis, pušeći od uzbuđenja. Nije prošla ni sekunda pre nego što je prodro u nju i započeo snažne pokrete, poput ogromnog klipa. Istovremeno, sretan osmijeh nije silazio s lica nastavnika fizičkog, samo su mu oči postale nekako plastične.
„Izgleda kao konj: - pomisli Zinočka -: ne zaboravi da odložiš svoj alat:"
Odjednom je osetila da nešto ključa u Merzojevu, a trenutak kasnije u nju se slio čitav mlaz vrele sperme, poput odbeglog mleka.
„U redu!“ zatutnjao je, navukao pantalone i iskočio snježno bijele zube.
Zinočka je jedva stigla da obuče gaćice i ispravi suknju kada su se vrata otvorila i Stepanida Grigorijevna, ravnateljica, ušla je u učiteljsku sobu.
"Zinočka", rekla je, "veoma je dobro što si ovde. Moramo ponovo da obrišemo skupštinsku salu pre svečane skupštine. Imaćeš vremena."
Zinočka je poslušno klimnula glavom, iskliznula kroz vrata i krenula u pomoćnu prostoriju, do svojih metli, kofa i četki. Odjednom se osetila nepodnošljivo tužnom jer se niko nije ni setio da je danas napunila 65 godina.