Upoznavanje sa Gospodarom

I sama je došla kod njega i to ne zato što je zaista želela da ga vidi, već zato što joj je samo trebala knjiga sa Zoščenkovim pričama.
Romka joj je otvorila vrata. Kako slatko!.. dugmad oči, tanki prsti, delikatni zglobovi, seksualnost i šarm u čitavom njenom biću. Pozdravili smo se i sjeli da popijemo čaj. Polako je progutala neverovatno ukusne, goruće kapljice. Razgovor je bio lud kao i uvijek. Reči su padale kao potezi kista na njegovo raznobojno platno: sećanja, smeh, izdajica-istina, snovi.
-Zašto te nisam upoznao pre njega. - pogledale su je sužene plave oči, jazbina istine.
- Romka, on više ne mari za nas: raskinuli smo s njim i više ne komuniciraš - ostaci prošlosti, bolni ubod sećanja.
Znamo se dugo, veoma dobri prijatelji. Mogu razgovarati o bilo čemu: filozofiji i seksu, književnosti i bolnim stanjima tokom menstruacije. Ranije je sa njima bila još jedna osoba - Igor: njen bivši ljubavnik, njegov bivši prijatelj. Toliko je stvari preuređeno i prepričavano u ovom stanu... I, sećam se, svake noći, ostavljajući umornog Igora u naručju jastuka, trčala je Romki da sluša i priča, priča, priča...
Reči su se rastvorile u vazduhu, potajno pritisnute jedna uz drugu...
Romka ima prijateljicu Lenu. Djevojka njegovog života. Prvi put nešto kao osjećaj. Oduševljenje, nagli uspon iznad zemlje svakodnevice... Lena... Ima ljubavi, topline. Negde tamo, 1000 kilometara od kuće u Moskvi, u ogromnoj kući sa mačkom, kompjuterom i mojom voljenom ćerkom.
„On je pripovedač“, kaže ona, „čarobnjak..
Romka priča o Moskvi, o osjećajima, o ulozi životinje stjerane u ćošak u uskom prostoru, o svojoj beskorisnosti ovdje i ovdje, o sjaju glavnog grada i bolu oskudnosti njegovog postojanja.
Romka priča o svemu-Lenka-Lenka, o seksu uvek posle značajne doze alkohola, o želji za pravim osećanjima, o dobroti i pravdi...
-Zasto nismo zajedno??. - pitaju se oči jedna drugu, - zašto svako ima svoj život, svoje slabosti, radosti i tuge?
Ima san da se vrati u Moskvu... a sada - da se stopi sa Romkom u ovoj kuhinji sa kariranim tapetama, zadimljenoj, zagušljivoj... trenutak i u večnost.
U glavi mu je telefonski poziv u Lenkin grad, a pritom ne bi puštao onog koji je u blizini, čiji se visoki glas diže do plafona.
toplina...
Smiješi se i gleda se u ogledalo - kako je lijepa kad skida jaknu. Romka se smrzava: kako je slatka!.. i zaboravi da je obećao da će je odvesti kući.
Poznati krevet, gotovo poznati miris jastuka. sve se dešava samo od sebe. Čini se da sjećanje uništava cijeli dio vremena, prijelaz iz kuhinje u sobu do kreveta. Ono što je rečeno odmah je zaboravljeno. Romka je pritišće k sebi, na svoja prsa i šapuće: „Ti imaš Kolku, a ja imam Lenku...“ I ona drhti u njegovim rukama, osećajući se potrebno na trenutak, na sekund.
Beskrajno duge noćne igre, miješaju svijet oko sebe.
Ruke su savijene kao labudovi, noge savijene, koljena blago razmaknuta, poput brda. Zatvorenih očiju... Oh, kakav vrat... Topla, tanka, uska vena kuca po njemu. Prsti maze rame, ključnu kost, greju u udubljenje grudi... Devojko, draga devojko, kako možeš da vređaš takvu devojku...
-Znaš, Romočka. Toliko sam te želio. Bila sam sa Igorom, ali sam želela tebe.Da te ispunim sobom, da budem u tebi. Ti i ja smo jedno, a s njim smo kao dvije loptice u bilijaru: pojebali smo se i razbacali. jedan u rupu, a drugi u ostale, čekajte novi udarac.
„Draga moja devojko, tako sam želela da mu rastrgnem lice u krv kada te je povredio.” ali nisam mogao, budala se kajala... Mislila sam na tebe, kako bi bilo super da te povedem sa sobom negde u planine, da budemo zajedno u celom svetu.
Usne jure na usne, piju, ližu. Ruke se prepliću pod nezamislivim uglovima. Romka grli svoje vitko tijelo, ljubi joj koleno, usko stopalo i prste na desnoj nozi. Sve to grabi, rastvara se u njemu, savija u luk... Blago, ti si takvo blago... Ona se topi kao vosak u njegovim rukama. Svojim dugim prstima miluje njen stomak. Kao da grize usne u sočnu pulpu kajsije, pije sok, odgriza komad po komad. Udiše njen miris, pritiskajući nozdrve na ljepljivu kožu. Ona se igra jezikom po površini njegovog tela, tražeći celim bićem kuda teži. I opet su usne mučene izuzetnim mučenjem, a tijela pletu najfiniju čipku zadovoljstva. Tijelo prodire, butina dodiruje butinu, dugi prsti nestaju u svilenkastoj koži. Neven se u njega kopa malim iglicama. Kičma se napreže, isteže se kao žice na violini, strast svira na njima gudalom. Plave oči padaju u smeđe-zeleni ponor. Vene su napete, dah uživa u dahu. Spaljuju vrhove prstiju u poliedru milujućih ruku. Trbuh je kaša od grožđa, njegov miris je opojan, poput kiselog vina. Grudi se podižu kao stena koja se cereka, a ukus ramena podseća na morsku vodu.Strijela ispaljena iz luka probija tijelo vatrom i upija se u tihi jecaj ili vrisak.
I još uvijek pije miris njenog mesa, uranjajući u njenu beskrajnu nježnost. Uzburkani tok želja. Jezik pleše u polukrugovima na vlažnoj koži. Zasljepljujući užitak rađa slatku klonulost.
Roma je pritišće k sebi: privlačna, nevjerovatno lijepa, golica je po peti.
- Znaš li kakva si, devojko moja. Bez riječi... Blago...
Ona zaspi nasmijana i podignuvši svoje šiljate laktove; spava u njegovom naručju, a njena zapetljana kosa raširila se preko jastuka. Romka leži otvorenih očiju skoro do jutra, čuvajući žar u njenim rukama.
Dan udara u staklo zvonima svjetlosti. Ona se proteže i ispravlja ramena. Roma se budi u isto vreme kad i ona i smeje se, osećajući tu slučajnost. Poljubac stvara uspomenu na želju koja iscrpljuje energiju.
Proveli su cijeli dan zajedno: šetali, skakali, sramotili prolaznike. Nije bilo nikog drugog na ovom svijetu osim njih. I odjednom...
- Ne mislite da je sve ovo greška?
-Ne. Muči li vas savjest?
Opet su razgovarali o svemu: od filozofije do seksa.
-Kada se dvoje ljudi vole, postaju jedno i nema govora o izdaji. Nemoguće je promijeniti sebe. Ali ovo je samo idealno...
...- Znate, izgledamo kao par...
I sve je bilo gotovo. Uzela je Zoščenka i vratila se kući. Zagnjurivši glavu u jastuk, shvatila je da je to sve. Imala je velike bolove.
Na pragu Romkinog stana dočekala ih je iznervirana majka. U stan je prva ušla Romka...
-Koliko dugo možeš trčati za kurvama. Opet si pušio u kuhinji... Pozvaću Lenku i sve joj reći...
A ti, pogledaj sebe. Od kada je Igorova devojka počela da provodi noć u mojoj kući, a. Pitam te... Šta si radio ovde?
Riječi su se odbijale jedna od druge.
-Mama, nisam spavao sa njom...
Poslije je Romka otišla da je isprati. Mačke su ga grebale po srcu.
-Objasni joj da smo Igor i ja raskinuli.
-Ipak, ovo nije fer prema Lenki. I molim te nemoj da plačeš, inače mi te je žao. Zaista bih volio da budeš sretan.
Suze bola, ozlojeđenosti, nit koja je pukla...
...Zvala je Romku nedelju dana kasnije.
"Izvini", rekao je suvo, "ne bismo se više trebali viđati." Mi smo divlja djeca i ne bismo trebali biti zajedno.
-Hoćemo li ostati prijatelji?
-Ne, to je nemoguće.
-Šta je na tebe toliko uticalo?
- Lena me je zvala... I još, slušaj, Igor te mnogo voli, i nekada mi je bio najbolji prijatelj. Ne mogu. Žao mi je. Moram postati druga osoba. Da, i čini mi se da treba razmišljati i o tome kako živiš. Sviđaš mi se, cool si, ali svako od nas ima svoje živote, svoje slabosti, radosti i pritužbe. ovako ce biti bolje...
Znaš, Romka, da sam znao da volim, onda bih voleo samo tebe.