Mučenje izviđača_1

Na stanici oko sedam sati ujutro, Maks je stajao i čekao da se oprosti od porodice. Tog dana Maks je pozvan u vojsku.

Pa, sada je vrijeme da se oprostimo. Zastavnik je dao petnaest minuta da se oprosti od svojih najmilijih i otišao da popuši.

Maks je odmah prišao svojoj devojci, zvala se Lena.

Maks je odmah počeo da govori Leni: "Zaja, sačekaj me, hoćeš li mi pisati?"

Na šta Lena odgovara: "Naravno da ću te čekati." Volim te!

Maks sa osmehom radosti odgovara: "I ja tebe volim, draga moja."

Ovde Diman, Maksov najbolji prijatelj, prekida: "Pa, brate, srećno u službi i vrati se zdrav i nepovređen."

Maks odgovara: "Rusija ne piša pod ključem, ali ključ je u tvom džepu." i svi su se zajedno smijali.

Tada je Max počeo da se oprašta od majke i počeo da se slika. Nisu primijetili kako je prošlo petnaestak minuta.

A onda zastavnik iz sveg glasa vikne: "Grupa se formira."

Maks je odmah krenuo u formaciju i viknuo za njim: "Samo čekaj i ja ću se vratiti."

Cijela grupa se formirala i tada je zastavnik rekao: „Grupa hoda u vagone. Cijela grupa je ušla u vagone. Maks je odmah otišao do prozora kočije i ugledao svoju devojku kako plače i laktovima se oslanja na Maksovu majku, od čega su i samom Maksu počele suze u očima, ali je pomislio u sebi i rekao ne, ne treba da plačem, jer on je muškarac. I nakon nekog vremena voz je krenuo i otišao negdje daleko.

Diman je odmah progovorio: "Idemo kući, sačekaćemo ga." Oni su upravo to uradili. Prvo je Diman ispratio Maksovu majku, a potom i njegovu devojku i otišao kući.



Prošlo je neko vrijeme, otprilike mjesec dana, možda malo više. Dimanu stiže malo pismo. Diman je počeo da čita.

Zdravo brate!!!

Počeću svoje pismo pitanjima.Kako je Lena. da li me ona ceka. Kako si. Nije dosadno bez najboljeg prijatelja, ha. šta ima novo tamo. Šta si uopšte počeo da radiš dok me nije bilo?

Kod mene je sve u redu, ali imamo pošiljku. zato ne odgovaraj na moje pismo jer neće stići do mene. I idemo u Grozni. Kažu da pucaju kreteni, a s jedne strane, do đavola, glavno je da se ja neću tući tamo, samo ću tamo služiti i neću se razbijati.

Zašto pišem tako malo pismo jer uopšte nemam vremena da pišem. Uopšte nema slobodnog vremena, a ne možete imati čak ni telefone. Ne daju mi ​​da zovem sa telefona. Ali naši djedovi kažu da u prva tri mjeseca nećemo imati ništa osim kursa mladog borca. Ukratko, popndos. Zastavnik koji smo dobili je bio potpuno divlji. Ali s druge strane, on je krupne glave, naravno, samo kada je trijezan. Ali nema čemu služiti. brate, čuvaj moju devojku, ne daj joj da luta svuda, i ako je neko dirne, zauzmi se za nju. Pitam te bratski.

Završavam svoje malo pismo. Neću pisati često, pisaću kad budem imao vremena. Uz najbolje želje, vaš brat Max.


Diman je pročitao pismo i misli da je zanimljivo gde može da upadne u nevolje ako po ceo dan sedi kod kuće. Pa, ok, uradiću šta mogu.

i sve to vreme Diman je radio i morao je da ode u Čeboksari, da tako kažem, na poslovno putovanje na mesec dana. i on je otišao. mesec dana kasnije dolazi i odlazi kući, odjednom ugleda policijski auto UAZ kako stoji na Lenkinom ulazu. Diman je odmah prišao momcima koji su stajali na istom ulazu i upitao ih: "Zdravo momci!" šta se desilo ovde?

Jedan od momaka odgovara: - Hajdemo.

Diman odgovara: - Idemo.

Otišli su i momak kaže Dimanu: - evo, ukratko, ovakva situacija je Lenka došla odnekud i onda joj je Grinja prišao, očigledno ju je namamio u kolibu i on i njegovi momci su je silovali i tukli, do tako do te mjere da ona sada laže i ne može reći ni riječ.

Diman se sjetio Maxovog zahtjeva i tihim glasom viknuo: "Gdje je?"

Onda momak odgovara: „Dimane, smiri se, pusti đubre da se raščisti, naći ćeš ga, ali ti ne savetujem da ideš kod njih, za njega kažu da je nekakav autoritet.“ Ukratko, cool.

Diman kaže: „Ukratko, briga me ko je i šta je, a znate, nismo razumeli ovaj razgovor.“

Momak odgovara: "Da, da, niko neće prepoznati moj grob, samo vas molim da budete oprezni."

Diman nije ništa rekao i otišao kući. Ušao sam na ulaz i vidio pismo, shvatio sam da je od Maxa. Diman je uzeo pismo i ušao u stan. Kada je ušao, odmah je otvorio pismo i počeo da čita.


Zlatova Dimas!!!

Pa kako je kod tebe??. Kako je Lena. ceka me?. Kako si?. nesto novo. Dobro sam. Služim sada, možete mi napisati adresa je napisana pa čekam odgovor. Dobro sam, ali jednostavno nemam slobodnog vremena. Momci su ovde normalni, ima se sa kim pričati i o čemu. Naši djedovi su sada drugačiji. I ovdje imamo dobre pripreme. Zaista želim da vam se pridružim u civilnom životu. Kako mi nedostaje rodna zemlja. S jedne strane, dobro je da si nesposoban, inače bi i ti patio. Naš zastavnik je sada još jedan glup. Ali iz tog razloga, momci i ja se zabavljamo s njim, i to je zabavno ukratko. Ne mogu da pišem, znaš, pa samo napred i piši.

Sve najbolje Max.

Diman je sjedio oko pet minuta. A onda sam počeo da pišem pismo Maksu.

Hello Max!!!

Dobro sam. Radim da ubijem vreme. Štedim novac. Kad dođeš, ti i ja ćemo ga jako pogoditi.A za Lenku šta da ti kažem, ima problema, ali ne brini i nemoj ništa da ubacuješ u glavu. Stalno se nadam da će sve biti u redu. Znaš me.

ćao.

Diman nije mogao da piše jer je razmišljao samo o Lenki i Maksu, šta da radi sa ovom situacijom. Napisao je adresu i otišao u poštu da pošalje pismo. Nakon slanja, Diman je otišao kući.

Kada je Diman ušao u stan, odmah je ušao u sobu. Dimina majka ga je videla i shvatila šta mu je, jer je znala šta je obećao Maksu i šta se desilo Lenki. Maks i Dima su zajedno od prvog razreda. Niko nije mogao ni pomisliti da će i dalje komunicirati. Maks ima osamnaest godina, a Diman devetnaest godina.

Diman je ležao i razmišljao šta da radi i nije primetio kako je zaspao.



POGLAVLJE 2

Nekoliko dana kasnije, Max je dobio pismo. Maks je nestrpljivo otvorio pismo i počeo da čita.

Hello Max!!!

Dobro sam. Radim da ubijem vreme. Štedim novac. Kad dođeš, ti i ja ćemo ga jako pogoditi. A za Lenku šta da ti kažem, ima problema, ali ne brini i nemoj ništa da ubacuješ u glavu. Stalno se nadam da će sve biti u redu. Znaš me.

ćao.

Maks je sedeo i razmišljao, možda ga samo neko gnjavi, to je sve, a Diman će se pozabaviti njima. Ali Maks nije morao dugo da razmišlja; zastavnik ga je pozvao i naredio da se okupi četa i odradi fizička priprema.

I Diman je video da se sve smirilo, da je policija prestala da dolazi i da se niko ne zeza. Onda je Diman otišao u prodavnicu, kupio voće i otišao do Lene. A kada je otišao kod Lene, video ju je kako leži kao leš. Onda je ušao doktor i rekao: „Spava, brzo se umori jer se bori sama sa sobom da preživi, ​​mislim da je bolje da dođeš za nedelju dana i mislim da će ona već biti u normalnom stanju i možeš pričati.”

Diman je ćutao na trenutak i rekao: "U redu."

Nakon ovih reči, Diman je otišao kući, a dok je šetao razmišljao je šta da radi sa svim tim. I odlučio sam da ga pronađem i razgovaram o tome, pa šta bude. Diman je ušao u stan, skinuo se, istuširao se, pa legao na krevet dok se nije smračilo. Ali dok je sve to radio, nije mogao ni o čemu drugom da misli jer je sve mislio na Maksa i Lenku.

Napolju je već bio mrak i padala je kiša. Ali kiša nije zaustavila Dimana, za svaki slučaj je uzeo svoj omiljeni lovački nož, koji mu je Maks poklonio za rođendan.

Max je izašao na trijem svog trijema i zapalio cigaretu. I kada je završio sa pušenjem otišao je do ulaza u Lenkenum, tamo je živeo i Griša. Griša nije bio u zatvoru, čak ga je otac oslobodio, otac mu je načelnik Uprave policije.

Diman stoji na Lenkinom ulazu oko sat vremena na kiši, kiša je već popustila i praktično ga nema. Diman se spremao da ode, ali tada je ugledao tamno crni automobil BMW kako izlazi iza kuće. Diman je odmah shvatio da su to Griša i njegovi prijatelji.

Nakon nekog vremena, Griša i dvojica su izašli iz auta.

Dima je shvatio da su pijani. Ali to nije zaustavilo Dimu; povikao je Griši: "Ko?"

Griša odgovara: "Ovo nam govoriš?"

Dima odgovara: "Ko je od vas dirnuo Lenku u mestu sa Grišom?"

A onda je Grišinov prijatelj viknuo: "Šta grešiš?"

Griša prekida svog prijatelja: "Šta hoćeš da dobiješ od ovoga?"

Diman odgovara pitanjem: - ako si muškarac, hajde da razgovaramo jedan na jedan.

Griša sa osmehom: „Sad ću, braćo, sam da odlučim sa ovim naivcem, čekajte ovde.”

Dima je prvi ušao u ulaz, a za njim Griša.

Kada je daiman stao, ustao je, izvadio nož i stao leđima okrenut Griši.

Griša kaže: "Pa, hoćeš li se svađati, psiću?"

A onda se Dima naglo okreće prema Griši i jednim udarcem zabija nož do drške u Grišin stomak. Od čega se Griša odmah sagnuo i pao na pod ulaza.Griša je bio toliko slab da nije imao snage ni da vikne svojim momcima da mu pomognu.

Dima se odmah nagnuo prema njima i ljutitim glasom upitao: "Ko je još bio s tobom?"

Griša je zastenjao: "Bio sam sam."

Ovdje Dima odgovara: „Ako mi ne kažeš, umrijet ćeš, ali ako to učiniš, pozvaću hitnu pomoć i preživjet ćeš, izbor je na tebi.”

Griša odgovara: „Jedan od te dvojice, zove se Ženja, bio je još jedan, ali njega nema.“

Dima je ćutao, uzeo nož i oštrim udarcem ubo Grišu u vrat, zbog čega Griša nije mogao pisati.

Onda je Dima ustao i izašao napolje; čim je izašao, odmah je povikao: "Koja je od vas Ženja?"

Zatim jedan od dva odgovora: "Ja sam Zhenya, pa šta?"

Tada je Dima iznenada pojurio prema Ženji i odmah zabio nož u stomak, zbog čega su Dima i Ženja pali na čađ BMW-a. Čim je Dima počeo da ustaje od svoje žene, odmah je dobio udarac u lice, zbog čega je Dima pao. Tip je počeo da udara Dimu što je jače mogao. A kada je momak bio iscrpljen, stajao je i gledao da li je Dima mrtav, onda je prišao Ženji i rekao: "Kako si?"

Ali Zhenya je bio bez svijesti, gotovo nasmrt. To je momka naljutilo, uzeo je nož koji je ležao na asfaltu, hteo je da ubode Dimu, ali su onda vikali na njega, onda je momak počeo da gleda ko je vikao na njega, a onda je video pet momaka kako stoje sa puškomitraljez i jedan od njih je viknuo: „Ostavi to, kučko, inače.“ Hajde da pucamo. Praen je bacio nož i stajao ukorijenjen na mjestu, ne znajući šta da radi, bježi, pucaj, metak, budala će sve dobiti, mogu stajati i tako ga ubiti.

Tip kleči i viče petorici momaka: "Momci, molim vas nemojte ubijati, preklinjem vas." Želim živjeti.

Onda auto koči sa zviždukom, iz njega izlaze dva krepka momka i dižu Dimana i uvlače ga u auto, onda hvataju momka koji sedi na kolenima i uvlače ga u gepek i sužavaju ga. Tih pet momaka su pobjegli na sve strane.

Tek pred ručak se Diman probudio u nekoj kući, ustao je nekako, bili su u nevolji kao da su mu svi organi izvrnuti naopačke. ALI Diman je ustao i otišao da sazna gdje je i šta radi ovdje. Izašao je na trem i ugledao dva zdrava momka kako stoje kao na dužnosti, pažljivi kao čuvar u holivudskim filmovima. Dian im je odmah prišla i rekla: "Momci, šta ja radim ovdje?" i ko si ti?

Jedan od stražara kaže: “Rekli su nam da vas čuvamo, a nama da vam kažemo da ih sačekate ovdje.”

Dima postavlja pitanje: - koga čekati.

Oni odgovaraju: - Vaši spasioci

Dima je ćutke ušao u kuću da uzme nešto za piće. Nakon ove olujne noći bio je jako žedan.

Desetak minuta kasnije stiglo je pet momaka i sa njima još jedan starac.

Starac je sjeo na stolicu naspram Dime i rekao: „Zdravo dragi, ja sam Ruslan, po nadimku stari, znam zašto si ti jedan od njih, imamo ga živa ovdje, nismo ga dirali jer Mislim da ćete i sami htjeti da razgovarate s njim.”

Dima kaže: "Čavrljam s njim, ali ko si ti uopšte?" i zašto si me spasio ako me ne poznaješ.

Starac odgovara: „Vi nas ne poznajete, ali mi znamo da volite ludi“.

Dima kaže: - a odakle ti takve informacije o meni, jesi li kopao po meni?

Stariji kaže: “Oni kopaju smeće, a mi se probijamo, ili, jednostavnije, zanima nas osoba.”

Dima kaže: "Zašto sam ti potreban?"

Stariji kaže: „Znam da si jako dobar čovek, pametan i voleo bih da budeš sa nama, naravno, ako to želiš.“

Dima kaže: "Ako ste bili zainteresovani za mene, onda biste trebali znati da ću ovo odbiti."

Starac odgovara: „Znao sam da ćeš odbiti, ali razmisli samo, nije to samo banda ispod kragne koja se kreće kao da krade ili nešto drugo, ne, mi ne krademo, mi radimo sa ljudima, mi štitimo ih, dobijamo profit od njih, a plus radimo svoje projekte.” .

Dima kaže: - Dobro ljudi, sad se slažem sa vama, ali samo pod dva uslova.

Stariji odgovara: - a sa kojim?

Dima kaže: - prvo, ako želim da odem, ostaviću tebe, a drugo, možeš mi pomoći da izvučem prijatelja iz vojske.

Starac kaže: „Da, lako mogu, samo sačekaj, zvaću te.”

Straetovi su uzeli telefon i okrenuli neki broj i čekali odgovor, a nakon nekoliko sekundi neko se javio.

Starac kaže: "Saznao sam."

osoba na telefonu je odgovorila: da

Starac kaže: „Sjećaš li se da si mi rekao da si mi dužan do kraja života, nisam te vukao za jezik, pa moraš i meni pomoći nekom uslugom.“

Čovjek na telefonu kaže: "Kako vam mogu pomoći?"

Stariji kaže: „Vaš zadatak je da izvučete jednog momka, a na vama je odakle će doći.

Čovjek odgovara: “Treba mi njegovo prezime, ime i patronim i gdje se otprilike nalazi.”

Starac kaže: „Sve će biti u sekundi." a onda je stariji počeo da pita Dimu za njegovo ime, prezime i patronim i gde bi mogao biti

Dima tiho piše na komadu papira: "Maks Andrejevič Kirejev je u Groznom."

Stariji je diktirao čovjeku s telefona i rekao: „Očekujem sutra ujutro.“

Posle razgovora, stariji je odložio telefon i rekao Dimi: „Već smo odveli devojčicu iz bolnice i prebacili je na drugo mesto, tamo ima negu i sve što joj treba, ali sada je bolje da spavamo. , sutra ćeš se naći sa drugaricom i ostaviću petoricu sa tobom, oni će ti pomoći i ako imaš nešto, reci im.

Dima kaže: "Hvala što ste nas spasili i hvala vam za Lenu i Maksa."

Stariji kaže: "Sve je u redu, po tome se razlikujemo od pankera, pomažemo jedni drugima."

I stariji je otišao, povevši sa sobom dva nasilnika. Diman je bez razmišljanja ustao, otišao u kuhinju, pojeo pa popušio i legao u krevet, jako mu je drago što će uskoro vidjeti Maksa i što je sa Lenkom sve u redu.

POGLAVLJE 3

Maks sedi u pušači sa dečkima i misli šta da radim sa Lenkom, loše mi je, a Diman nije napisao ništa vredno, napisao je par redova i to je to, i piši mami i pitaj, onda ce pitati kako mi je tamo, a ne treba da mi kaze gde radim, inace je srceparajuce slabo, dobro sto sam se dogovorio sa majkom da necu pisati ni njoj ni devojci. Jer ću onda ovde poludeti.

I dok je Maks sedeo i razmišljao, poručnik im je prišao i rekao Maksu: "Dragi Kirejev Maksime Andrejeviču."

Maks kaže: "Tako je, druže poručniče."

Poručnik kaže: "Slobodni ste, možete ići dalje od Varote, tamo će vas pokupiti Dimini prijatelji, pa pozdravite se, sada ste civil."

Maks se nasmiješio i povikao: "Braćo, slobodan sam, Diman me izvukao odavde."

Svi uglas govore Maksu: "Ko je Diman?"

Maks odgovara: „Ovo je moj najbolji prijatelj, on mi je kao brat, ali jednostavno ne razumem kako me je dečko iz dvorišta izvukao odavde.“

Maks se pozdravio sa svima, ništa nije poneo sa sobom, samo je izašao na kapiju u uniformi.

Čim je izašao iz kapije, ugledao je tri bijela identična automobila kako stoje i nekoliko zdravih momaka u bijelim košuljama kako stoje u redu pored njih, svaki sa mitraljezom u rukama. Iznenada iz auta izlazi momak u sportskoj uniformi i prilazi Maksu i kaže: „Zdravo Kirejev Maksim Andrejevič, moje ime je Damir, po nadimku Gavran, poslao me je Diminov prijatelj Straets, poći ćeš sa nama u Moskvu i tamo ćete upoznati Dmitrija.

Maks je na trenutak stajao i razmišljao kako ga je Dima mogao izvući i tako su nasilnici došli da me odvedu, nešto čudno.

I otprilike minut kasnije Maks kaže: "Ostavi mi mitraljez i dobro ih stavi u prtljažnik."

Gavran kaže: - Kako hoćeš. Tada je gavran počeo da viče nasilnicima: - jedan mitraljez za Maksija Andrejeviča, a ostatak u prtljažniku automobila Maksima Andrejeviča.

Maks je ušao u auto i odvezao se. Vozili su se dugo, onda su se ukrcali u avion i stigli u Moskvu, ali im niko ništa nije rekao za oružje, iako ga je policija videla i ko je video, ali niko nije reagovao osim običnih ljudi, putnika ili baka koji su vrištali i pobjegli ili koji su bili ogorčeni što policija ništa ne radi.

Max stoji na platformi automobila sa nasilnicima i Gavranom.

Nakon nekog vremena vidio je kako se približavaju tri automobila, vozili su se u dovratku, tri crna BMW-a

Maks stoji i gleda i misli da nije moguće da je Dima tako brzo ustao, pa je Maks odmah napunio mitraljez i spremio se da puca ako se nešto desi. A kada su kola stigla, po četiri su iz svakog auta izašla iz dva zadnja auta, imali su i mitraljeze, a oko minut kasnije izašli su Starac i Dima.

Dima je odmah otišao do Maxa i viknuo mu: "Brate, jesi li to stvarno ti?"

Maks je ugledao Dimana i takođe je viknuo: „Brate Diman, bre.

I zagrlili su se bratski kao da se nisu vidjeli nekoliko godina.

Starac prilazi i kaže: - Zdravo, dragi, zovi me stari, ja sam Dimin prijatelj i sve je u redu sa tvojom devojkom.

Max kaže: - Mislim.

Diman kaže: "Brate, idemo, sve ću ti objasniti."

Straets kaže: "Gdje idemo?"

Diman kaže: „Maks i momak iz podruma idu na daču, a onda idemo kod Lenke i onda se opustimo.”

Starac kaže: "Vrlo dobro."

Sva trojica su ušli u auto i otišli, a Diman je u međuvremenu pričao o Lenki i šta se ovde dogodilo.

A oni nasilnici koji su doveli Maksa u Moskvu vratili su se u Grozni.

POGLAVLJE 4

Kada su stigli na vikendicu, Dima je odmah rekao Maksu: "Prvo razgovaraj s njim, a onda radi s njim šta god hoćeš."

Starac kaže dvojici nasilnika: „Vucite ga ovamo.“

Pet minuta kasnije donijeli su ga u naručje i zaljuljao je kamenje.

Diman kaže Brutesima: "Dovedite ga na stolicu."

Oni su upravo to uradili. Diman kaže Maksu: "On je tvoj."

Max im je prišao i rekao: "Pa, kakva ste kučka." Gdje je onaj koji je još bio tamo?

tip kaže: "Ne znam na šta misliš."

Maks mu kaže: "Pa, i sam si to želeo."

Max ga je, dobivši snagu, udario pravo u usta, a zatim ga uhvatio za kosu i počeo da ga udara pravo u nos. Kao rezultat toga, momku je slomljen nos i krvario je kao kante.

Maks mu kaže: "Pa, šta kažeš?"

Stariji kaže Maksu: "Odlazi sad, on će ti reći." Maks je upravo to uradio i otišao.

Tada je Starac iz jakne izvadio cev sa prigušivačem i ispalio jedan metak pravo u momkovo kaleno. Na šta je momak vrisnuo kao da je napola gotov i počeo da viče: "Nemoj me ubiti, reći ću ti, samo mi reci da me nećeš ubiti."

Dima je ustao i odmah izašao iz sobe. Stariji i Maks su se pogledali i Maks je rekao: "Neću te dirati." Starac kaže: "Neću te više dirati."

Momak je u suzama i kaže: „Bio je Vadim, zvani Groša, koji je pozvao Ženju i Grišu da je siluju, Griša nije hteo da je siluje pošto su iz istog kraja, ali onda kada ju je Groša silovao, Ženja je odmah otišao i onda Griša.

Maks kaže: - Dobro, svi momci, pustite ga.

onda Dima utrčava u sobu i počinje da puca na momka rafalnom, zbog čega obojici ponestane municije.

Maks je skočio i rekao Dimi: "Šta tražiš?"

Dima kaže: „Ne znam za vas, ali ja ovoj zvijeri objavljujem rat i ugasit ću je, a da smo je napustili, odmah bi nas počeli kositi jer su znali da smo ih napali , i tako se samo probijaju i ne više.

Starac kaže: „Imate ga, pa ja idem u Moskvu pa ćete sami shvatiti, ali jedno, Dime, ne zaboravite na profit i tražite ljude kojima je naša pomoć potrebna, pogotovo što sa takvim ratom treba nam puno ljudi i mnogo saveznika.”

Dima kaže: „Ne brini, stari, uradićemo sve kako treba.”

I starac je otišao.

Maks i Dima su ušli u auto i otišli do Lene, sa sobom su poveli petoro ljudi kao obezbeđenje.

Dok su se vozili, svi su ćutali, svako je razmišljao o svojim stvarima. Otprilike pola sata kasnije našli su se u bolnici. Svi su izašli iz auta i otišli u bolnicu. Maks kaže petorici momaka: „Dva momka, trojica stoje ovde, a dvojica su unutra.“

Oni su upravo to uradili. Diman kaže Maksu: "Zašto si ih tako razbacao?"

Maks odgovara: “Nije džabe što su kod nas registrovani kao zaštitari, pa neka čuvaju ulaz.”

Maks i Diman su se popeli na treći sprat i ušli u Lenkinu ​​sobu. Na stolu u sobi bilo je cveća i voća.

Maks je, ugledavši Lenku, odmah stao i okamenio se.

Dima pita Maksa: "Šta radiš?"

Onda se Lenka probudila iz poznatog glasa i videla Maksa i Dimana i nije ni znala šta da kaže, da je i Maks ćutao, nije znao šta da kaže.

Evo, Diman odgovara: „Vi pričajte ovde, a ja ću ići dole do momaka.“

Maks odgovara: - U redu, samo napred. Evo, čim je Diman otišao, Max je odmah pritrčao Leni i počeo je grliti i ljubiti.

Lena ga ljubi u obraze i kaže: „Maksime, moram nešto da ti kažem.”

Maks odgovara: "Sunny, znam sve o tome šta se desilo, smiri se, nisi ti kriv." Volim te.

Lena, ne mogavši ​​da obuzda svoju radost, počela je da plače i istovremeno se smeje.

Na šta Maks kaže: "Zašto se ne smiriš, nisam dugo dolazio kod tebe, moram još nešto da odlučim, pa kad budem slobodan, doći ću kod tebe."

Lena odgovara: "U redu, sačekaću."

Maks je poljubio Lenu u usne i otišao do dečaka, a kada je sišao, Maks je odmah počeo da govori Dimanu: „Ukratko, moramo da okupimo borce za tešku bitku, povedemo sve, i jake i slabe, i sve vrste životinja.”

Onda tip kaže: "Zašto su nam potrebne životinje?"

Maks odgovara: - Biće kao pijuni.

Diman odgovara: "Pa, kao što znate, otići ću u Čečeniju, uraditi jednu stvar da zaradim, a onda ću je vratiti."

Maks kaže: "Zašto želiš da radiš sa grudvicama?"

Diman odgovara: „Sa njima možete skupiti dobar novac.“

Max odgovara: “Razmislite sami.”



Prošlo je oko pola godine, Maks i Lena su podneli prijavu Zakonodavnoj kancelariji, živeli su u mestu i Diman je počeo da radi sa Čečenima, a Starac mu je pomogao u svemu tome. I sam Maks je pomagao Dimanu u rijetkim prilikama, i tako je živio svoj život i živio sa Lenom. Za pola godine Diman je skupio mnogo ljudi i skupio mnogo oružja i novca i postao, recimo, veliki autoritet u gradu.

Stariji je primao profit od Dimana i od raznih preduzeća. Pa, nastavimo život borca.


POGLAVLJE 5

Diman je otišao u restoran da razgovara o tome sa Čečenima. Najvažniji Čečen se zvao Ruslan. Ruslan je bio crnokosi momak, oko 27 godina, mršave građe i niskog rasta, sa Ruslanom je hodala cijela banda Čečena, bili su kao zaštitari.

Kada je Diman stigao u restoran, ugledao je Ruslanove automobile i shvatio da ga čekaju. A sa Dimanom je bilo sedam stražara, svi su bili birani, svi zdravi, i svi tamo gdje su uspjeli da se potuku.

Diman je ušao u restoran i otišao do Ruslanovog stola, ali su ga tada zaustavila dva čuvara i počeli da traže oružje.Ali Diman nije uzeo oružje sa sobom kada se sastao sa Čečenima, tako da nisu ništa našli. Onda je Diman došao do stola i pozdravio sve.

Onda je Diman seo za sto, natočio se vina i rekao: "Pa braćo, šta ste vi imali sa mnom?"

Ruslan odgovara: „Dragi Dimane, želim da prokrijumčarim drogu u Moskvu, ali ovde imamo problem, ne možemo jer postoji jedna osoba koja je blokirala prolaz droge u Moskvu.”

Diman odgovara: „Momci, dogovorili smo se da će transport biti legalan za metal, a ne za oružje i ništa više.“

Ruslan odgovara: - Vidite, i mi treba da se širimo i radimo stvari da dobijemo što više novca.

Dima kaže: „Momci, došao sam da me lečite da vam dam drogu u Moskvu.”

Ruslan odgovara: "Ne, samo želimo da se dogovorimo. Ako se ne slažete, šta mi onda možemo. Odvest ćemo vas negdje drugdje."

Diman je pogledao sve Čečene i rekao: „Ukratko, ako saznam da neko od vas donosi drogu u Moskvu ili Joškar-Olu, onda ću morati s vama riješiti ovaj problem, zatvoriti prolaz za drogu i odustati od svega poslovati s tobom.”

Ruslan je pogledao duboko u Dimanove oči i rekao: „Ne brini, nećemo slati drogu u Moskvu bez tvoje dozvole, ali znaj jednu stvar: onda ćeš pristati da je prodaš sam.

Diman odmah odgovara: "Zašto si se tako odlučio?"

Ruslan je prišao Dimanu i rekao mu šapatom na uho: „Onda ćeš sam saznati, ali sada manje pitanja i čekaj, vrijeme je da krenemo.“

Ruslan je ustao i viknuo na svom jeziku svojim stražarima i svi su izašli.

Diman je sjedio i mislio da nagoveštava. Zatim je, nakon što je malo sjedio, ustao i rekao zaštitaru: "Ukratko, idemo kući."

I Diman je otišao kući.A kada je stigao, počeo je da razmišlja šta bi moglo da se desi i šta bi Ruslan mogao da uradi jer je odbio da se drogira.

I u to vrijeme Ruslan je otišao na sastanak s jednom osobom.

Pola sata kasnije stigao je na mjesto sastanka, ali nikoga nije bilo. Svi zaštitari su izašli iz auta i za svaki slučaj izvadili oružje. Evo momak od 18 godina, mršav i mali, bio je Rus, izlazi iz grmlja.

Prišao je obezbeđenju i rekao da me je Ruslan pozvao na sastanak. Tada ga je Ruslan ugledao i izašao iz auta i odmah počeo da govori Tipu: „Sedi u auto, moramo da razgovaramo.”

Tip je prišao autu, čuvari su ga prevarili i iz džepova mu izvadili dvije granate i dva pištolja i nož.

Onda je momak ušao u auto i rekao Ruslanu: - Šta opet.

Ruslan odgovara: - Ovaj put će mi biti drago da ti platim tri limuna.

Momak kaže: - Šta je bilo. i limuni čega?

Ruslan sa cerekom odgovara: „Rubalji, naravno, ali tako nešto mora biti iznuđeno po svaku cenu da bi on pristao na posao.

Momak odgovara: - radi se o onom tipu po imenu Diman kojeg ste tražili da tučem za njega i njegov život, zar ne?

Ruslan kaže: „Da, on je taj koga treba zastrašiti i natjerati da riješi jednu stvar umjesto nas“.

Momak odgovara: „Tamo će biti mrtvih u svakoj prilici, tako da se treba pripremiti i do kada ti treba."

Ruslan odgovara: -do sutra.

Momak odgovara: “Zar me zezaš, prvo treba da mislim da kupim sve što mi treba, nemam ni inventar, nemam planove, nemam ništa, našli su mi bazu podataka o smeću tako da nije kao sutra.”

Ruslan odgovara: "Pozovi ovaj broj, daće ti sve što ti treba."

Kaže tip: „Hajde, pošto sve treba brzo da se uradi, pa plati više.“

Ruslan odgovara: - Koliko hoćeš

Praen odgovara: "Hajde šest."

Ruslan odgovara: „Dobro, ukratko, daće ti dve leme i kako ćeš onda sve ostalo dobro uraditi?“

Momak je, nakon što je sedeo i razmislio, rekao: „Dobro ću.

Ruslan kaže: - Kako ćemo se ovaj put javiti ili naći?

Tip kaže: “Sutra idi na internet i zapiši broj iz oglasa za popravku automobila i biće ovakva slika.”

Tip mu je dao sliku na komadu papira

Ruslan odgovara: - Dobro.

Momak je izašao iz auta, uzeo oružje i uzeo dvije velike torbe gdje su ležale dvije trake i otišao u žbunje.

Momak se zvao Kostja, po imenu Malki, bio je najbolji strijelac i strateg i odličan borac u školi, ali nije završio učenje jer ga je ubio čovjek, ali ga je Ruslan izvukao iz zatvora i počeo da daje njemu zadaci i novac.

Tako je Kostya razvio svoju karijeru ubice.

Sat vremena kasnije Kostya je kupio sve što mu je trebalo i otišao da izvrši zadatak. I odlučio je uhvatiti Dimanove prijatelje i ucijeniti ih smrću.

Kostja je uzeo auto i odvezao se do Maksove kuće. Sat kasnije već je bio kod Maksa, sve ih je poznavao iz viđenja, budući da mu je prije toga Ruslan dao do znanja sve što se moglo, a što nije moglo znati o Dimanu i njegovim ljudima. Kostja je prišao ulazu i zapalio cigaretu, samo je nekoliko puta povukao kada je ugledao kako dolazi Maksova buduća supruga. Mali Kostja je bacio sigret i otrov i ušao u ulaz.

Na prvom spratu je bio spust u podrum gdje je bio mrak i ništa se nije vidjelo.

Lena je ušla na ulaz čim je počela da se penje stepenicama, odmah je osetila oštar bol u nozi, sagnula se da vidi šta ju je tu ubolo i nakon par sekundi joj se zavrtilo u glavi i jednostavno je pala i onesvestila se .

Kostja je izašao iz mraka, uzeo je u naručje i počeo da je uvlači u auto.

U međuvremenu, Max je sjedio i čekao da Lena dođe od svojih roditelja.Maks je odlučio da pozove Lenu telefonom, ali telefon je bio isključen, zbog čega je Maks bio nervozan i odlučio da se obuče i ode kod Leninih roditelja.

Kostja je stavio Lenu u auto, uzeo biber sprej i koštao i otišao u Maksov stan. Minut kasnije Kostja je bio u stanu. Poklopio je špijunku žvakom i počeo da zvoni na vrata.

Zbog čega je Max došao i pomislio da je Lena došla ne pogledavši kroz špijunku i ne pitajući ko otvara vrata. Čim su se vrata otvorila, Kostya je odmah poprskao biber sprej u Maxovo lice, zbog čega je Maks pokrio oči rukama i počeo ih trljati. I Kostja je, bez prestanka, izvadio košuljicu iz džepa i udario Maksa u bok, nateravši ga da se sagne, zatim ga Kostja udari po obrazu, a Maks, ne mogavši ​​da ostane na nogama, pade i počne da stenje. Kostja se nagnuo prema njima i zadao još dva udarca u glavu, zbog čega je Maks izgubio svest.

Kostja ga uze za ruke i baci preko ramena kao vreću krompira i odvuče do auta. Otprilike dvije minute kasnije izašao je i stavio Maxa u auto pored Lene.

Zatim je uzeo dva šprica i Leni i Maksu ubrizgao tablete za spavanje. Nakon što je završio proceduru, pogledao je po dvorištu, niko ga nije vidio, te se popeo u auto i ubrzao do svoje baze.

Kostja je vozio kroz uličice i kroz najmračnija mesta. Sat kasnije bio je u svojoj bazi. Baza je bila stara garaža koja je bila sva obrasla i nije bilo ni jedne lampe pored garaže.

Kostya je jednog po jednog izvukao Maxa i Lenu i odvukao ih u garažu i vezao Lenu lancima za akumulator, a Maksa za debelu cijev i između Lene i Maxa je bila udaljenost od dva metra.

Onda je Kostja uzeo poseban telefon da ga ne bi prepoznali gde je i počeo da zove Dimana.

Diman će odgovoriti: Zdravo

Kostja odmah odgovara: „Ako ti trebaju prijatelji, onda radi ono što ti Ruslan kaže, a ako kreneš u rat s njim, onda ću ih ubiti kao svinje.”

Diman vrišti: "Ko si ti uopšte?"

Kostja odgovara: "Nije važno ko sam, rekao sam ti šta da radiš, u redu je."

I Kostja ga je napustio.

U ovom trenutku, Diman nervozno zove Ruslana.

Diman kaže: "Zdravo Ruslane, uradićemo ono o čemu smo pričali, samo ih pusti."

Ruslan odgovara: „U redu, pustićemo te pod jednim uslovom.“

Diman odgovara: - sa kojim?

Ruslan sa cerekom kaže: „Odvedite starijeg i pustiće ga“.

Diman, nakon razmišljanja, kaže: „Dobro, uradiću to, samo ih ne diraj.“

Ruslan se nasmije i kaže: “Pa, znaj jedno: ako to budeš radio dugo, narediću ti da im postepeno odsiječeš jedan po jedan organ.”

Diman viče u slušalicu: "Uradiću sve, sve čuješ."

Ruslan odgovara: - Dobro za sada.

Diman je sjedio s ljutnjom i mržnjom i razmišljao šta da radi. Tada je odlučio da ode u krevet i za vrijeme ručka zakaže sastanak sa starcem i otruje ga.


POGLAVLJE 6

Kostya je sjedio i pisao oglase za popravke automobila na internetu.

Onda su se Max i Lena probudili. Maks je ugledao čoveka koji je sedeo za kompjuterom i počeo da viče na njega: „Ko si ti i šta hoćeš od nas?“

Kostjan je ustao, prišao Maksu i rekao: "Zdravo!" Kako se osjećaš?

Maks vrišti sa vriskom i bolom po tijelu: - Šta hoćeš od nas?

Kostjan kaže: „Bolje je ne pitati, inače bih te mogao prebiti i reći kupcima da si se opirao.“

Maks viče: "Šta misliš, neće nas naći, a kad nađu, poželjećeš."

Kostjan se nagnuo prema Maksu i rekao: "Bolje ćuti, inače će te povrijediti."

Maks viče: "Kučko, oslobodiću se, ubiću te."

Kostjan se naljutio na ove riječi i udario je Maksa dva puta u nos, zbog čega je Maks iskrvario iz nosa.

Kostjan kaže: "Bolje je ćutati."

Max odgovara: "Jebi se, stvorenje jedno."

Kostjan je ustao i počeo da udara Maksa u lice, zadavši mu oko četiri udarca, zbog čega je Maks ležao krvareći i šmrcući od bola.

Kostjan kaže: "Dobro, idem po alkohol, ako ćutiš, možda ću te pustiti."

A Kostjan se okrenuo i otišao u prodavnicu.

A u to vreme Diman je upravo odlučio da ode u krevet kada je zazvonio telefon.

Diman odgovara: "Slušam."

Zvao je Vepar, šef straže i narod.

Vepar odgovara: „Išli smo da ubijemo životinju, ali se ispostavilo da to nije obična životinja, već su dve naše prišili gluvima, s njima je bio i neki Čečen.”

Diman je, nakon što je sedeo i razmišljao, rekao: „Dosta je da ih napadnemo, bolje je da saznamo kakvi su Čečeni“.

Vepar odgovara: „Nema načina da to saznamo, već smo probali, znamo samo da imaju veliku bandu i da imaju posla sa drogom.“

Diman je nakon razmišljanja rekao: „Ukratko, dođi kod mene, povedi dvadesetak normalnih i jakih momaka sa sobom i živjet ćeš sa mnom, a ostali neka uzmu pare iz zajedničkog fonda i kupe veliku garažu i žive tamo i ne vuci tamo nijednu ženu.”

Vepar odgovara: "Biće dobro urađeno."

I veza je prekinuta, onda je Diman sjeo i počeo razmišljati. I mislio je da Grisha radi sa Čečencem i sa Ruslanom, a šta da radim?

Nakon što je neko vreme sedeo i razmišljao, Diman je odlučio da ode u krevet i uradi sve što je trebalo. I otišao u krevet.

I dok je Kostjan šetao, Maks je upitao Lenu: "Kako si?"

Lena odgovara: - Dobro, kako si?

Maks odgovara: „U redu je, ali boli me glava, bole me rebra i nos.“

Lena kaže: "Šta ćemo da radimo?" hoće li nas ubiti?

Maks odgovara: "Len, ne znam ni šta da radim, ne možemo da izađemo, moraćemo da sačekamo da nas neko izvuče."

Lena kaže: "Ko će nas izvući?"

Onda uđe Kostja i kaže: „O dragi, sutra ću te pustiti kad me zovu, pa čekaj i ćuti“.

Max nije želio da ga ponovo dobije, samo je sjedio i ćutao.

Kostja je izvadio dve boce Votke, sipao sebi i Maksu, otišao sa čašama do Maksa i prineo mu ih usnama i rekao da ih popije.

Maks ga, bez oklijevanja, nekako popije, jer čašu nije držao Maks nego Kostjan i nije mu bilo zgodno da tako pije. Kada je Maks odmah popio ovde, a Kostjan ispio svoju čašu.

Tada je Kostjan ustao i otišao u svoju malu sobu koja je bila napravljena od dasaka. Kostja je sedeo tamo oko pola sata i izašao i rekao Leni: „Sada ću te pustiti.

Maks je oprezno pogledao Kostjana. Kostjan je prišao Leni i otkopčao joj lisice kako bi otkačio Lenu sa baterije, podigao je i ponovo pričvrstio lisice.

Onda me uveo u sobu. Maks je shvatio šta Kostjan želi da uradi i počeo je da viče: "Ne, nemoj stati."

Kostjan ju je, ne slušajući Maxa, uzeo za ruku i uveo u sobu, gdje je zatvorio vrata i gurnuo Lenu na mali krevet.

Čemu Lena nije ni odoljela. Kostjan je počeo da je ljubi i pipa, a onda je Kostjan shvatio da se ona ne opire i odlučio je da otkopča lisice.

Kada se otkopčao, ona je odmah počela da ga grli i ljubi, on je počeo da joj skida haljinu, ona je počela da mu otkopčava farmerke. Kostjan je tada podigao Lenu, skinuo šešire i legao na krevet i rekao: „Hajde, dušo.”

Lena mu je uzela genitalije i drugom pesnicom udarila po jajima, zbog čega je on vrisnuo: "kučko".

A Leno je odjednom uzela pantalone i otrčala do Maxa, a usput je izvadila ključ od lisica iz džepa. Maks je ugledao Lenu i povikao: "Da li ti je nešto uradio?"

Lena je pritrčala i brzo otkopčala lisice i rekla: “Ne, samo me je opipao i moram hitno da operem ruke.”

Maks se nacerio i rekao: "Nemamo vremena za to."

Maks je ustao, uzeo ključ za gas i otišao u susret Kostjanu. Tada iz sobe izlazi polusavijeni Kostjan i ljutitim glasom kaže: „Pa kučke, sad ne idete nikuda.“

Maks, koji se pripremio, počinje polako da prilazi Kostjanu. Kostjan se uspravio i rekao Maksu: "Zašto je tvoj sin odlučio da se bori?" pa dodji ovamo.

Maks odgovara: "Tvoja slabost su devojke, hehe, ti si pravi gubitnik."

Kostjan, koji se još više naljutio, skoči na Maksa, ali Maks odskoči i udari Kostjana po glavi gasnim ključem. Od čega je Kostjan jednostavno rekao prokletstvo i onesvijestio se, krv mu je počela teći iz glave.

Lena je prišla i rekla: "Jesi li ga ti ubio?"

Maks odgovara: "Ko dođavola zna, hajdemo odavde."

Max i Lena su otrčali kući.


Došlo je jutro i Diman se budi uz zvonjavu mobilnog telefona.

Diman odgovara: - Da.

Maks odgovara: "Je li ovo Maks, spavaš?"

Diman iznenađenim glasom odgovara: "Jesi li slobodan?"

Max kaže: "Da, izašli smo odatle."

Diman kaže: "Gde si sada?"

Maks odgovara: - Kod kuće.

Diman kaže: - Ukratko, poslaću ti obezbeđenje, ostani kod kuće, nemoj da izlaziš, a ti Maks, pojačaj se, teške stvari su pred nama.

Max kaže: - Dobro.

Nakon razgovora, Diman kaže Vepru: „Uzmi nekog drugog i oružje sa sobom i idi do Maksa i sedi tamo, ja ću doći posle ručka.“

Vepar odgovara: - Dobro.


U isto vreme, Kostjan se budi iz poziva, boli ga glava i sav je u mrljama, uzima slušalicu i kaže: „Slušam.

Ruslan odgovara: "Kakvi su?"

Kostjan se osvrnuo i rekao: „Dobro sjede, ubrizgao sam im anesteziju da me ne uznemiravaju."

Ruslan kaže: "Jesi li dobro?"

Kostjan odgovara: "Da, ali šta je?"

Ruslan kaže: "Glas ti je samo čudan."

Kostjan kaže: "Šta si mislio, ja sam tako spavao."

Ruslan odgovara: - Ukratko, ovdje je tema da ako te pozovem, onda ih odmah pusti.

Kostyan kaže: - Dobro.I razgovor se završio, onda je ustao, otišao do umivaonika, umio se i rekao sebi: „Zar te, Kostjane, žene varaju, naivan kao dečak.“

Zatim je Max oprao i osušio kosu i izašao napolje. Izađe na ulicu i već je svijetlo i kaže sebi: "Jebote, kako sam uspio malo popustiti, ali neću da ih ubijem."

Zatim se vratio u garažu, uzeo pištolj, mitraljez, pištolj sa prigušivačem, tri limuna, dvije dimne cijevi, presvukao se u crnu vojnu uniformu i otišao do auta.

Nakon što je sjeo za volan, tiho je uključio radio, zapalio cigaretu i ubrzao prema kući Maxa i Lene.


I u to vrijeme, Vepar i dva momka stižu do kuće i Kostjan prolazi pored njih. Sjedio je i gledao kako vepar i još jedan plavuša izlaze iz auta.

Kostja je napunio prigušenu cijev.

Čim smo ušli na ulaz u Kaban, Kostjan je odmah počeo da gleda u Maksove prozore da vidi da li gledaju u prozore. Ispostavilo se da ne, tada je Kostjan odmah izašao, uzeo potrebne zalihe i otišao do ulaza. Max je živio na trećem spratu. Minut kasnije Kostjan je ušao na ulaz i čuo kako se Vepar i Maks pozdravljaju, a vrata su se zalupila i zaključala.

Kostja je sedeo oko minut, razmišljao, a onda je izašao napolje, izvadio dimnu bombu i bacio je na Maksov prozor, bomba je poletela u vazduh i razbila staklo.

Na pola puta Kostjan je odmah pojurio na drugi sprat.

Tada je plavokosi počeo da beži iz stana, a Kostja je ispalio dva metka iz pištolja sa prigušivačem, koji su plavokosog muškarca pogodili, jedan u vrat, a drugi u grudi. Vepar Kostja istrčava za plavušom, ispaljuje još dva metka koja pogađaju Vepra, jedan u rame, a drugi tik iznad srca, zbog čega Vepar pada, a zatim Lena i Maks istrčavaju. Kostjan je, videvši to, odmah počeo da ispaljuje preostala četiri metka. Prva dva metka pogodila su Lenu, jedan u srce, drugi odmah ispod srca, a preostala dva metka pogodila su Maxa, jedan u rame, a drugi u zid.Nakon hitaca, Lena je pala i nije izgovorila nijedan zvuk, a Max je pao od bolova i počeo da stenje. Kostjan je ponovo napunio pištolj i počeo da prilazi Maksu da ga dokrajči, ali je tada kakban zgrabio Kostjana za noge i oštrim ga pokretom povukao prema sebi, zbog čega je Kostjan pao unazad na stepenice. Vepar ga je naglo pustio, a Kostjan je pao preko ušiju niz stepenice, razbio glavu i izgubivši svest.

Vepar je otišao do Koste i uzeo njegov mitraljez, koji mu je uvek nedostajao, ali tada nije stigao ni da ga upotrebi jer je Kostja pucao na njega. Max je shvatio da će ga Vepar ubiti. Maks, dobivši snagu, ustaje i hoda iza vepra i kaže ubij ga, a on vadi kaiš iz pantalona. Vepar odgovara: "Biće učinjeno." Čim je Vepar izgovorio ove riječi, Maks je odmah zgrabio veprov vrat pojasom. Vepar je počeo pokušavati da se oslobodi, bježi, vrti se i udara u zid. Max se objesio na vepra i povukao veprov vrat što je moguće čvršće i čvršće. Tada Svinja posljednjom snagom počinje da udara leđima o zid, ali nije udario u zid, nego u Maksa, a Maks je udario u zid. Vepar je jednom udario u zid, zbog čega su Maksove ruke malo oslabile, a onda je Vepar ponovo udario u zid i Maks je pao sa Vepra na pod. Vepar je podigao deblo i počeo da govori: "Šta sam ti uradio?" Ali nakon ovih riječi, Kostjan, koji se probudio, uzeo je nož i ubo Vepra u nagu. Vepar je od bolova pao na pod i ne nišaneći ispalio jedan metak u Kostjana, koji ga je pogodio u nogu. Kostjan je vrisnuo od bola kao da nije posečen.

Maks je oštrim pokretom noge odbacio cev od Vepra i ustao, udarivši vepra golog u lice, zatim je otišao, uzeo mitraljez i počeo da se vraća Vepru i Kostjanu. Maks je video da Kostjan poseže za pištoljem i odmah je ispalio dva metka u Kostjana. Jedan od ovih metaka pogodio je kost na šaci, a drugi u rame.Vepar je počeo da traži pištolj koji je izgubio. Maks prilazi Svinji i kaže: „Žao mi je, neophodno je.” I ispalio je tri metka u Veprovu glavu. Potom je Maks udario Kostjana kundakom po glavi, što je Kostjana nokautiralo. Zatim je Maks bacio Kostjana preko ramena i odneo Kostjana u njegov auto. Nakon što je sve spustio i seo, otišao je u Kostjanovu bazu.

Sat vremena kasnije našao se kod kosti u bazi. Istovarivši Kostjana i odvukao ga u garažu, Maks je odmah pričvrstio Kostjanove lisice na bateriju i počeo da traži bilo šta u njegovim džepovima da bi mogao da otvori lisice. Ali nije bilo ničega osim pištolja i telefona. Maks je ustao i ušao u auto, izvadio sve što je bilo u autu, bacio oružje u garažu i otišao do apoteke i prodavnice. Pola sata kasnije Max se vratio iz kupovine. I seo je i počeo da pije votku i razmišljao šta da radi i kako mu je buduća žena ubijena a on nije pustio suzu i nije bilo tuge u tome, da se to meni dešava, i šta da radim sa ovim taocem i ko mi je to naručio. Maks je, nakon što je malo sedeo i razmišljao u sebi, rekao sebi: „Jebote, zašto sam glup, jer mušterija ionako mora da ga zove, pa ćemo čekati“.


GLAVA 7

Dima je upravo stigao kod Maksa i video da iz njegovog stana izlazi dim i da su u blizini policija i hitna pomoć. Diman je izašao iz auta i prišao policajcu i rekao: „Šta se ovde dogodilo?“

Policajac odgovara: "Pa, došlo je do pucnjave."

Diman je otišao pravo do leševa i počeo je pregledavati svaki, vidio je Vepra, Plavušu i Lenu, ali Maxa nije bilo i onih koji su ubili vepra i Lenu i Plavušu.

Diman je stajao na trenutak, razmišljao, otišao do svojih momaka i rekao: „Ukratko, dogovorimo se sa Čečenima, uzmimo sve oružje koje možemo uzeti i oborimo ih.

Svi su ušli u svoje automobile i otišli do Dimine kuće po oružje.

I u to vrijeme Ruslan je saznao gdje Kostya živi i odlučio je tamo poslati petnaestak momaka.

Nekoliko sati kasnije, Kostjan se probudio i rekao Maksu: "Ispao si pametniji nego što sam mislio, ali uzalud si došao."

Maks odgovara: - Zašto?

Kostjan odgovara: „Zato što su Čečeni mogli doći ovamo i hteti da te ubiju, a oni su ionako znali šta se dogodilo.”

Maks pita: - Kako mogu saznati gdje ti je baza?

Kostjan odgovara: "Život je takav, on zna sve gde mogu biti."

ali čim je Kostja završio da govori, odmah se začuo zvuk kočnica mašine. Kostja kaže: „Uradi šta ti kažem, uzmi mitraljez Čapajev iz ormara i čim se otvore vrata garaže, počni da ih udaraš.

Maks: - Zašto si odlučio da mi pomogneš?

Kostjan kaže: „Manje reči, više dela, želim da živim.”

Maks je, saslušavši, odmah pojurio po mitraljez, dva minuta kasnije Maks je doneo mitraljez, zatim je uzeo cev, stavio je u sredinu garaže, a Čapajevljev mitraljez stavio na bubreg i počeo da čeka .

Upravo tada se vrata otvaraju kada Maks počinje da puca i vrišti iz sveg glasa. Pucao je dok municije nije ponestalo. Zatim je, zaprepašten, pogledao šta je upucao i vidio da su svi koji su stigli strijeljani veoma okrutno.

Tada je Max otišao do kosti i rekao: "Imaš izbor: ili ubiti Čečene ili ostati ovdje i čekati pojačanje."

Kostjan, nakon što je razmislio, odgovara: "Oh, dobro, s tobom sam."

Maks je skinuo lisice s kosti i rekao: "Imaš negdje bazu kao ja, niko ne zna za to."

Kostjan odgovara: "Imam sve, znao sam da će Čečeni jednog dana hteti da me ubiju."



Maks i Kostjan su otišli do druge baze, dva sata kasnije bili su u privatnom sektoru. Kostjan je otišao do bunara, otvorio poklopac i rekao Maksu: "Za mnom."

I Kostjan se popeo na bunar i skočio iza kosti, a Maks je skočio.Tamo nije bilo visoko, već mračno i vlažno.

Kostjan i Maks su prešli par metara, a Kostjan je izvukao jednu ciglu iz zida, izvadio baterijsku lampu, upalio je i krenuo dalje. Maks je nečujno hodao iza kosti.

Prošli su još par metara, okrenuli se dvaput i našli se pred velikim crnim vratima. Kostjan je otišao do zida i ponovo izvadio ciglu i udario je o pod; ispostavilo se da se u cigli nalazi ključ od vrata. Kostjan je uzeo ključ, otvorio vrata i rekao Maksu: "Osećaj se kao kod kuće."

Maks uđe i odgovori matrijarhu: "Pa, pokušaću."

Kostjan kaže: „Prvo da jedemo, a onda da odlučimo šta da radimo.“

Maks odgovara: - dobro.

Kostjan je pripremio hranu, jeli su i počeli razmišljati šta i kako da rade. Kostjan kaže Maksu: „Ukratko, neće biti problema sa Čečenima, pošto će tvoj diman početi da ih gasi, a onda ćemo se mi pojaviti da ugasimo preostale Čečene.

Maks odgovara: "Zašto mislite da Diman i njegovi ljudi neće dokrajčiti Čečenove?"

Kostjan odgovara: „Pa, pošto je Ruslan još uvek militant, lako može da ih sruši, a onda ih sve sruši.”

Maks odgovara: "Ne treba mi, ni pod kojim okolnostima, da Čečeni ubiju Dimana."

Kostjan odgovara: "Jesi li budala ili se pretvaraš da jesi."

Musk je oprezno pogledao Kostjana i rekao: "Zašto?"

Kostjan odgovara: - Da, jer te je Diman čuvao kao glavnog pijuna, Čečenima si potreban živ da te ubiju, to je čast Čečena, a Diman te vodi k sebi i kaže Čečenima da ga neće dobiti , bićeš uništen ako se bore i ako te pokušaju ukloniti on će te samo upucati, tako da mislim da ih Diman i Čečeni moraju sve ugasiti.

Maks je sedeo i razmišljao i rekao: „Ne mogu da ubijem svog prijatelja, čak i da me je iskoristio, ne mogu.

Kostjan ustaje i u sav glas kaže: „Pa ti si ipak jebeni debil, tu nema prijateljstva ni ljubavi, u tvom životu postoji samo preživljavanje, bježiš kao životinja od lovaca i ubijaš ih, tako da je najbolje da sve spustimo i odjebemo odavde i novac.” jebaćemo ih.

Maks odgovara: "Šta ćemo onda?"

Kostyan kaže: - i ovo je dobro pitanje, za početak, mi ćemo organizovati drugodimenzionalni rat u preostalim danima oružja i opreme.

Maks: - postoji samo jedno ali?

Kostjan: Slušam te.

Maks: - Diman je moj, ja ću sa njim sam odlučiti.

Kostjan: - Ali znaj jednu stvar, on može da te laže.

Maks je mislio da i Diman i Kostjan mogu da lažu, pa ću ja o svemu odlučiti sam i odgovara Kostjanu: „Dobro, poslušaću ga tamo i onda ću ga dokrajčiti“.

Kostjan kaže: „Sada sedi ovde, a ja ću otići po oružje i opremu, a ti se bolje odmori.”

Maks: - dobro.

Maks je odmah otišao i legao na krevet da spava i odmori se, a Kostjan je otišao u kupovinu.

U međuvremenu, Diman je zakazao sastanak sa Ruslanom i došlo je vrijeme za sastanak.

Diman je vozio oko sat vremena i stigli su ranije od Čečena. Stiglo je samo 10 Miša i bilo je po četiri-pet boraca u svakom autu.

Diman je izašao iz auta i rekao svojim borcima: „Uzmite SVD, dva s te strane i dva s druge, a ostali sa mnom.”

Svi su zauzeli svoje pozicije i počeli da čekaju. Ovdje dolazi Ruslan, imao je samo šest automobila i u svakom od njih bila su četiri Čečena. Kada su stigli i stali, niko nije izašao iz auta.

Ruslan kaže svojim ljudima: "Znao sam da žele da nas iskoriste, ali nisu mogli."

Jedan od boraca kaže: "Dragi Ruslane, imaš li plan?"

Ruslan odgovara: “Imam sve, ukratko, svi izlazimo sa oružjem, ali čim izađete svi legnete na zemlju i počnite da ga gasite.”

Svi su uzeli oružje, čak i Ruslani.

Upravo tada su Čičeni počeli da izlaze iz auta kada su Diman i njegovi momci počeli da se rugaju Čečenima. Ali Čečeni takođe nisu odustajali i počeli su da im se rugaju, a počela je i pucnjava. Tada je Ruslan samo otvorio vrata i odmah bacio granatu prema Dimanu. Diman je ugledao granatu kako leti u njegovom pravcu i odmah je skočio na ivicu puta, nametnuo se njegov instinkt samoodržanja.

Granata je eksplodirala i pogodila dvije osobe, a jedna je ranjena i potresena mozga. Tada su vojnici sa snajperskim puškama počeli pucati. Ruslan je shvatio da ih ne mogu pobijediti, a onda je Ruslan zgrabio granatu ne napuštajući automobil i lansirao je u pravcu gdje je Diman skočio. Čim je granata eksplodirala, Ruslan je odmah sjeo za volan i povikao svojim vojnicima da izađu. Odmah sam prvi put upalio auto i ubrzao prema neprijatelju. Diman borci to nisu očekivali i počeli su da skaču na ivicu puta. Ruslan je, ostavljajući svoje borce, počeo da ubrzava svom snagom.

I u to vrijeme Diman je iskočio iz žbunja, zapanjen granatom, i viknuo prijateljima: "Ugasite ih, a ja ću krenuti za Ruslanom."

Diman je ušao u auto, ali nije upalio jer su ceceni probili ceo motor, zatim je Diman poceo da izlazi iz auta da bi ubacio mrezu u drugi, ali cim ju je polizao, jedan metak iz Čečeni su ga udarili u nogu od čega je pao vičući i vičući: "kučko!"

Tada jedan od boraca pritrčava i počinje dizati Dimana i uvlačiti ga u auto iz kojeg je upravo izašao.

Diman viče borcu: "Pomozi mi da dođem do tog auta, moram da zgrabim Ruslana."

Borac je to i uradio, odvukao ga do auta i rekao: „Ja ću voziti“.

Diman je, sedeći pored njega ispred, počeo da pokušava da preveze nogu sa zavojem iz kutije prve pomoći. Borac je upalio auto i ubrzao iza Ruslana, ali nisu morali dugo da voze, vidjeli su da se Ruslan okrenuo i stao.Prije nego što je stigao do Ruslana, borac je stao i rekao: "Dim, možeš li izaći iz auta?"

Diman je pogledao Ruslanov auto i rekao: "Daj mi mitraljez."

Borac mu ga je dao. Diman je ponovo napunio zatvarač i ispalio nekoliko hitaca u šoferšajbnu auta, a onda je tu zabio cijev mitraljeza i rekao borcu: „Pusti gas pravo u njega, ali kada dođe kritično vrijeme, isključi ga .”

Borac je upravo to učinio, pritisnuo je gas i počeo da ubrzava, a u to vrijeme Diman je počeo pucati u Ruslanovo vjetrobransko staklo. Kada se prednji dio automobila potpuno srušio, odmah je povikao: "Stani!"

Borac je naglo pritisnuo kočnicu i automobil se zaustavio.

Diman kaže: "Uzmi bure i idi provjeri sa strane puta, tu je negdje."

Tip je napunio pištolj i izašao iz auta i počeo pažljivo da prilazi lijevoj strani puta, tada nije bilo nikoga, onda je otišao na desnu stranu, ali čim je prišao Ruslan je ležao na zemlji iz mitraljeza i ispalio oko pet metaka u stomak momka, zbog čega je samo pao i počeo ubrzano da diše. Ruslan je shvatio da nosi pancir i glupo je vrištao od bola da mu se cijelo tijelo slama. Ali momak nije odustao, ciljao je na ivicu puta, pripremajući se da će Ruslan htjeti da ga dokrajči. Ruslan je samo htio ovo, ustao je i počeo puzati u jednom nizu, samo su se tip i Ruslan vidjeli i odmah počeli pucati jedan u drugog. Momak je uspeo da ispali dva metka koja su pogodila Ruslana, jedan u rame, a drugi tik iznad srca. Ali Ruslan je također uspio ispaliti nekoliko metaka koji su momka pogodili pravo u čelo i lice.

Diman je, ugledavši Ruslana i Gaja, odmah počeo da puca na Ruslana, ali nijedan metak nije pogodio jer je nakon što je pogođen metkom pao na zemlju i počeo da puzi ranjen na cestu da puca u Dimana. I u to vrijeme Diman je izašao iz auta i krenuo vrlo snažno prema Ruslanu.I Ruslan je otpuzao na ivicu puta i čim je htio pritisnuti okidač mitraljeza, Diman je skočio s obje noge na mitraljez; čim je sletio na mitraljez, odmah je pao na zemlju od bolova u nogama. Ruslan je odlučio da ga ubije prsa u ruku pa je dopuzao do Dimana i zgrabio ga za vrat i počeo da ga davi. Diman je počeo da slabi i gubi svest od bolova u nozi i od činjenice da su ga davili. Ruslan je zarežao i svom snagom zadavio Dimana, a nakon djelića sekunde čuo je približavanje automobila. Ruslan je shvatio da su svi njegovi borci poginuli. Ruslan je udario Dimanu pesnicom u lice i počeo svom snagom da trči ka autu kako bi otišao. Čim je Ruslan počeo da otvara vrata, Diman je, probudivši se, uzeo Ruslanov mitraljez i ispalio nekoliko metaka u njegove noge, zbog čega je pao. Diman, ležeći na stomaku, viče Ruslanu: "Bolje lezi, inače ću te upucati."

Tada su došli Dimanovi ljudi, pokupili ga i stavili u auto. Jedan od Dimanovih ljudi kaže: "Šta da radimo sa Ruslanom?"

Diman od umora kaže: „Neka ga naš doktor liječi u prtljažniku, a ja želim da razgovaram s njim ko je ubio Vepra, kakav je on borac.“

Odvezli su se u šumu gdje su ih čekali novi automobili. Izašli su iz granatiranih automobila i ušli u nova.

Diman kaže: "Tamo će biti postova, pa bacite oružje."

Učinili su to i otišli kući.

Kostjan je, kupivši sve što mu je trebalo, otišao u bazu i prošetao dvorištima s velikim torbama. Dok je prolazio pored jedne od kuća, čuo je na vijestima da je došlo do pucnjave. Kostjan je stao i počeo da sluša šta govore.

Onda, kada su završili razgovor o tome, otrčao je u bazu. Deset minuta kasnije bio je u bazi.

Čim je ušao u bazu, odmah je rekao usnulom Maksu: "Max, ustani."

Maks se nekako probudio i rekao: "Šta je?"

Kostjan odgovara: "Ruslan se borio sa Dimanom."

Maks se odmah probudi i kaže: "Pa šta?"

Kostjan odgovara: "Čečeni svi leže mrtvi, ali Ruslana nema, pa je ili pobegao ili ga je Diman uhvatio i verovatno ubio."

Maks odgovara: "Dobro je da je ostalo jedno stvorenje manje, samo Dimana i to je sve."

Kostyan odgovara: "Sutra ću otići rano ujutro da saznam gdje i kada će Diman živjeti."

Max kaže: "Hoćeš li da ga zavedeš?"

Kostjan odgovara: "Ne, samo znam dovoljno da ga uhvatim."

Max je, nakon što je sjedio i razmišljao, rekao: "Treba mi Diman živ."

Kostjan kaže: "Bićeš živ, ali hajdemo sada da spavamo, probudiću te ujutro."

Maks je legao i okrenuo lice prema zidu i rekao: "U redu."


POGLAVLJE 8

Oko pet ujutro Kostjan je probudio Maksa i otišao da špijunira Dimana bez razgovora. Pronašao je Dimanovu kuću i počeo da nadgleda kuću, a na papiru je zapisao kada i u koje vreme se promenilo obezbeđenje i ko je u kući. Odjednom je primijetila Dimanu kako leži u svojoj sobi na krevetu sa zavijenom nogom. A Ruslan je bio u drugoj sobi, oboje su spavali.

Kostjan je sedeo i razmišljao, ustao i otišao u bazu.

Kada je stigao u bazu, odmah je rekao Maksu: "Ruslan je živ i leči se u Dimanovoj kući."

Maks kaže: "Pitam se zašto ga Diman nije ubio?"

Kostjan odgovara: "Vjerovatno želi da sazna za mene, jer sam i ja pucao u njegove ljude."

Maks odgovara: „Možda, ali bolje je da gledamo i čekamo da im bude bolje i saznamo o čemu pričaju sa Ruslanom.“

Kostjan je minut sedeo u tišini i rekao: "Učinićemo to."

Kostjan je svaki dan išao i proveravao ih, prisluškivao ih i sve prijavljivao Maksu.

S vremenom je Diman počeo hodati sa štapom i ići na sastanke.

Zatim je prošlo nekoliko dana i Kostjan je znao sve o Dimanu, ali je odjednom ugledao Dimana kako bira broj. Kostjan je odmah stavio slušalice da sluša i počeo da sluša o čemu pričaju.

Diman kaže: "Zdravo, jeste li saznali?"

Starac odgovara: „Da, saznao sam, pa šta ti se tamo desilo?“

Diman kaže: „Starče, moramo da se nađemo.”

Kostjan je po glasu shvatio da je to starac i plus Diman je rekao svoj nadimak, ali Kostjan ga je nastavio slušati.

Starješina odgovara: „Šta je cilj rješavanja tvojih problema?“

Diman odgovara: "Ne, problemi su rešeni, samo mi treba dobar borac."

Stariji kaže: "Tvoj telefon je prisluškivan."

Diman odgovara: - Ne.

Starac kaže: - Ukratko, brzo rješavajte svoje probleme, šaljem vam svog profesionalnog borca, on će sam doći kod vas i reći će vam ključnu riječ bombila.

Diman kaže: "Kako se zove?"

Stariji odgovara: „Njegovo ime ti nije važno, samo ga zovi inkognito.”

Diman kaže: - šta kad dođe.

Starac kaže: “Sutra ćeš ručati, pa ostani kod kuće, ne idi nikuda i pazi da nam ne pokvariš sve poslove.”

Diman odgovara: "Neću ništa uništiti, srediću obrnuto."

I Diman je prekinuo vezu.

Kostjan je sedeo i upravo je hteo da ode kada je video da Ruslana dovode u njegovu kancelariju. Čim je ušao, sjeo je i počeo razmišljati. Maks je završio s jelom, onda su zajedno jeli u tišini, a Kostjan je rekao: "Imamo problem."

Max kaže: - koji?

Kostjan kaže: "Dolazi nam čistač."

Maks je nejasno pogledao Kostjana i rekao: "Kakav čistač?"

Kostjan odgovara: mnogi ovog čoveka zovu inkognito jer ga nijedna duša nije videla, sve radi tiho i jasno, nikada ga nijedan neuspeh nije zapalio, veoma je dobar, ne postoji način da se pronađu podaci o njega, recimo da nam jedan nepoznati duh može pomoći.

Maks sedi ozbiljnog lica i misli da je sve u redu posle ovih ubistava, nema kuda, ili će u zatvor ili nešto drugo, bolje da umre.

Nakon što je razmislio, Maks kaže: "Smislićemo nešto."

Kostjan kaže: „Ukratko, sutra ću pokušati da pratim ko dolazi, a onda ćemo odlučiti i odmah početi da ih gasimo.

Maks sa osmehom kaže: „Ali ti si se zabrinuo, vidiš ko je on, jer nekako mora da vidi mušteriju.“

Kostjan je, nakon što je sedeo i razmišljao, rekao: "Jesi li dobar strelac?"

Maks odgovara: - Da, ali šta?

Kostjan sa osmehom kaže: „Ja ću gledati, a ti ćeš ga skinuti sa neke odabrane pozicije, pa recimo, pre svega, zastrašićemo Dimana i igrati se s njim.

Max je, nakon što je sjedio i razmišljao, rekao: "U redu, uradićemo to."

Nakon razgovora otišli su u krevet da se odmore.

Incognito se zvao Andrej. Imao je trideset i četiri godine. Imao je normalnu građu, plavu kosu sa plavim očima. Ranije se borio u Čečeniji. Bio je najbolji borac i služio je u specijalnim snagama.

Negdje oko 3 sata ujutru Incognito je automobilom stigao u Dimanovu kuću. Izašao je iz auta i otvorio prtljažnik, odatle izvadio maskirni mitraljez sa prigušivačem i pištolj sa prigušivačem, uređaj za komunikaciju sa mušterijama, i otišao u Lesok, koji se nalazio preko puta Dimanove kuće, odakle je Kostjan posmatrao.

Počeo je hodati uzduž linije za pecanje, a zatim je prišao mjestu gdje je ležao Kostyan i promatrao Dimana. Incognito je počeo da dodiruje travu i shvatio da je ovo pravo mesto za prisluškivanje i praćenje klijenta, shvatio je da ga neko posmatra. Zatim je ustao i otišao u šumu više uz brdo; nije bilo drveća, ali je bilo grmlja, savršeno mjesto za sjedenje sa snajperskom puškom. Sjeo je i počeo zvati Dimana.

Diman pospano ustaje i odgovara na poziv: "Zdravo, ko zove u ovo vrijeme."

Inkognito, mijenjajući glas, kaže: "Ovo vas zove anđeo čuvar, pa mi recite ko vas čuva i ko želi da vas sruši."

Diman se iznenada probudio i sa osmehom na licu rekao: "Zašto ne možemo da se nađemo?"

Incognito odgovara: "Nije važno, bolje je da mi odgovorite na pitanja ako želite da živite."

Diman odgovara: "Ovo je Maks, moj stari prijatelj, i njegov novi prijatelj, snajperista Kostjan."

Inkognito kaže: "Zašto znaš da je snajperist?"

Diman kaže: "Samo moj prijatelj je njegova mušterija."

Incognito kaže: - dobro, smiri se, idi kuda ti treba, ne boj se ničega, maknut ću ti neprijatelje i onda ćemo pričati o cijeni.

Diman se raduje što će preživeti i kaže: - Dobro.

Incognito je isključio vezu i počeo da se maskira; otišao je sto metara od grmlja i legao na teren i maskirao se tako da se ne vidi i ne nađe.


POGLAVLJE 9
Kostjan se probudio pre Maksa, ustao, skuvao kafu i probudio Maksa. Popili su kafu, uzeli oružje i otišli u Dimanovu kuću. Kada su bili u šumi, Kostjan je prstom pokazao na ono žbunje gde je bio inkognito i gde su mogli da skinu svoju ljubav i ono što ne bi mogli da primete.

Bez riječi, Max je shvatio kuda treba ići i otišao. I Kostjan je otišao do mesta gde je slušao i gledao Dimana, legao je i počeo da sluša i čeka.

Maks je zauzeo položaj, napunio snajpersku pušku prigušivačem i počeo da čeka signal od Kostjana.

I u to vrijeme Incognito je, vidjevši sve njihove pozicije, počeo tiho i polako puzati prema Maxu, tada je shvatio da se Max neće okrenuti.

Zatim je skinuo svu masku, stavio masku i počeo ćutke da prilazi Maksu. Usput je hodao inkognito i skinuo osigurač pištolja sa prigušivačem.

Max je i dalje ležao nepomično, čekajući znak.

Incognito je prišao Maxu tako tiho da ga Max nije čuo niti primijetio.

Incognito je stajao i posmatrao sve što se dešava. Nakon što je stajao oko minut, Incognito je ispustio pssss zvuk i Maks je, čuvši zvuk, počeo da se okreće kada je Incognito udario Maksa oštrim udarcem u lice, zbog čega je Maks izgubio svijest. Inkognito je to rekao tako da je Kostjan izdaleka pogledao Maksa i pomislio da je sve u redu, a sam je tiho otišao do Kostjana. Kostjan je sedeo i čekao da neko stigne ili da počne nešto zanimljivo da bi mogao da sluša ili ima šta da gleda, ali onda je čuo škripanje u žbunju i okrenuo se ka mestu gde je Maks ležao bez svesti. Kostyan je pomislio da je sve u redu i počeo je dalje pratiti Dimanovu kuću.Tada je Incognito slučajno nagazio na grančicu, što je izazvalo krckanje, te je shvatio da ga Kostjan čuje i velikom brzinom pojurio prema Kostjanu, držeći u rukama pištolj sa prigušivačem.

I u to vreme Kostjan je začuo drugo krckanje i odmah se na grmovima uvukao u žbunje i ležao gledajući ko ga posmatra.

Inkognito je prišao mestu gde je Kostjan nedavno ležao i počeo da traži tragove u travi kako bi otkrio gde je Kostjan pobegao. Tada je Kostjan, misleći da je ubio Maksa, ljutito skočio iz žbunja na Incognito, natjeravši ih da se obojica otkotrljaju u dubinu šume. Dok su se motali, Incognito je izgubio pištolj, a mitraljez je ostavio na mjestu za maskiranje jer je mislio da su za njega samo kreteni i da se može snaći sa jednim pištoljem. Kostjan je takođe ispustio pištolj iz ruku. Prevrnuli su se mnogo metara kada su stali, odmah su ustali i pogledali se u oči.

Kostjan sa osmehom kaže: "Hej, inkognito, pokaži svoje lice bar pre nego što umreš."

Inkognito, rešen da se bori, pogledao je Kostjana i rekao: „Prvo ubij, a onda mi pogledaj lice“.

Incognito je naglo izvukao nož iz gležnja i rekao: "A noževi?"

Kostjan je, sa osmehom, takođe izvadio nož iz skočnog zgloba i rekao: „Pa, čuvaj se, kučko.”

Kostjan je zadao bočni udarac nožem, ali ga je Incognito blokirao i udario Kostjana, ali ga je i Kostjan blokirao levom rukom. Gledali su se tridesetak sekundi i nasmiješili se. Tada je Incognito uputio oštar udarac u Kostjanovu nogu, zbog čega se Kostjanova noga savijala i on je pao na jedno koleno. Ali i dalje se nisu puštali rukama i držali su se, naprežući se ko će koga ubosti pritiskom. Ali od udarca, Kotstyan se još više naljutio i oštrim pokretom, ustajući, udario je Incognita glavom u nos, od čega je Incognito odskočio.

Kostjan je, gledajući Incognito, rekao: „Vidi, rekli su mi da je inkognito u borbi prsa u prsa samo profil, da ćeš ga razneti u komade, ali ispada da su to sve reči, vidi, tvoje krv je procurila kroz tvoju masku.” Incognito je iznenada skočio i zadao udarac odozgo, pokušavajući da ga udari nožem u glavu. ALI Ksotjan je reagovao i nožem blokirao udarac i obema rukama držao Incognitoov pritisak, ali čim je Kostjan izblokirao, dobio je još jedan udarac u rebra, od kojih se odbio. Ali inkognito je nastavio napad i, skačući, zadao još jedan udarac u Kostjanovu vilicu, zbog čega se Kostjan okrenuo i on je pao na zemlju pokušavajući da ustane. I inkognito je stajao i čekao da ustane i rekao: "Ustanimo i nastavimo našu igru."

Kostjan je ustao i krenuo prema Incognitu i hteo ga bočno udariti nožem, ali se Incognito, čučeći, okrenuo leđima Kostjanu i blokirao udarac nožem i oštro udario Kostjana potiljkom u nos, od čega je Kostjan je odskočio. Zatim se inkognito okrenuo prema Kostjanu i zadao mu još jedan udarac u nogu; Kostjan je ponovo pao na jedno koleno, a zatim je inkognito zadao još jedan udarac u glavu, zbog čega je Kostjan pao i više nije mogao da ustane. Kostjan je ležao i držao se za glavu odakle je dolazila krv i ispljunuo komadić zuba.

Inkognito kroz smijeh kaže: "Tako si slab, nije zanimljivo, mlada vruće krvi."

Dok je Kostjan ležao, dobio je snagu i naljutio se. Zatim je ustao i rekao: "Svako stvorenje, malo po malo, ubiću te."

Inkognito sa oduševljenjem kaže: "Počnite, čekam."

Kostjan je, bacivši nož, stao u stav i čekao da ga Inkonito napadne. Incognito ga je pogledao sa osmehom i rekao: "Nisam iskren i ubiću zver."

I on je istovremeno jurnuo na Kostjana, nanoseći mu razne udarce lijevom šakom, ali Kostjan je, vraćajući se unazad, blokirao njegove udarce, ali nije imao vremena da uzvrati. Tridesetak sekundi Kostjan je blokirao udarce, ali je onda uhvatio Incognitoove ruke i udario Incognita od glave do nosa. Incognito je malo odskočio od udarca, ali je Kostjan nastavio napad. Kostjan je još jednom udario glavom, a zatim pustio Incognitoove ruke i udario ga u rebra, a zatim u lice, zbog čega je Incognito izgubio ravnotežu i pao na leđa. Bez čekanja, Kostjan je zgrabio ogromnu kaldrmu, podigao je iznad sebe i vrisnuo: "Umri, kučko." Bacio je kaldrmu na inkognito lice. Od takvog udarca, krpena maska ​​se pokidala i krv je prskala. Kostjan je prišao Inkognitu, skinuo masku da mu pogleda lice, ali Incognito lice je bilo slomljeno da ga rođena majka nije prepoznala. Kostjan je sjeo do njega i rekao: „Evo oružja od kaldrme, dakle oružje jednim udarcem i ne prepoznaš ga po licu.“ Nakon što je sedeo oko dva minuta, Kostjan je pokušao da ustane, ali se probudio inkognito i zgrabio ga za vrat i počeo da ga davi. Kostjan, zamagljen, zgrabio se za ruke inkognito, pokušavajući da oslobodi vrat. Incognito je gušio Kostjana od ljutnje i vrištanja i viknuo: "Umri kučko, umri kučko."

Kostjan je shvatio da ne može da otvori Incognitoove ruke i počeo je da slabi i da se guši, ali je poslednjim snagama pokušao da zgrabi Inkonitovu ruku i ispostavilo se da je Kostjan uhvatio Incognita za poderanu kožu na licu i povukao ga k sebi. Od čega je Incognito pustio Kostjana i počeo da vrišti od bola. Kostjan je naglo ustao, zgrabio kaldrmu i zadao novi udarac Incognitu u glavu, zbog čega je Incognito pao na zemlju. Ali Kostjan je bio besan i ponovo je zgrabio kaldrmu i zadao Inkonitu još jedan udarac. Iz koje je Incognitova krv počela da teče kao potok, a on se nije pomerio.Kostjan je prišao i pljunuo ga na glavu i rekao: "Evo ti kučka."

Taman kada je htio otići do Maxa, vidio je Maxa kako puzi kroz grmlje. Kostjan je odmah pojurio do Maxa. Sjeli su na brežuljak i Kostjan je rekao: "Kako si?"

Maks odgovara: „Znaš, osećam se kao da sam pio i boli me, tako sam nestrpljiv da pijem i glava mi se cepa, a sa čime se boriš?“

Kostjan sa osmehom kaže: „Nema više inkognito, pocepao sam ga kao termofor.

Maks je, gledajući Kostjana i videvši da Kostjanu natečene usne, nos i krv iz glave, rekao: „Pa, samo je termofor bio trik, zar ne?“

Kostjan kaže: "Nema mnogo za jelo, pa idemo."

Kostjan je pomogao Maxu da ustane i polako su puzali. Max se naslonio na pušku kao na štap. Prošli su nekoliko metara kada su čuli pucanj bez prigušivača. Kostjan se naglo okrenuo i video da je Incognito još uvek živ i da je on taj koji je nevaljao. Kostjan oštro gura Maksa, ali Incognito ispaljuje još jedan metak koji pogađa Kostjana u rame. Od bola, Kostjan je pao na zemlju na Maksa. Maks je odbacio Kostjana sa sebe i položio ga pored sebe, i koristeći preostalu snagu, skinuo je pušku sa sigurnosne brave i kroz optiku nanišanio Incognita i odmah ispalio metak koji je Incognita pogodio pravo u njegovo smrskano lice.

Maks zadovoljno kaže: „Sada možemo svi mirno da idemo.”

Kostyan kaže: „Ne, brate, nećemo otići jer ćemo sada poginuti, nećemo daleko, a ovaj peder je skinuo auspuh da bi lharna trčala inkognito kroz šumu i tražila nas, tako da smo svi sjebani.”

Maks sa osmehom kaže: "Ne boj se, ja ću te spasiti, zato lezi i ne mrdaj."

Maks je nekako ustao, svom snagom se popeo na drvo do samog vrha i počeo da čeka svoje protivnike.


I u to vrijeme, nakon pucnjave, Diman je naredio svojim ljudima da iskrče šumu i poslao nekoliko ljudi.

Maks je sedeo na drvetu gde je video Dimanovu kuću i odlučio da pokuša da puca odatle. Dok je ciljao prema vratima, ugledao je čuvara sa oružjem kako izlazi iz kuće i kreće prema šumi. Max se koncentrisao i ispalio metak i pogodio jednog od čuvara pravo u glavu. Nakon pucnja primijetio je da su stražari pohrlili u šumu.

Max je sjedio i pazio na njih. Nakon otprilike pet minuta, Maks je ugledao petoro ljudi i počeo da puca na njih. Maks je od početka ispalio tri metka i ubio dva, a treći je promašio.

Maks je počeo da traži među žbunjem preostale stražare, pošto je izbrojao pet, ali tri, i tražio ih je ovde.Maks je čuo prasak i shvatio da su ga uočili. Tada je Maks počeo da gleda van i ugledao jednog od čuvara i ispalio metak i pogodio ga u glavu. Onda istrča još jedan i Maks ga ubije a on ne može da nađe petog, sedeo je i gledao, nije mogao, onda je čuo pucanj i video bljesak usred žbunja i počeo da puca nasumično. Kada je ostao zadnji metak, ispalio je i ovaj posljednji metak ubio je posljednjeg borca.

Tada je Maks sišao sa drveta i pomogao Kostjanu da ustane, a on je otišao kući da ih dočeka i niko nije naišao. Tiho su otišli kući.

Diman sjedi i brine se da bi ga mogli ubiti. Diman je nakon malo razmišljanja rekao svojim momcima: "Idite pronađite tijela naših dječaka i pokopajte ih kako treba."

Nakon Dimanovih riječi zazvonio je telefon.

Diman je podigao slušalicu i rekao: "Slušam."

Starac kaže: "Pa kako ti je moj borac pomogao?"

Diman odgovara: „Ne, usput je ubijen, baš kao i moji momci koji su se s njima borili u šumi.”

Starješina šokantnim glasom kaže: "Kakve si to nevolje tamo raščistio?"

Diman odgovara: "U redu je, sam ću to shvatiti."

Starac kaže: - Kako?

Diman odgovara: "Pokušat ću nekako dogovoriti sastanak."

Straets odgovara: "Ovo je samoubistvo."

Diman sa cerekom odgovara: „Kakva je đavola razlika što će te ubiti na sastanku, da nemam gde da idem.“

Starac odgovara: „Uzmite sve dječake koje imate da, ako se nešto dogodi, možete ugasiti ove gmizavce.”

Diman kaže: - Dobro, samo napred.

I razgovor se završio. Diman je tada sjedio i razmišljao i odlučio ih jednostavno namamiti u zamku. I namamiti ga činjenicom da će stići na tačku i da će sve snajperske tačke biti zatvorene i da će Dimanovi ljudi biti u blizini.

Diman je prišao čuvaru i rekao: "Sutra, da svi naši budu kod mene, uzmite sve oružje koje imate."

Čuvar odgovara: - Dobro.

A Dima, nestrpljiv da sjedne u stolicu, natočio je sebi čašu konjaka i počeo sjediti i brinuti.



Došlo je jutro, Max se probudio, spremio nešto za jelo, jeli su i počeli razmišljati šta dalje.

Kostjan kaže: „Imam plan, uradićemo ovo: ti idi u Dimanovu kuću prema rasporedu, on sada mora da ide u kafić na sastanke sa Dilovom, ja ga tamo pucam iz snajpera i u ovo vreme ti uzmeš Dimanov novac iz kuće.”

Maks odgovara: „Ne, od početka želim da pričam sa Dimanom, i kad budem razgovarao, otići ću i dati ti znak, ošamarićeš ga, a dok se evakuišeš, ja ću dobiti novac.”

Kostjan sa osmehom: "U redu, uradićemo to."

Max kaže: "Možeš pucati hitcem u rame."

Kostjan kroz smeh kaže: „Mogu čak i da pucam nogama.

Musk kaže: "Onda ćemo početi sa sklapanjem oružja; tamo će sigurno biti puno boraca."

Obukli su vojne uniforme, uzeli oružje i otišli u Dimanov kafić.



POGLAVLJE 10
Kostjan je zauzeo položaj na krovu i primetio da su Diman borci svuda unaokolo i počeo da govori Maksu preko mikrofona u uhu: „Dimanovci su svuda okolo.“

Maks kaže: "Sve je u redu, ako ti dam znak."

Max je prišao kafiću i počeli su da ga provjeravaju da li ima oružja, ali nije bilo oružja.

Maks je ušao u kafić, seo za Dimanov sto i rekao Dimanu: „Pa brate, ti se bojiš smrti, zar ne?“

Diman sav na ivici odgovara: "Šta hoćeš od mene?" Šta sam ti uradio da želiš da me ubiješ?

Maks sa osmehom na licu kaže: „Bio sam ti kao pijun, zar ne?“ Zbog toga ćeš dobiti metak u čelo, ali ne sada, znaj da nema potrebe da iskorištavaš druge jer im radiš jako loše i za ovo ćeš dobiti, mislim da sam se oprostio od svega .

Diman se trese i kaže Maksu: "Pa oprosti, ja sam budala, samo me nemoj ubiti."

Maks kaže: "Neću te ubiti."

Diman se sve više smirio i kada je Maks otišao, setio se Kostjana i da će ga Kostjan ubiti.

Diman, sav na ivici, povikao je: "Hitno provjeri sve krovove, sve izvorne kodove odakle možeš pucati, i daj mi auto, ja ću otići odavde."

Čim je Diman istrčao iz kafića, Kostjan je odmah ispalio metak i pogodio Dimana u glavu, Diman je umro, ali je obezbeđenje bilo pomahnitalo i počelo da traži onog koji je pucao. Nakon hica, Kostjan je bacio pušku i počeo trčati s druge strane kuće uz konopac. Čim se Kostjan našao na zemlji, dva čuvara su odmah počela da pucaju na njega.

Kostjan je, ugledavši stražare, odmah otrčao do najbližeg ulaza jer je znao da ga ne može ubiti, ali dok je Kostjan trčao, jedan od metaka ga je pogodio pravo u leđa, nateravši Kostjana da se uvuče u ulaz.

Kada se uvukao, znao je da će zaštitari doći da ga dokrajče.

Kostjan govori preko mikrofona: - Max Max

Max će odgovoriti: da.

Kostjan kaže: "U nevolji sam, spasi me."

Musk kaže: - gdje si?

Kostjan: - Tamo, samo na ulazu.

Max odgovara: "Dolazim."

Dvojica pozamašnih čuvara upravo su se približavala ulazu kada se Kostjan okrenuo i počeo da puca na čuvare.

Jednog zaštitara su pogodila dva metka, jedan u srce, drugi iznad srca, a drugog su pogodila tri metka otprilike na suncu. Od koje su stražari pali mrtvi.

Zatim Max dolazi do ulaza i vidi Kostjana i činjenicu da se u autu vozi još vojnika.

Maks je brzo izašao iz auta, zgrabio Kostjana i uvukao ga u auto i sam seo za volan.Ja sam krenuo u rikverc dalje od svojih goniča.

Tada se Max okrenuo i nagazio na gas i počeo pokušavati da se odveze.

Maks je krenuo da vozi u šumu do Dimanove kuće, čim su krenuli u šumu, jedan od čuvara je iskočio kroz prozor auta i počeo da puca iz mitraljeza i udario u volan Maksovog auta.

Max, ne mogavši ​​kontrolirati komande, otkotrljao se niz padinu u dubinu šume i zabio se u drvo da se zaustavi. Maks je zgrabio mitraljez i izašao iz auta, legao na zemlju i počeo da puca na svoje protivnike.

Stražari su izašli iz auta i počeli da uzvraćaju. Počinje brutalni obračun, kao u ratu.

Kostjan ispuzi iz auta sa mitraljezom i kaže Maksu: „Ti beži, uzmi pare i beži iz grada da te smeće ne nađe, a ja ću ostati ovde, nećemo biti mogli zajedno pobjeći.”

Maks, pucajući na svoje protivnike, kaže: "Otići ćemo zajedno i umrijeti zajedno."

Kostjan vrišti: "Ti si idiot, znamo se po imenu, nismo prijatelji, nismo braća, nismo niko, pa bježi, iskupiću se za svoju grešku svojom smrću."

Maks je odgovorio ne i pucao na svoje protivnike, ali stražari su dolazili i dolazili.

Maks legne i kaže Kostjanu: "Koliko ti je patrona ostalo?"

Kostjan kaže: - dve prodavnice.

Maks odgovara: “Imam jednu, pucamo nišanski.”

Počeli su pucati nišaneći. Kostjan probija glavu kako bi bolje naciljao, a jedan od metaka stražara pogađa Kostjana u vrat, navodeći ga da ispusti oružje i okreće se po zemlji od bola.

Max je, vidjevši to, ustao u jednom nizu i počeo trčati prema Kostjanu i u to vrijeme nasumce pucao.

Maks, stigavši ​​do njega, kaže: "Čekaj brate, mi ćemo otići odavde."

Kostjan kaže: "Uzmite granatu u autu ispod sedišta."

Maks je dopuzao, vratio ga Kostjanu i rekao: "Jedna granata neće biti dovoljna."

Kostjan kaže: „Daj mi to i beži, umreću od gubitka krvi“.

Max je sjeo i rekao Ksotjanu: „Hvala ti za sve.

Kostjan odgovara: "Hvala, prije tebe sam ubijao ljude kao mete, ali sada razumijem šta je život, a šta smrt, zbogom."

Maks se oprostio od Kostjana, uzeo mitraljez sa pola magacina i otpuzao do Dimanove kuće.

Kostjan je ležao i gledao u Maksov put, a onda je ustao i povikao: „Kučke jedne.”

Nakon što je povikao, Kostjan je povukao pile sa granate i bacio ga na Dimanove čuvare, ali su stražari uspeli da ispaljuju nekoliko metaka u Kstjana, zbog čega je Kostjan pao na kolena i jednom rukom se držao na zemlji. Granata je eksplodirala i ubila više od polovine stražara.

Kostjan je legao na zemlju i rekao: "Oprostite mi svi." I umro je.

Petnaest minuta kasnije stigla je i Hitna pomoć koja je počela sve da istražuje i odvozi leševe.


U međuvremenu, Max je otrčao da uzme novac. Ali čim je otvorio vrata, jedan od stražara je pucao na njega.

Metak je pogodio Maxa pravo u stomak, zbog čega je Maks pao. Zaštitar je otišao sa novcem i pozvao policiju, a zatim je stigla policija i odvela Maksa.

Max je izliječen i osuđen na dvadeset pet godina.



MOJE RIJEČI

pričekajte nastavak, u njemu će biti puno novih i zanimljivih stvari. Ako želite da to popravite ili tako nešto, pišite mi na ICQ 611236414