Da li to zaista želite 2 dio

Ova priča se dogodila u jednom letonskom gradu u septembru 2007.

Izašao sam napolje u trenutku kada su momci pobegli iz napuštene garaže.

„Đavoli, opet su nešto uradili“, pomislio sam.

Ušao sam u sumrak garaže i nisam odmah primijetio dječaka kako sjedi na podu. Izgledao je uplašeno, ruke su mu se tresle, oči su mu sijale, usne su mu se smejale krivim osmehom.

„Oprostite mi“, šapnuo je dječak.

“Zašto sjediš ovdje, prijatelji su ti pobjegli, pobjegli i ti”, rekao sam mu.

-Izvini, ne mogu...

-Jesi li pijan?

- Lepak je, loše mi je...

Zgrabio sam momka za ruke i odvukao ga do izlaza. Pokrio je lice od mene svojim prljavim rukama. U dvorištu su stajali dječaci od 13-14 godina i jedan mi je viknuo:

-Hej čoveče, pusti našeg prijatelja!

-Sad ako se ne izvučeš, svim tvojim gadima ću odseći uši, izbroj do tri, paraziti!

"Prijatelji" su pobegli.

-Pa, zašto si njuškao lepak u ovoj štali, zašto jutros nisi bio u školi?

--Šta te briga?

“Oh, ološu!” viknula sam i udarila ga po obrazu.

-Hoćeš li me ubiti. - mirno je upitao dečak

-Ne, sad ću samo da lupim po guzici kaišem. - odgovorio sam isto tako mirno.

--Nemate pravo!

--Zašto tako. - Nacerila sam se.

-Zato što mi nisi otac, predavao sam pravo u školi i mogu se žaliti na tebe zbog napada!

-Oh, kako si ti ovde gramatičan...

- Koji je...

-Dobro, onda mi reci gde živiš, odvešću te kod oca i pustiću ga da te išiba.

- Ujače, ne ovo, nemoj kod oca.

-Da, plašiš se fascikle!

-Već me svako veče tuče kaišem po zadnjici, uvek me dovodi pijanog.

- Pa, lažeš... Pokaži guzicu kako je pretučeno.

– Ne, neću ti pokazati.

-Imaš li majku?

-U bolnici je... Ujače, pusti me...

-Zašto njušiš lepak?

--Mama je u bolnici, tata me pije i tuče, cura me ostavila...ljepilo vam pomaže da zaboravite, čini vas sretnim.

"Budalo, uništavaš svoje zdravlje, radije bih popio votku."

- Jadna votka... Da, ne želim više ni da živim.

--Kako se zoves?

--Volodya.

--Koliko godina?

--14

Ispred mene je stajao momak u traper odijelu. Slatko lice, prelepa lepršava kosa. zagrlila sam ga...

--Volodja, ti si zgodan momak i žao mi te je. Tvoji prijatelji su prljavi i ulični prosjaci, ali ti si tako čist i uredan, kako ti je lijepa frizura.

-- Perem kosu dva puta sedmično i perem kosu svaki dan.

-Zašto su ti mokre pantalone, uredan momče?

-Popiškio sam se kad sam te video, mislio sam da ćeš me prebiti ili još gore.

Zagrlila sam ga čvršće. Um mi se pomutio i poljubila sam Volodju ne očekujući to.

"Mislio sam da si pedofil!", rekao je Volodja.

--Hvala Volodja na direktnim rečima, cenim to, ali nisam pedofil, samo mi se sviđaš.

Opet sam zagrlio Volodju sa sobom. Ne znam zašto je Volodja plakao. I meni su potekle suze. Izvadila sam maramicu i obrisala mu oči. Pogledao me jecajući.

-Mogu li kući?

-Ne Volodja. Smrdiš na ljepilo i opisano je kako će te tata dočekati, moramo sve srediti, dođi kući kod mene.

-Bojim se da odem do tebe.

-Neću ti ništa loše učiniti, idemo.

Došli su u moju kuću.

--Skini farmerke i gaćice!

- Ujače... nemoj da me siluješ... sve radim sama... šta god kažeš... samo me nemoj udarati u dupe!

-Hej Vovik, šta radiš. Vau. Skini se, brzo ću ti oprati gaćice i pantalone će ti se osušiti, a ti ćeš sjediti u posteljini u kuhinji, sad ćemo s tobom piti čaj!

Sama sam otkopčala pantalone i skinula gaćice sa oklevajućeg dečka. Penis mu je već bio uspravan, a bijelo dupe, okruglo kao lopta, graciozno zakrivljeno unazad. Guza je bila prekrivena ljubičastim mrljama.

-Kakve su to modrice na tvojoj guzi?

- Rekao sam ti da me tata udara.

Iskušenje. Gde da dobijem snagu da se obuzdam?

„Osećam se loše... mučnina...“ šapnuo je dečak

-Idi podrigi u toalet

Volodja se spustio na sve četiri pored toaleta. Dupe se otvorilo i pustilo prdeže od povraćanja.

-Pokrij se čaršavom i idemo na čaj. Slušaj Volodja, zašto si me uzeo za silovatelja. Imaš li već iskustva po ovom pitanju?

--Sviđa mi se jedan dječak od 12 godina i često sam ljeti provodio noć s njim.

--Jesi li gej?

– Ne znam, verovatno već.

-Šta si jeo tamo?

-- Stariji momci šetaju ovde i skupe 5-10 dečaka kao što sam ja i prave takmičenja... oni... oni.... u štali nas teraju da drkamo da vidimo ko je najbrži. Onaj koji prvi sipa svoje seme dobija lepinje, a poslednji se drka u krug i može biti silovan u dupe kao gubitnik. Mnogo puta sam bila prva i nosila svoje lepinje prijatelju... Vidim da me ne gledaš samo kao dečaka... razmišljaš o seksu sa mnom... Vidim.

-Volodenko, sviđaš mi se i ne mogu to da sakrijem, ali moja osećanja prema tebi su najčistija.

Otišao sam da ispratim Volodju i prišao mi je dečak, veoma slatka 13-godišnja Aleksejka.

-Ujače, mogu li da te vidim?

-Da je došao u pomoć prijatelju, živ je i nepovređen!

--Čiko, Vova je dobar dečko, pomozi, pazi da ne njuši ljepilo, ja sam mu drugarica, oboje smo iz muzičke škole, dobar je pionista, ali ljepilo ga pravi budalu, osjećam izvini za Vovku, pomozi. Sve je počelo kada je njegova majka dobila rak...

--To je to. Aljoška, ​​ti si dobar prijatelj... Pokušaću da ga spasem.

Prišao sam Volodji.

--Volođa, da li tvoja majka ima rak i zato je u bolnici?

-Ko ti je to već rekao?

– Zašto mi ovo nisi rekao?

--Možete li mi pomoći u mojoj tuzi. Mnogo volim svoju majku i ako ona umre, ni ja necu zivjeti...

-Smiri se Volodja. Sve je u Božjim rukama. Da, mogu vam pomoći jer sam sveštenik. Sada ćemo otići i moliti se u crkvi za zdravlje vaše majke!

-Hoće li nas Bog čuti?

-Ako tražimo od čista srca i ne griješimo.

--Svešteniče,neću više da njušim lepak,veruješ li mi?

-Da, Volodja, verujem tebi i verujem da ni ovaj susret nije bio slučajan. Razveseli mog dečka i znaj da te volim!

Prvi put se Volodovo lice ozarilo ljubaznim i blagim osmehom, a u očima su mu još sijale samo suze.