Crvenokosa i strastvena

-Mjesto rada. – prijetećim tonom upitala me mlada istražiteljica.

„Ne radim privremeno“, odgovorio sam, stojeći ispred njenog stola.

-Od čega onda živite. – gledajući me pažljivo u oči, nastavila je ispitivanje.

-Šta to ima veze. – odgovorio sam postiđeno.

-Odgovori. – poručila je. – Tu ja određujem šta je važno, a šta nije!

Spustio sam pogled, potpuno ne znajući šta da kažem. Činjenica je da sam prije nekoliko dana stigao iz Rusije u Ukrajinu. Moja poseta je bila poslovnog karaktera, ja, direktor jedne poznate kompanije, došao sam da zaključim određene ugovore sa našim filijalama. Ni sam ne znam zašto sam tako drsko lagao istražitelja da nigdje ne radim. Samo što sam se u jednom trenutku postidio reći tako lijepoj djevojci da radim za korporaciju koja proizvodi kondome. Danas popodne sam obavio sve svoje poslove, a sutra bi trebalo da imam avion iz Kijeva za Moskvu. Međutim, jedne tople večeri odjednom mi je postalo dosadno sedeći u hotelskoj sobi i odlučio sam da malo prošetam ulicama Kijeva. Sve je bilo u redu, nikog nisam dirao, mirno sam šetao, upoznavao prelepe devojke, ali su, nažalost, žurile i nisu uspele da provedu to veče sa mnom. Ali razmijenili smo brojeve i obećali jedno drugome da ćemo se sigurno uskoro sresti. Nakon šetnje, htio sam se vratiti u hotel da legnem, ali to nije bio slučaj. Bez ikakvog objašnjenja zgrabili su me ljudi u civilu i uz veselo mahanje kora odveli u lokalnu policijsku stanicu. Moji uzaludni pokušaji da im objasnim da sam miran građanin, a pritom stranac, ništa nisu prekršili, propali su.

-Dakle, ukrao si nešto. – upitala je, suzivši svoje lepe oči.

-Ne kradem ništa. – ljutito sam odgovorio.

-Hajde, stišaj ton, umukni i reci mi šta radiš. – viknula mi je svojim slatkim, ali autoritativnim glasom.

- Prodajem kondome. – rekao sam uvrijeđeno. – Dosta objašnjenja, ili mi možete detaljnije reći kako to radim?

-Reći ćeš mi sve. – rekla je bez imalo stida.

-Slušaj, šta hoćeš. Bez ikakvog razloga ste priveli državljana druge države, koji nije uradio ništa loše, tražim objašnjenje!

Nije obraćala pažnju na moje riječi. Takvo neznanje djeluje na živce poput slabih elektrošokova. Njeni dugi prsti sa nalakiranim noktima polako su prevlačili neke nerazumljive papire, a oči su joj s vremena na vrijeme zaiskrile od svjetlosti stolne lampe. Na prozoru je već bio mrak, a svjež mlaz vjetra doletio je u otvorena prozorska krila. Situacija me je podsetila na neki film o špijunima, a upravo na mestu gde je uhvaćen neuspeli špijun ih dovode na ispitivanje u prostoriju gde čovek sedi za stolom, postoji samo jedna lampa za osvetljenje i teška , svuda vlada nejasna atmosfera.

„Evo me“, pomislio sam.

-Pa, budi oprezan. - viknula je, primetivši kako sam se naslonila na jednu nogu.

-Zašto dovraga vičeš ovde. – odgovorio sam zapanjeno. - Nisam ja pas za tebe da tako naređuješ.

Ustala je od svog stola. Nosila je crne, elegantne pantalone koje su grlele njenu odličnu figuru. Crne štikle od lakirane kože i bijela svilena bluza. Boja kose joj je bila svijetlosmeđa, ali je nijansa više naginjala ka crvenoj, a u odsjajima stolne rasvjete djelovalo je kao da je izašla iz neke lijepe bajke u obliku vatrene princeze. Izgleda da ima ne više od 25 godina, mlada osoba.Visoka je koliko i ja, oko metar osamdeset uključujući i štikle, naravno;) Uspravila se i gracioznim hodom krenula prema meni.

Evo njenog lica ispred mog, već osjećam topao dah i miris parfema. Na lijepom licu djevojke mogao sam vidjeti obilje malih pjegica. Plave oči su me probole kao strijele na drevnim ratištima.

- Ne govoriš o psu. – šapnula mi je na uho.

Osjećao sam se kao da se bukvalno opijam od njenog nevjerovatnog glasa, postajući mekana poput plastelina. Svaki njen pokret je prožet nekom vrstom privlačnosti.

„Ne, ja sam čovek“, prošaptala sam isto tako tiho.

“Razočarao si me ovim”, odgovorila je oblizujući usne.

-Stvarno. Zašto vas ovo razočara?

„Zato što želim da postaneš pas“, prošaputala je, položivši dlanove na struk.

Automatski sam spustio oči i zagledao se u pločicu njenog pojasa.

“Pogledaj me u oči, životinjo”, tiho je naredila, podižući mi bradu rukom.

Nisam znao kako da odgovorim na takve gluposti. Ne usuđujem se da tučem cure, glupo je vikati u ovoj situaciji, ona mirno priča. Celo telo mi je utrnulo, kao da je u njega ubrizgano sto kockica novokaina, nisam više mogao ni da pomerim glavu i počeo sam da dišem u intervalima.

„Tačno je da ćutiš“, pohvalila je, zavlačeći ruku u moju kosu i trljajući je. "Morate nastaviti da ćutite, govorićete samo kada ja naredim, pišaćete i spavati kada ja naredim." Ti si moj pas.

Uz ove riječi polizala me je po obrazu svojim mokrim jezikom. Mislim da sam shvatio koju igru ​​igra. Mlada devojka čiji je tata verovatno bio uticajan čovek koji ju je stavio na ovo mesto. Najvjerovatnije ovdje radi kao obična istražiteljica, koja je nedavno završila policijsku akademiju.Navikla je da dobije sve od života. Taj potpuno novi BMW parkiran ispod prozora najvjerovatnije pripada njoj, dobila ga je kao rođendanski poklon od tate. Njeno raskošno tijelo miriše na skupi parfem, koji si teško možete priuštiti sa redovnom platom ukrajinskog policajca. Ona je tipična ambiciozna kučka sa svojim šalama. Samo je htjela glumiti kul Miss Protecting the Order na tako neobičan način. Ne bih ni imao ništa protiv da se poigravam da nisam kao ona. Tamo u Moskvi još uvijek imam djevojku koja živi u mojoj kući kao robinja. I sam sam majstor i ne mogu biti nečiji pas!

-Slušaj, draga, odlično te razumem, ali kod kuće me čeka jedna kurva, koja nosi ogrlicu za pse na svom tankom vratu i puzi preda mnom na izlizanim kolenima. Voleo bih da igram tvoje igre kao donji deo, ali žao mi je, ne mogu, navikao sam da budem glavni a nisam navikao da mi se šefuje. Pustite me, nisam ništa pokvario, ujutro imam avion za Moskvu.

“Budi tiho, glupane”, stavila je kažiprst na moje usne, “niko te neće pitati, ja tako želim, neka bude.” Razumijete?

-Ne. – odgovorio sam oštro.

-Sigurnost. Odvedite ovog idiota i stavite ga ispred ćelije. – naredila je dvojici uniformisanih muškaraca.

-Za što. – viknula sam ljutito.

-Sedi par dana, dok saznamo ko si ti u stvari. – rekla je ironično, okrećući se.

-Sutra imam avion, ako zakasnim, sve ću vas obesiti dođavola!

-Prijetnja službenom licu je strogo kažnjiva. – upozorila je, popreko me gledajući svojim lisičjim pogledom.

- Da, svi ste poludeli, ja ću se žaliti!

- Žalite se. “Mahnula mi je prstima i sjela za sto. Odveden sam.

Bilo je nemoguće nazvati ćeliju gdje sam stavljen, više je ličilo na kaznenu ćeliju. Soba je veličine seoskog toaleta. Niti sjediti niti ustajati. Prošlo je dosta vremena, možda 15-20 minuta, kada mi se tijelo počelo grčiti, shvatila sam da ovdje neću izdržati ni sat vremena. Počeo sam da vrištim.

-Pustite me, sve ću.

Nekoliko minuta kasnije vodili su me hodnikom, nazad u njenu kancelariju. Ubacili su ga i stavili pravo ispred stola.

-Dobro, shvatio si, hajde da uradimo kako želiš i završimo s tim.

Podigla je glavu i pogledala me svojim lukavim pogledom. Nasmejana je rekla:

-Skini svoju odjecu!

-Za što.

-Prvo, hajde da izvršimo pretres. – rekla je nehajno.

-Zapravo, mislio sam, pošto sam ja muškarac, pretres treba da izvrši muškarac?!

-Hoćeš da se skineš pred muškarcem. – upitala je sumnjičavo.

- Ne, naravno, pogrešno ste razumeli...

-Ne bockaj me krpom. Naređujem da me oslovljavate imenom i patronimom!

-Dobro. Kako da te zovem?

-Julija Stepanovna!

„Dobro, Julija Stepanovna, neka bude po tebi“, promrmljao sam kroz zube.

“Neka ova kučka dobije moralnu satisfakciju što me je ponizila, iskoristila svoj službeni položaj”, pomislio sam. Da nije u fotelji istražitelja, nego recimo u mojoj kući, dao bih joj kučkin život.”

Kako to obično biva u takvim situacijama, najponižavajući vrhunac je skidanje posljednjeg komada odjeće, nakon čega ostajete potpuno goli. U tom trenutku je podigla pogled sa svojih papira i zurila u mene sa pogledom dubokog očekivanja.

-Dođi brzo. – poručila je. - Mogu li da te ubrzam?

Bio sam malo zatečen takvim bezobrazlukom. Odmah je ustala i prišla meni. Ostao sam nepomično gledajući je u oči, kada sam iznenada, potpuno neočekivano, dobio glasan, ponižavajući šamar.Činilo se kao da se ovaj šamar razasuo po cijelom području, glasno zvoneći o mom prvom poniženju.

-Živa, stoko. – prednjala je svojim slatkim glasom. - Želim da te brzo razotkrim.

Zatvorio sam oči od stida i odbacio poslednji detalj. Gledala me je sa hinjenim gađenjem, lagano izvijajući usne u luk, ali njene oči nisu varale, odisale su dubokom vatrom i iščekivanjem. Nisam džok, ali nisam ni pokvaren, izgled mi je sasvim običan, i izgleda da joj se sviđa. Još jednom me odmjerila svojim lukavim pogledom i svojim gracioznim nogama brzo gurnula moje stvari u ugao kancelarije.

„Pa, ​​traži Juliju Stepanovnu, ja sam sav tvoj“, upitao sam sa uzdahom.

-I treba da me povrediš. - prasnu u smeh. - Još te tražim.

Pao sam u šok. Kao da je na mene izlivena kanta šljake.

-A zašto si me onda svukla. – upitala sam glupo, gutajući uvredu.

-Ali zašto.

Uzela je debelu knjigu sa stola i, otvorenu, gurnula mi je u ruke.

-Šta je ovo. – Bio sam zatečen.

-Ustav Ukrajine, draga moja. – uperila je prstom u prvi predmet na koji je naišla i naredila da pročita.

-Jesi li poludeo. Zašto, dovraga, treba da čitam Ustav Ukrajine.

Julija me je uhvatila za kosu i grubo, poput nestašnog školarca, odvela u ćošak, smjestivši me blizu nekakvog željeznog sefa. Knjiga mi je skoro ispala iz ruku. Cijela ova slika odavala je nijanse neke vrste abnormalnosti.

-Na kolena, beži. – poručila je.

Općenito, njen glas je bio vrlo neobičan, zvučao je kao s usana glupe, pomalo siktave učenice, a cijeli govor je bio vrlo jednostavan, ali iza ove jednostavnosti krila se harizmatična ličnost.Kada je naredila drugoj osobi šta da radi, nije primetila ništa na tome, kao da je zapovedanje i ponižavanje uobičajeno kao i odlazak u prodavnicu po hleb.

-Želim da kleknete i počnete čitati. – ponovila je.

Ovo bi moglo izgledati kao da se opravdavam, znajući da će ova mlada kučka, ako se ne povinujem, pozvati čuvare i da ću biti odvučena nazad u hladnu kaznenu ćeliju, ali to zaista nisam željela. Štaviše, cijela ova situacija mi se učinila neobičnom, a maštarija o crvenokose zvijeri potaknula je moju radoznalost da hitno saznam šta će se dalje dogoditi. I ustao sam. I počeo sam da čitam. Užasno mucanje, netačno izgovaranje riječi, ukratko, nepodnošljivo. Polako sam prolazio kroz prvu stranicu, povremeno bacajući pogled na njegove dugačke noge. Sve vreme me je terala da ponovo čitam pojedine rečenice, izgovarajući ih što glasnije. Izgledalo je nepodnošljivo, glupo i ponižavajuće. Ovo nisam mogao da zamislim ni u najluđim fantazijama. Čitanje ustava strane zemlje golo i na koljenima pred mladom kučkom je kraj...

-Dosta. – poručila je. – Vaš ukrajinski jezik je jednostavno pohlepan. Bićete kažnjeni za ovo.

Pažljivo je uzela knjigu od mene i odložila je. Nakon toga me je grubo zgrabila za kosu i odvukla do svog stola. Ovde je počelo ono čega sam se oduvek plašio. Za mene, da budem iskren, nema ništa strašnije u tome što sam se skinuo pred prelepom devojkom. Činjenica da je kleknuo pred njom bila je veoma ponižavajuća, ali još uvek ne fatalna. A čak i to što priča sa mnom kao sa životinjom ne deprimira me toliko. Ono čega se najviše bojim je da ću biti udaren kaišem ili bičem.I kada me je bacila licem prva u sto, ostavljajući moju guzu savijenu, shvatio sam da su stvari loše. Adrenalin je jurnuo u krvotok kada se začulo zveckanje plaka. Kroz glavu su mi proletjele misli: "To je to, ja sam dole." Pljuskanje je užasno. Prosto je nepodnošljivo izdržati kad znaš kako je bičevati čoveka po guzici...

Njen pojas je zviždukom presekao vazduh i zabio mi se u zadnjicu. nehotice sam vrisnula. Opet. Stisnula sam zube.

Obično, kada udarim svog roba, to radim postepeno, progresivno, ali ovdje su sve sile odmah primijenjene na mene od prvog udarca.

Bilo je bolno. Bilo je ponižavajuće. Izdržao sam najbolje što sam mogao. Na kraju, nisam izdržao, okrenuo sam se i umesto da jurim, glava mi se zarila u njene noge.

„Julija... Julija Stepanovna“, preklinjala sam, ne mareći za čast. - Molim te, prestani. Ne mogu to više.

Njene crne lakirane štikle pojavile su se ispred mog lica, nekoliko centimetara dalje. Glupo je, naravno, ali mi se iz nekog razloga odjednom učinilo da bi ona svakako htela da mi zabije ove štikle u usta, kao da sišem kurac. Onda bih to stvarno shvatio. Ja sigurno ne mogu tolerisati takvo poniženje. Ali odlučila je da bude jednostavna: jednostavno mi je stavila nogu na potiljak i čvrsto me pritisnula na pod.

- Pa, kučkin sine. Da li se sada slažete sa mnom. – začuo se glas odozgo.

„Da, Julija Stepanovna, slažem se, ja sam tvoj pas“, promrmljao sam sažaljivo.

“Kad bi me moj rob sada mogao vidjeti”, pomislio sam.”

-Ustani, mop. – poručila mi je Julija.

“Šta je smislila ovaj put?”

Kleknuo sam i ispravio leđa.

“Ne”, nasmijala se, “stoj na nogama kao osoba.”

„Nema sumnje nešto vrlo odvažno, inače zašto bih ustao?“

Ustao sam. Moje oči su bile u nivou njenih očiju.Kao da je u njihovim dubinama gorjela vječna vatra strasti i ljubavi. Bilo je i nečeg zvjerskog u njima, kao od vrlo gipke i lijepe životinje. Beznadežno sam pognuo glavu i očekivao odmazdu. Ali nije došlo. Umjesto toga, čvrsto me zagrlila objema rukama i počela me strastveno ljubiti. Njen oštar jezik je u trenu polizao cijelo moje lice. Strastveno mi je ljubila štucavicu, ispuštajući nežno i slatko predenje. Pao sam u omamljenost. Julia je rukama uzela moj tvrdi penis i utrnulost je odmah nestala.

-Ko si ti. – nežno je prošaputala.

“Životinja”, odgovorio sam sa uzdahom.

„Slupaš, ti si nežna životinja“, zahihotala se. - Ti si zec... ne, ti si mladunče.

Moj penis je počeo da se oslanja na njen stomak.

-Mmmm... da, ti si tigar, ne tigrić...

Bio sam zbunjen. Sada sam tigar. Ko ću biti za pet minuta. Nosorog.

-Hajde, zagrli me. – strastveno su pitale njene vlažne usne.

Zgrabio sam je i pritisnuo uz sebe. Spojili smo se u vatrenom poljupcu iznenadne strasti. Moje ruke su polako klizile dole i oslonile se na njeno čvrsto dupe. Pritisnuo sam je još jače. Spustila je pantalone u dva glatka pokreta i bacila bluzu u stranu, ostavljajući je samo u bijelim svilenim gaćicama sa čipkom i šarama po ivicama. Gladeći njenu macu, polako sam se spustio niže do njene mokre pičke. Gaćice su bile mokre, prsti su mi ih pomerili u stranu i lagano probili njenu rupu. Rukama je trzala moj penis, koji je bio uzbuđen do krajnjih granica.

"Želim te", tiho je prednjala Julia.

Uhvatio sam je objema rukama za struk, lagano je podigao od poda i savio koljena, čučeći i pokušavajući da gurnem penis u nju. Kada je ušao, ona je erotski uzdahnula i zakolutala očima.Držao sam njene noge čvrsto u rukama i pravio ritmične pokrete. Zastenjala je. zarežala sam. Spojili smo se u jedno i utopili u beskrajni tok radosti.

-Oh-oh. Yeees. "Moja draga kreacija", prošaputala je kroz usne.

Prije samo pet minuta njene pete su bile blizu mog lica, a sada će je moja sperma udariti.

-Ah. Tigar... Mmmm... Mmmmm...

Kada je doživljavala orgazam, neke ukrajinske reči su silazile sa njenih usana, nažalost nisam mogao da ih razumem, ali sam uprkos tome bio neverovatno srećan.

Odjednom se začulo kucanje u kancelariji. Bio sam primoran da je pustim i odmah sam došao, preplavivši joj stomak i stidne kosti. Pogledala me je zaigrano, ali uplašeno i brzo me poljubila. Svi poljupci svih žena na svijetu spojili su se u ovom poljupcu, bio je vruć i nezaboravan.

-Obuci se, izađi napolje i čekaj me. - Brzo je rekla, navlačeći pantalone.

Brzo sam se obukao. Na izlasku sam naišao na radoznala lica ukrajinskih policajaca, kao da znaju šta se dešava iza vrata.

Počeo sam da čekam Juliju. Vani je bio potpuno mrak. Drveće je šuštalo u daljini.

„Sedi, odvešću te do aerodroma, tvoj avion uskoro stiže“, rekla je Julija, prilazeći meni i aktivirajući alarm na svom BMW-u.

Odjurili smo.