Miš

Ne znam kakva je muva jutros ujela glavnog urednika naših omladinskih novina, ali me je odmah nakon jutarnjeg sastanka zamolio da ostanem u njegovoj kancelariji. Krenuo je izdaleka.
„Olja“, šapnuo mi je poverljivo na uho, „da li je kojim slučajem neko od tvojih prijatelja služio u obaveštajnoj službi?“
“Ne”, slegnuo sam ramenima, “Šta?” - U tom slučaju ćete morati sami da preuzmete ovu stvar...
Moram priznati da sam bio zaintrigiran. Da li zaista žele da mi povjere da konačno napravim ozbiljan izvještaj. Inače, radim za novine već skoro godinu dana - i stalno pišem o raznim sitnicama i intervjuišem neke domaćice na ulici... Nema para, nema slave!
- Šta je bilo, Antone Aleksejeviču?
Činilo mi se da mu je malo neugodno.
- Da, to je nešto što ne možete povjeriti bilo kome. Postoji materijal iz bušotine. Moram reći da je prilično pikantan. Ali mislim da bi trebalo da uspes...
- Da. Šta kažete na više detalja?
- Generalno, da. Ima informacija da je u našem gradu otvoren underground studio za porno filmove...
- Je li tako?!
Vau, početak.
- Da. Sada regrutuju modele za snimanje...
Presreo sam urednikovu misao u hodu.
-: i hoćeš da učestvujem na “castingu” i da pišem o tome. pa?
- Dobro. - urednik je bio oduševljen mojom inteligencijom, - Ali, iskreno, ja bih od vas želeo više. Voleo bih da ne samo da prođete kroz ovaj „casting“, već i sami učestvujete u snimanju. Kao ugrađeni agent, da tako kažem...
Moram priznati, ostao sam zatečen takvim prijedlogom.
- Antone Aleksejeviču. - Ja kažem, - Za koga me smatraš?
Naravno, devojka sam bez kompleksa, ali zajebavati se sa bilo kim, pa čak i pred filmskom kamerom, je previše... Seks je, po mom shvatanju, i dalje čisto intimna stvar.
- Smiri se, Olja. - odmahnu rukom urednik, - Niko te neće terati da javno pariš. Prema informacijama koje imam, ovaj studio ima sasvim drugačiji profil.
- Je li tako. - Opet sam se iznenadio, - A koji, pitam se?
- Medicinski fetiš. Strogo govoreći, seksa uopšte nema...
- Kako je - ne. Šta onda snimaju?
- Relativno nevine stvari: ginekološki pregledi, injekcije, klistirke... Jednom rečju, igraju se u bolnici. Injekcije. Enemas. Bože. Ne postaje lakše iz sata u sat...
- Jesu li oni perverznjaci?!
- Oh, Olja. Ne sudite, i nećete biti osuđeni... Za vašu informaciju, postoji velika stalna potražnja za ovakvim filmovima u cijelom civiliziranom svijetu, samo ovdje ljudi i dalje radije gledaju glupe pornografije. Općenito, ako napravite ovaj izvještaj, to će biti senzacija. Sa svim posledicama koje su usledile... Iz nekog razloga nisam želeo da razmišljam o „posledicama koje su usledile“. Umjesto toga, živo sam zamišljao kako će pod svjetlima reflektora kukari u bijelim mantilima početi da guraju u mene svakakve cijevi... Bože, kakva noćna mora. Bolje bi bilo da se samo pojebem, ili tako nešto... Mada s druge strane, zar nikad nisam bila kod ginekologa. I onda možete objaviti članak o ovim perverznjacima pod pseudonimom...
- Upozoravam vas - od djetinjstva se bojim injekcija. I ne mogu da podnesem klistir...
- Pa, zarad opšteg cilja, možeš biti strpljiv, zar ne. Ali onda će vam sve biti stostruko nagrađeno, obećavam. Slažeš li se, Olya?
"U redu", uzdahnem, "slažem se!" Vi, Antone Aleksejeviču, znate kako da ubijedite djevojke. Samo mi reci iskreno - zašto ja?
„Zato što si najlepša u našoj redakciji“, mirno odgovara šef, prelazeći na „ti“ radi veće iskrenosti, „Ne udata, opet. I jezik je obešen!
- To je kompliment?
- To je činjenica. Uzgred, o jeziku... Dok se ne objavi izvještaj, niko nikome neće reći, ok?
- Čisto. - Klimnem glavom, - Iskreno govoreći, ćutao bih i posle!
- E, to je dobro... A sad da pređemo na stvar. Ne znam adrese ovih momaka. Evo njihov broj telefona, pokušajte da me kontaktirate”, zgužvani papir je ležao na stolu ispred mene, “Pa, onda se ponašajte prema okolnostima, nije na meni da vas učim!”
I sada ja, zaključan u kancelariji, drhtavom rukom guram prstom po dugmadima, provjeravam broj ispisan na zgužvanom komadu papira. Potajno se nadajući da će se ispostaviti da je lažno...
- Zdravo. - odjednom se čuje tihi ženski glas na telefonu.
- S-izvini... govorim o regrutovanju devojaka... za snimanje...
- Hoćeš da snimaš sa nama?
Srce mi se stisnulo. Broj nije lažan. Ali prekasno je za povlačenje.
- Da. - Odlučno izjavljujem.
- Koliko imaš godina, devojko?
- Dvadeset dva.
Kratka pauza.
- Da li ste svjesni prirode vašeg budućeg posla?
- Da...
- Veoma dobro. U tom slučaju, možete li se, molim vas, odvesti do paviljona na uglu Lenjina i Oktjabrske danas u šest sati uveče?
- Mogla bi.
- Divno. Tačno u šest sati tamo će vas čekati mladić s bradom i kapom. Imaće časopis u ruci. Zovem se Ilja.
On će te odvesti u studio. Molim te, nemoj kasniti!
- Dobro...
- Da, i obavezno ponesite pasoš sa sobom. Novi posao. Ali ja sam računao na neku vrstu anonimnosti...
- Za što. - pitam palim glasom.
- Moramo biti sigurni da ste punoljetni.
- Da, ali...
„Ne brini“, odgovorila je žena na telefonu s razumijevanjem, „Samo će se tvoje ime pojaviti u zaslugama“. Usput, možete smisliti šta god želite:
I hvala na tome, kako kažu!
- Dakle, čekamo te?
- Da naravno...
- Vidimo se!
Čuli su se kratki zvučni signali prekidanja slušalice...
Pa, šta sad. Voziti. Da ne idem. Osjećaj je otprilike isti kao prije odlaska zubaru. Ne tjeraju me, a čini se da treba, ali... Ali novinarska dužnost je na prvom mjestu, a ja se odlučujem!
Stigavši ​​kući, skoro odmah sam počeo žurno da preturam po krpama. Proizvod - lice. Navukavši na sebe sve najskuplje i provokativnije stvari, divim se sebi pred ogledalom. Hmmm, da, pogled je kao panel upravo sada. Sada - šminka. Najvažnije je stići na vrijeme prije nego mama stigne. Inače će me videti ovakvog, ko zna šta će misliti...
Izgleda da je spreman. Bacam pasoš u tašnu, žurno iskočim na ulicu i trčim do autobuske stanice. Nove crne "tange" nemilice mi se urezuju u guzu, hladni jesenji vetar, uranjajući ispod moje kratke suknje, hoda preko mojih golih bedara i nogu u simboličnim mrežastim čarapama... Šta da se radi - umetnost, kao i lepota, zahteva žrtvu. A najvažnija umjetnost za nas je sada bioskop!
Tinejdžeri na autobuskoj stanici su izvijali vratove i svakog trenutka bi počeli da slini. Umuknite, ovo nije za vas. I za koga. Voleo bih da znam... Ulazim u minibus, jedino sam leđima okrenut u pravcu, prema ostalim putnicima. Ispod nogu mi je neprikladan rezervni točak, a ja sam, u visokim štiklama, prinuđen da sedim na njemu gotovo u fetusa. Suknja mi se diže do nepristojnosti... Posljednjom snagom pokušavam da držim koljena skupa, ali na sljedećoj neravnini ona se izdajničko razilaze. Ups. Dečko, zar se ne bojiš da ćeš ostati glup do kraja života. A ti, deda, zašto buljiš - zar nisi video ženske gaćice. .
Evo dugo očekivane raskrsnice.Pognut kao čaplja, prelazim preko visoke ograde tuđih nogu i izlazim iz minibusa, još jednom bljesnuvši leđima cijelom kabinom za oproštaj. Međutim, takve sitnice su prestale da me brinu u petom razredu... Pomalo se plašim samo za svog dedu - da zaista dobije infarkt. Dakle, sada moramo pronaći tog mladića. Istina, stigao sam sa rezervom, ali on je, kao gospodin, trebao stići prije vremena. Usput, kako se zove. Sećam se, Ilja. Pa, Iljuša, gde si onda. Prostor ispred paviljona bio je iskonski prazan (jato tinejdžera na rolerima se ne računa). Ok, sačekaću malo. Ali uopšte nije trebalo čekati.
- Devojko, tražiš li me. - neko pažljivo dodiruje moj rukav bluze. Prva reakcija je da kažete nešto nepristojno. Ali onda na vrijeme primijetim na licu mladog bubuljičavog momka koji je došao niotkuda, bradu obećanu preko telefona. Štaviše, u desnoj ruci zapravo drži nekakav sjajni časopis:
„Možda“, odgovaram izbegavajući, „a ti, kojim slučajem, nisi Ilja?“
- Ilja. - nasmije se momak, - Jesi li ti nova djevojka za naš studio. Jednostavno ne mogu da se naviknem da me oslovljavaju sa "ti"; i dalje se smatram detetom u duši. Tamo ponekad ode i naš glavni urednik:
- Da: A ja se zovem Olja, - predstavljam se glupo trepajući trepavicama, - A o studiju - šta ako me ne uzmeš. Iljin ljepljiv pogled ponovo je prešao preko mojih nogu i drsko lebdio negdje u nivou grudi.
- Pa, šta ti pričaš. Da, naš direktor će se rukama i nogama uhvatiti za takvu djevojku!
- Da li je istina. - Glumio sam naivnu radost koliko sam mogao.
- Bez sumnje. Generalno, verovatno bih preporučio da vam reditelj odmah da glavnu ulogu...- rekao je Ilja zavereničkim tonom.
- Kako, bez testova. - pitao sam sa skrivenom nadom.
„Pa, ​​naravno, dogovorićemo testove“, Ilja me je vratio na zemlju, „ali odmah vidim sposobne devojke.“ Sa svojim podacima možete u potpunosti računati na ulogu: moram reći, za perverznjaka je bio gotovo galantan.
- Kako znaš koje podatke imam. Koliko sam razumeo, zahtevi za vaše glumice... mmm... su donekle specifični...




Serija Pride Lands. Nulina. #5part

"Lavovina i Dargon"

Ležeći na ivici litice, Nulina je kandžom tmurno grebala zemlju, misleći na svoju lošu reputaciju seksualne manijake.

- Pa, šta nije u redu s tim. Šta ti misliš. Pa šta ako naši lavovi izgledaju kao mrtvi gušteri i nakon prvih stotinu orgazama već padaju beživotni... Oni su samo slabići. I ne umeju kako treba da zadovolje lavicu... I ovaj njihov sićušni, tanki i šiljasti organ... Fuj. Kakav nered. Oni ni ne znaju kakvu sam im čast učinio time što sam pristao da vodimo ljubav.

Prevrnula se na leđa i snažno prešla jastučićima šapa preko bradavica, zadovoljno mreći.

- Ah. Pa, ko u ovoj savani zaboravljenoj od bogova može cijeniti moj temperament?

Nulina se prisjetila s kim i kako je ovo radila prošle sezone.

- Vau, bilo ih je toliko... A kako je malo lavova. Nakon prve noći zamalo ih je trebalo ispumpati i politi vodom. Eee.. Odvratno!

Sjećam se da je bila stvar: sa zebrom i sa slonom - totalna noćna mora, i sa pet hijena odjednom, pa čak i sa čovjekom - to je bio seks. Steta. Ali hijene i zebre ga nisu preživjele... - zlobno se nacerila Nulina.

- Eh. Uzmite desetak lavova.. Ne.. Ljudi. Tako nešto, sa dugom grivom i mekom, glatkom kožom. Ili... Šta da kažem... Ne mogu nikoga da nađem.

Sad me se lavovi plaše, moje devojke me gledaju u usta i hvataju se za glavu šapama, a imamo samo jednog čoveka... A on se zalepio za ovu lepu Felu - izgrebaće joj oči. Zgrabio sam takvog mužjaka. I sa čime. Infantilno lice. Zar nije vazno sta se desava izmedju nogu???

Nulina je silovito zarila kandže u zemlju i povukla četiri duboke brazde.

- Oh, kako me je voleo. Posle seksa sa njim, ležala sam pola sata i nisam mogla da dođem do daha. Kako dobro, zahvaljujući našem šamanu... Inače mi ne bi dozvolio da mu se približim!

(Nulina je nagovorila Rafikija da joj da marakuju. Nahranila je čovjeka 10 puta većom dozom i jako se zabavila.)

- Steta. A kako je on znao na sta sam trosila voce??. Sada nije... Eh..

Pa šta da se radi. Vjerovatno ću poludjeti ako se sada ne budem seksala toliko divlje da bi i sama savana postala crvena i mokra od naših plodova ljubavi...

Leglo zmajeva živjelo je u drevnim stijenama na samom rubu Zemlje ponosa. Jedini u zadnjih deset hiljada godina. A tokom opisanih događaja, u drevnoj pećini živio je samo jedan zmaj. Ostali su već odletjeli na krajnji istok - u susret suncu. Ali bio je premlad i mali da bi leteo tako daleko. Pa, šta je dvesta godina za zmaja. Bio je dugačak četiri metra, uključujući rep, koža mu je bila ljubičasta i još nije stigla da se stvrdne i prekrije rožnatom školjkom, a svijetloplava krila ga nisu mogla nositi više od 100 kilometara. Zvao se Špiro i mrzeo je glupo ime koje je izazivalo loše asocijacije. Malo znanje o magiji svojstveno zmajevima još mu nije moglo pomoći u letu, ali bi mu moglo pomoći u nečem drugom...

Jednog dana, dok je eksperimentisao sa novim supstancama u svojoj pećini čarolija, mladi zmaj je pronašao formulu koju je jedan od odraslih nemarno zaboravio. Zvao se Jin i Jang. "Privlačno ime!" - pomisli zmaj i magičnim naporom pomiješa sastojke. Dobijena mešavina je bila mutna i bela po izgledu, čudnog mirisa, a pošto je u receptu bilo naznačeno da se pije "kada bude gotovo", Špiro ju je bacio u usta, progutavši je odjednom... I bio je veoma razočaran, ne osećajući se. bilo šta. “Mora da sam pogriješio u koncentraciji!” - pomisli zmaj i napravi još jednu porciju i ponovo je ispi.

- Ovo je čudan recept. Verovatno je samo nesretan...

Glupi zmaj. Kad bi samo znao da je ovaj recept kod zmajeva pobudio želju i podstakao stvaranje sperme u žlijezdama koje žive u dubini tijela, jer kod zmajeva fabrika sjemena ne visi vani već je skrivena ispod oklopnog štita. Čak i jedna doza bila bi dovoljna odraslom zmaju da zatrudni potomstvo. Starac Smandim bi se nasmijao da je saznao za trik svog nećaka. Štaviše, u ovom rodu nije bilo ženki nakon što je posljednja odletjela na zapad i nije se vratila. A zmajevi mlađi od 2000 godina nisu trebali začeti potomstvo...

Sljedećeg dana Špiro se probudio iz čudnog osjećaja u podnožju repa. Savršeno je poznavao sve sočne detalje života odraslih i građu njegovog tijela. I nije bio iznenađen njegovom željom, shvativši da je za to kriv jučerašnji eliksir. Ali Špiro se nadao da će sve proći... Uzalud..

Sljedećih pet dana prošlo mu je u potpunoj noćnoj mori. Jurio je oko pećine, učeći usput da pušta pravu vatru, lomeći kamenje, topeći ga u svom plamenu, udarajući glavom o zid i skoro otkinuvši rep.

Konačno, shvativši razloge, predviđajući posljedice i nagađajući izbavljenje, uputio se u svoju odaju za uroke, otvarajući je jednostavnom čarolijom. Trebala mu je živa ženka. Nije bitno koji, ali je spreman da se pari s njim.

Bacivši moćnu čaroliju, Špiro je zavirio u magični kristal, šapom stežući svoj natečeni i bolni penis. Tražio je u savani nekoga ko to najviše želi da radi i manje-više je prave veličine...

I skoro odmah naišao sam na Nulinu, koja je ležala na ivici litice i razmišljala o njenom temperamentu.

Špiro je stisnuo zube i škljocnuo, bacivši još jednu čini: lavica je ustala i potrčala kasom na istok.Znao je da će ona za koji dan biti s njim, i potpuno iscrpljen novim napadom, pao je na pod, udarajući ga krilima i repom.

Nulina je iznenada skočila, osjetivši neobično jak svrab u utrobi. Uplašeno se osvrnula oko sebe i onda, kao da je došao nagoveštaj: idi na istok, idi u Usamljenu pećinu - tamo te čeka izbavljenje. I bez oklijevanja, Nulina je otrčala na istok.

Sutradan je već otrčala u pećinu. Nulina je bila iznenađena: savana je pala pod njene šape u ogromnim komadima, a svakim korakom prelazila je udaljenost 10 puta veću nego inače. Nakon što je prodrla u pećinu, pronašla je zmaja kako mirno sjedi tamo i bila je još više iznenađena.

- Zdravo. Zovem se Špiro.. Ja sam veoma nesretan zmaj, i.. želim te. Znam da si spreman da se pariš čak i sa samim Ehewom, čak i ako hoda savanom. Pomozite mi i ja ću vas nagraditi!

Lavica je ispustila vilicu i sela na zadnjicu, toliko je šokirana onim što se dogodilo.

“A-aaa...” lavica je zanijemila, uzmicajući.

- Nulina!!. Preklinjem te. – zmaj je nisko pognuo glavu, gledajući je velikim zelenim okom u kome se videla patnja.

- Mislite li da ćemo uspjeti. – lavica nije primetila da joj zna ime.

- Svakako. Na kraju krajeva, ja sam muškarac!

I Špiro joj je pokazao svoj veliki ružičasti falus, udobno smješten između njegovih stražnjih nogu.

"I šta. Ovo je avantura dostojna jedne lavice poput mene. Družite se sa fantastičnim stvorenjem, sa herojem legendi i predanja. Niko nikada nije ni video zmaja, a kamoli da ga jebe. To se može dogoditi samo jednom u desetinama hiljada godina!” – mislila je Nulina, stežući zadnje noge i osećajući žarku želju.

- Znaš li ti uopšte, dečko, kako se ovo radi. – upitala je lavica, skupljajući bezobrazluk, prilazeći bliže.Zato što je shvatila da je ovaj zmaj veoma mlad.

“Ah... zapravo, ne... pa...” postao je neugodan i njegovi ljubičasti obrazi, prekriveni glatkom kožom, postali su prekriveni crvenim mrljama.

Lavica mu je okrenula leđa i, odloživši rep u stranu, rekla:

- Samo zari kurac u mene. Ovde u ovoj rupi...

I raširila je svoje zlatne noge, pokazujući mu ružičaste dubine svoje utrobe.

Špiro je uzdahnuo i, prišavši bliže, popeo se na lavicu, zarivši u nju svoj organ do samog podnožja.

- Oh. – očajnički je pokušavala zanemela lavica da shvati da li joj se to sviđa ili ne.

Član mu je bio vreo poput kamena zagrejanog od sunca i kucao je, verovatno u ritmu njegovog srca. I dalje je bilo jako bolno. Ipak, njegove orgulje su bile impresivne veličine i nikada ranije tako veliki instrument nije prodro u njegove dubine.

- Pa, šta je sledeće?

Lavica je sarkastično zakolutala očima prema plafonu, nehotice se savijala, pokušavajući da ublaži bol.

- Spiro. Zar ne možete pogoditi. Zato pomerite. Pokret, Ehew razbij te!!!

Znate li šta "jebote..." znači...

Lavica je štucala kada je zmaj pružio leđa i njegov penis je napravio prvo trenje.

Tu su konačno pukle posljednje pregrade istančane svijesti zmaja, koji se očajnički odupirao zvjerskoj strasti, a Špiro je, naslonivši prednje šape na tlo i raširivši krila, počeo raditi zadnjicu brzinom ptice koja je zamahnula krilima.

- A-a-a-a-ay-ay-oh-Sleep-pi-pi-ro!!. Pocepati ces me. Sleep-and-ro. Boli me!!!

Lavica je zastenjala, njeno žuto tijelo se zgrčilo, pokušavajući da istisne džinovski organ, krv joj je tekla niz zadnje noge.

- Spiiiiiro. – zacvilila je srceparajuće lavica

Zmaj je zaurlao i stao, zbunjeno gledajući okrvavljenu lavicu.

- Moj bože. Izvini. Sad sam u trenu!

Špiro je pucnuo prstima i lavica je osjetila kako je, umjesto bola, ispunjava blaženstvo i želja da to radi dalje, a krv je momentalno prestala da teče.

Sada su zidovi njene materice postali elastičniji i lako su prihvatili njegovo meso.

Sada ga je kretao sporije, ali dublje.

- Nulina. Nešto mi se dešava. Bojim se!

Lavica je osjetila kako mu srce lupa, a penis je postao još topliji.

- Glupo. To se zove "orgazam". Zato imaju seks!

I pomaknula je zadnjicu, zabijajući se na njegov kurac. Zmaj je zadavljeno progunđao.

– Nulina... Nulina!!. ja sam bo…

Tada je zmajeva nutrina izbila iz tolike struje vruće sperme da je ispunila lavicu iznutra, eksplodirala, obilno potekla niz njene noge i njegov penis je skliznuo unazad, zalivši lavicu cijelim izvorom sjemena.

Lavica se nasmijala, ugledavši zmajevo uplašeno lice i obilje njegove ljubavne tekućine.

– Da li zmajevi zaista trebaju toliko sperme da bi oplodili ženu. Mogu zamisliti koliko je to kod odraslih. – zahihotala se lavica. Nije imala pojma koliko je u pravu.

A iz zmajevih organa izvire još jedan potok, pokrivajući Nulinovu glavu sjemenom.

- Uf. Spiro. Dosta!!

Zmaj se uplašeno šapom uhvatio za penis i napravio bolno lice.

Tada lavica više nije mogla suzdržati smeh i pala je na zemlju, kotrljajući se, glasno se smejući i mrljajući pod pećine njegovom spermom.

Nakon što se nasmijala i ispljunula njegovu sjemenu tekućinu iz usta, Nulina je shvatila da nema dovoljno. „Želim te još!“

Lavica je potpuno izgubila sve svoje poštovanje prema ovom stvorenju i, skočivši na zmaja, bacila ga je na leđa, prisiljavajući njegov organ da zaroni u baršunaste dubine njenog žutog tijela. Špirov kurac je eruptirao sa još jednom mlazom sperme koja je tekla niz lavičine noge i njegov stomak.

- Pa, koliko je to moguće. Šta imaš tamo, bure bez dna?

- A.. Nulina.. Izvini.. ne znam.. ali mislim da je dosta..

Lavica je frknula i počela strasno trljati zadnjicu, golicajući nabore svoje vagine velikom i okruglom trakom za glavu njegovog organa.

Tada je druga doza kobnog eliksira počela djelovati, uvijajući nesretnog zmaja u čvrst čvor.

Špiro je zapištao i, stežući zlatnu lavicu u naručju, silovito zario penis u nju. Činilo se da je podivljao, zgrčio se, zabadajući oružje cijelom dužinom, obasipajući lavicu potocima vrućeg sjemena i režeći bez prestanka.

Potpuno natopljena spermom, Nulina je klizila u njegovim šapama i po njegovom organu, doživjevši jedan od najnasilnijih orgazama.

Nakon nekog vremena je stao i lavica je skliznula na pod.

Teturajući, štucajući i podrigujući spermu, Nulina je prešla nekoliko koraka i pala na pod, raširivši zadnje noge uz mokro cviljenje. Lokva sperme je odmah počela da teče oko nje.

"Moj bože. Čini mi se da sam natopljen njime do kostiju!” – pomisli lavica i štuca.

Zmaj je promuklo disao, vatreni jezici su mu izlazili iz nozdrva, oružje mu je postepeno postajalo sve manje dok nije bilo potpuno sakriveno u posebnom naboru kože (neupućeni nikada neće razlikovati ženu zmaja od muškarca).

Nulina je ležala u lokvi pareće sperme i takođe je teško disala, pokušavajući da smiri svoje ubrzano srce.

Špiro je ustao i nesigurnim hodom prišao lavici.

- Nulina. Izvinite... nisam mislio... Nulina??

Od straha je prevrnuo njeno tijelo. Lavica je štucala i izmamila holivudski osmeh.

- Gluposti. Čini mi se da sam jedini put u životu bio zadovoljan do... sitosti..

Kako da sada idem kući?

- Ja ću te odvesti. Ne brini

Zmaj je pomogao Nulini da mu se popne na leđa i naredivši joj da se čvrsto drži, napustio je pećinu.Raširio je čeličnoplava krila i poleteo, zadivljen koliko mu je bilo lako baciti čaroliju levitacije. Odjednom je shvatio da je prošao inicijaciju i da sada više nije dijete, a radost ga je ispunila i žarka zahvalnost ovoj zlatnoj lavici bijelog trbuha, koja je sada ležala na leđima i teško disala.

Preletio je prostranstva savane i mnogi su primetili ovaj let i iznenadili se, ali niko nije znao šta nosi na leđima, i kako je uspeo da sleti blizu Stene ponosa, a da ga niko nije primetio.

- Hvala, Nulina. Riječi ne mogu izraziti moju zahvalnost. Ne samo da si mi spasio život... Evo mog poklona za tebe..

A zmaj raširi svoje šape u znak Snage.

“I sada ćeš živjeti 10 puta duže od bilo kojeg lava ovdje.”

– I nikada nećete biti podložni bolestima i umoru.

“A ja ću se zakleti da ću u svakom trenutku letjeti u pomoć vama i svim vašim rođacima.”

Rekavši to, zmaj spusti šape i nestane, a lavica osjeti da joj je krzno postalo čisto, a samo ju je toplina u stomaku od prošlog orgazma podsjetila na ono što se dogodilo i potpuno uvjerenje da je sve što je zmaj obećao dođi kod nje.

Nulina se vratila u svoju pećinu i spavala dva dana zaredom...

Nastavlja se

... Kako sam bio slab, mlad i usamljen, odlučio sam da se poslužim uslugama starog doktora u njegovoj privatnoj klinici kod kuće. Rekao je da će zahtijevati striktno poštovanje svojih imenovanja. Umorna, zaspala sam u tjeskobnom iščekivanju. Doktor je ušao u moju sobu, probudio me i pitao kako se osjećam. Uplašen i pospan, izvinio sam se i ustao rekavši da moram u toalet. Tada sam kroz otvorena vrata spavaće sobe čuo doktora kako me poziva da uđem. Na noćnom ormariću pored kreveta vidio sam prekriven poslužavnik. Doktor me je zamolio da dođem i stanem nasuprot. "Ne izgledate dobro i mislim da trebate biti na pregledu. Molim vas, lezite u krevet na stomak", rekao je.
Oklevajući, legla sam na krevet, pitajući se šta će se dalje dogoditi. Bez riječi je podigao moju dugu spavaćicu i spustio mi gaćice. "Opusti se, izmjerit ću ti temperaturu, a jedini način da to uradim je da je izmjerim rektalno. Pokušaću da ti ovo učinim što ugodnijim, ali ti se trebaš opustiti."
Uz ove riječi, jednom rukom mi raširi zadnjicu, otkrivajući moj anus, a drugom rukom lagano ubacuje termometar, koji mi se čini veći nego inače.
"Ovaj termometar je malo veći od onoga na koji ste navikli, ali ja radije koristim veterinarski termometar jer je precizniji. Potrebno je samo nekoliko minuta."
Osjećam kako lagano rotira, izvlači i gura termometar dublje, postavljajući mi pitanja u međuvremenu.
"Sada vam moram postaviti nekoliko pitanja. Ne brinite, ja sam ljekar i važno mi je da znam vaše stanje dok vas liječim. Kada vam je zadnji put rektalno izmjerena temperatura?"
Odgovorio sam da mi je ovo prvi put da mi se ovako mjeri temperatura, a on je rekao:
"Od sada ću ti mjeriti temperaturu samo rektalno. Razumiješ li?" “Da.” “Koliko dugo hodaš po velikom?” Bilo mi je toliko neugodno da sam oklevao. “Molim vas da mi odgovorite, ovo je jako važno.” Odgovorio sam da je to bilo prije dva-tri dana. "U redu, pobrinut ćemo se da više ne patite od zatvora."
Skinuo je termometar i rekao: „Vidim mrlju na termometru i moram da te pregledam da otkrijem uzrok tome.“ Čujem kako stavlja gumene rukavice i govori: „Pokušaj da se opustiš, moram da pregledam tvoj anus i rektum. Ovo neće boljeti. Kad ti kažem, duboko udahni i izdahni." Ponovo mi širi zadnjicu i osjećam kako mi prst dodiruje anus. "Sada duboko udahni i izdahni."
Dok udahnem, on počinje polako da uvlači prst u moj anus.
„Ne brini, to je normalna medicinska procedura.“ Polako, uvlači prst skroz u moj rektum.
“Moj prst je potpuno u vašem rektumu, boli li vas?”
"Ne, ne boli. To je samo neobičan osjećaj."
"Normalno je, sve je u redu. Sad se opusti pa ću krenuti u istraživanje."
Osjećam kako rotira prst u mom rektumu, gura ga van i ubacuje dublje. Deluje veoma dugotrajno i daje prijatan osećaj. Trudim se da se ne pomeram tokom procedure. Konačno uklanja prst.
"Imate tvrdu stolicu u crijevima. Danas ćemo obaviti mnoge procedure da ispravimo vaš problem. Sada ću vam ubrizgati malu količinu toplog ulja u rektum da omekšam stolicu."
Uzima mali špric i ponovo mi širi zadnjicu.
"Ubacit ću ovaj špric u tvoj rektum i ubrizgati malo ulja. Možda ćete osjetiti mali pritisak, ali morate zadržati ulje."
Osjećam kako ubacuje špric i ubrizgava ulje. Zatim nježno vadi špricu i ubacuje prst skroz u moj vrlo klizav rektum.
"Moram se pobrinuti da se ulje ravnomjerno širi po debelom crijevu."
Ponovo rotira prstom u mom rektumu, gurajući ga van i gurajući ga dublje, i to stvara vrlo prijatan osjećaj u mom podmazanom rektumu.
"Moraš malo zadržati ulje. Lezi na trbuh, odmah se vraćam." Ležeći na krevetu, bio sam zapanjen da ovo što se dešava nije bilo toliko sramotno koliko mi se dopalo. Čuo sam doktora kako silazi iz hodnika, a zatim i njegove korake u drugom dijelu kuće. Otprilike pola sata kasnije čuo sam ga kako ide niz hodnik prema mojoj sobi. Stavio je još jedan prekriven poslužavnik na sto i dlanom dodirnuo moju zadnjicu. "Lezite na levu stranu i povucite kolena prema stomaku. Sada ćemo početi da uklanjamo ulje iz creva." Pogledao sam okolo i video veliki špric sa debelim vrhom, i veliku prozirnu šolju napunjenu mlečnim rastvorom .
"Ovo je vrlo sapunasta otopina koja će pomoći u uklanjanju ulja i tvrdog izmeta. Odlučila sam koristiti veliku špricu i vrh da vam pomognem da proširite anus i više se opustite." Ponovo mi širi zadnjicu i osjećam veliki vrh, malo deblji od njegovog prsta koji mi pritiska u anus. Uz malo truda, ubacuje vrh do kraja. "Sada ću ubrizgati vodu sa sapunom. Ako osjetite nadimanje, stisnite anus oko vrha."
Tokom ubrizgavanja rastvora, osećaj je neobično erotičan.Osjećam samo blagi pritisak i toplinu u rektumu, a onda osjetim kako se vrh uklanja.
“Vrlo dobro, sada za drugu špricu.” On ponovo puni špric, ubacuje vrh i ubrizgava ceo rastvor u moj rektum.
"Dobro prihvatate proceduru. Moramo da administriramo ostatak rešenja."