Doom Chest

U hodniku je zazvonilo električno zvono, a prigušeni glasovi njenog oca i nekog muškarca koji je ušao, probudili su Bekinu radoznalost, i ona je nehotice slušala, dižući pogled s knjige koju je čitala.

Glasovi koji su dolazili iz očeve kancelarije bili su vrlo nerazgovjetni, ali je ipak mogla razaznati da očigledno govore o njoj. A ona se sa tihim užasom, ali ne bez ponosa, prisjetila svog jučerašnjeg izostajanja (oh, užas, prvi put u životu!) sa momcima, i tonuća srca - ona, najuzornija učenica škole , savršeno je zamislila šta bi je moglo čekati u slučaju , ako otac sazna za to.

Za svojih deset godina nikada nije ni preskočila školu, ali nikada nije zakasnila u školu, a eto ti. I izostanak, i dvije dvojke za redom. I to je sve Tome - ona je iz nekog razloga spremna da ga prati do kraja svijeta, mada šta je to posebno u njemu, dječak, kao dječak, ali eto ti!

Glasovi su utihnuli, prigušeni koraci na tepihu, škljocanje vrata - sve je utihnulo. Beki je slušala, ali sve je bilo kao i obično, iz kuhinje je mirisala ukusna večera, otac se vratio u svoju kancelariju, ubrzo je dadilja prošetala tamo, i, ponovo izašla, brzo otišla u kuhinju...

Odjednom su se otvorila vrata kancelarije, a na pragu je stajala impozantna figura sudije Džefrija, Bekinog oca. Glasom s jasno čujnom iritacijom rekao je:

- Rebecca Jeffrey - dođi k meni!

Beki je umrla, potpuno ukočenih nogu, ukočeno je ušla u kancelariju i zastala na vratima. Otac joj je od smrti majke uvek bio ljubazan i razmazio je koliko je mogao, ali sada... Šta će biti s njom. Misli su joj skakutale po glavi kao veverice, a očekivala je neizbežnu kaznu, ali šta.

- Hoće li je stvarno bičevati?

- Ovo se desilo mnogim ljudima u školi, ali ne i njoj.

- Možda te ostave bez slatkiša, pa to ne ide. Samo da nisu stavili u ćošak užasno neprijatnu kaznu, kao što je to jednom uradila moja pokojna majka, i braća blizanci bi se počeli smejati. Iako su mlađi, strašni su dosadni.

Kroz zbrku svojih misli, Becky je jasno čula očev glas:

- Rebeka, (Bože, kako zvanično!) Počinila si tri veoma teška prekršaja za veoma kratko vreme. Ja kao otac ne mogu dozvoliti takve radnje s vaše strane i primoran sam da preduzmem najstrože mjere da vas kaznim. Tri dana ćete biti uskraćeni za slatkiše, a uz to ćete biti tri puta oprani, jer ako su vam mozgovi toliko začepljeni, nadam se da će vam ovaj postupak pomoći da ih očistite. Idi u svoju sobu, tamo te već čekaju!..

Beki, pošto je samo iz čitavog očevog govora shvatila da će tri dana morati da jede samo hleb za čaj, malodušno je odlutala u svoju sobu.

Ali kada je ušla u sobu, zamalo je pala od užasa. U prostoriji su bile dadilja i kuharica, a na stolu je bio lonac, sapun i staklena posuda čudnog oblika sa dugačkom gumenom cijevi i tankim koštanim vrhom nalik ubodu, opremljenom malom slavinom. Veliki lonac stajao je pored kreveta, pažljivo pokriven poklopcem.

Beki je odjednom potpuno jasno shvatila ŠTA tačno znače reči njenog oca o pranju. Štaviše, prije ne više od dvije sedmice, njena prijateljica Emmy Watson, koja se upravo oporavila od bolesti i sama OVO iskusila, podijelila je s njom svoje najdublje misli. Iskreno, njena sećanja su bila užasna.

Uz kratak plač Beki je izjurila iz sobe, ali kočijaš Džim je već stajao na vratima... Grubo je zgrabio Beki, uhvatio ga na pola koraka i, uprkos njenim očajničkim kricima i šutiranju, odvukao jadnicu do krevet. Tamo ju je već čekala dadilja.Džim je bacio Beki na krevet, prevrnuo je na bok, a dadilja je počela da svlači male bele gaćice sa devojčice.

Beki je očajnički povukla zadnjicu i, plačući, pokušala obema rukama da navuče čipkani donji veš, ali dadilja je bila jača...

U međuvremenu, kuvar je posudu do vrha napunio nekom vrstom zamućene tečnosti i, namazavši vrh sapunom, prišao devojci.

Beki, smrznuta u iščekivanju onoga što će se dogoditi, svim silama je pokušala da vrati svoje pantalone na svoje tanko dno i, suprotstavljajući se, pobjegla je iz žilavih ruku dadilje. Čuvši njen vrisak i suze, braća su dotrčala i začuđeno se ukočila na vratima. Ovako nešto nikada nisu vidjeli, njihova ponosna i “maštovito varljiva” sestra, očajnički plačući i udarajući nogama, ležala je na boku gole zadnjice, a kuharica je pokušavala da joj ubaci nekakvu cijev. Konačno, dadilja je uspela da zavuče ruku između devojčinih nogu i prstima raširi njenu mršavu zadnjicu.Kuvar je odmah, pronašavši mali ružičasto-smeđi prsten koji se otvorio, u njega urednim, brzim pokretom umetnuo vrh i otvorio slavinu. Topla voda sa sapunom počela je puniti dugo napaćeno dno u obilnom mlazu.

Becky je, osjećajući suzeći bol u zadnjici i grkljanje i škakljanje u stomaku, izvila cijelo tijelo, pokušavajući stisnuti rupu i ne pustiti ovaj vatreno-pekući mlaz u sebe, ali je lijevao i lijevao protiv njene volje , punjenje i naduvavanje stomaka. U tom istom trenutku imala je strašnu želju da kaki, a svi ti osjećaji su se spojili u neku vrstu pucanja, bolnog osjećaja.Krajičkom oka ugledala je braću kako stoje na vratima, razjapljenih usta od čuđenja, i shvativši svoj poniženi položaj, praćenu sve jačim pucajućim bolom, ponovo je udarala nogama, pokušavajući pobjeći od ovog užasa u sve troškove. Suze su joj tekle iz očiju u neumoljivom potoku, praćene glasnim jaucima i očajničkim kricima.

Odjednom je Beki osetila da je otok prestao, a ova vatrena cev je polako izašla iz njene zadnjice. Sledećeg trenutka, dadilja je čvrsto stisnula zadnjicu zenice, dok je ubacila prst u samu Bekinu rupu. I vulkan je počeo u njenom stomaku, grčevi i neprekidni porivi da se spusti naterali su je da se ili ispruži, ili pritisne noge uz stomak. Previjajući se cijelim tijelom i gutajući suze, molila je dadilju da joj pusti zadnjicu i da joj da priliku da kaki, a dadilja ju je, čvrsto stežući zadnjicu, nagovarala da bude strpljiva.

Konačno, ovo mučenje je završilo, a jadna Becky, kažnjena na tako varvarski način, momentalno je skočila iz kreveta i skočila na lonac. Glasno pucketanje i klokotanje prekinuli su ustaljenu tišinu; izmet i sapunasta voda počeše da izlete iz kundaka brzinom topovske kugle. Postepeno, bol i nadutost su nestali, ali prevrtanje i peckanje u stomaku nisu nestali. Gutajući suze i grčeći se od neprijatnih senzacija u crevima iritiranim klistirom, Beki se svom snagom gurala, a nagli, oštri prdezi iz njene zadnjice tupo su pucali u lonac. Ali onda je sve stalo, i čim se djevojka podigla iznad lonca, odmah ju je Džim podigao, ponovo se našla na krevetu.

- Oh, oh, oh!...

Ali opet je bačena na bok, a gadnica sa omraženom cevčicom, ovog puta napunjenom čistom vodom, ponovo je uperila u njeno dupe, i nakon kraće borbe završila je tamo. Ovog puta, na Bekino veliko iznenađenje, osećaj bolne punoće nije bio toliko izražen, a osećaj škakljanja od natopljene vode čudno je smanjio bol i iritaciju creva. Istina, htjela sam ništa manje da kakim, ali ne tako oštro kao prošli put. A da nije bilo lica braće koja još vire na vratima, a ne osjećaja beznadežnog poniženja, možda ne bismo toliko plakali. I nekoliko minuta kasnije, sa guzom koju je dadilja stisnula, ona je, šmrcući od neispuhanih suza, čekala kraj egzekucije, povremeno stežući noge od bola koji nije sasvim prošao.

Otišla je na treći klistir, uzdišući i gutajući suze, gorko shvativši da nema od koga očekivati ​​pomoć i podršku, poslušno je legla na bok i, savijajući noge, čvrsto ugrizla gornju usnu. Ovog puta klistir je bio sa zlatnim rastvorom. Topla voda je odmah ublažila grčeve, a Becky je sa iznenađenjem osjetila da je uopće ne boli, i neobične osjećaje u guzi, i osjećaj blage želje za kakicom, uz istovremeni osjećaj nekakvog opuštanja u stomak, nisu bili tako neprijatni, a ni lica braće, koja radoznalo gledaju u njeno dupe sa crevom okrenutim nagore, nisu tako neljubazna.

Sat vremena kasnije sve je bilo gotovo... lonac i posuda su oprani i vraćeni na svoja mjesta, Becky je ležala u krevetu osjećajući laganu i usput veoma prijatnu prazninu u stomaku, a blizanci su je tješili , obrisala suze koje su joj još tekle iz očiju.