Metode otvrdnjavanja

Kako je lako, sedeći kod kuće, zamisliti sebe kao nepokolebljivu i hrabru heroinu nekog nereda. I kako vas uvredljivo i brzo izdaje vaše samopoštovanje kada vam je život ugrožen i kada vam je um otupio od bola, straha i beznađa.

Čitajući priče u kojima se djevojke često zamišljaju u ulozi silovane, rastrgane žrtve, a pritom se uvijek zabavljaju i doživljavaju orgazam, nehotice se nacerim. Možda ja nisam normalan, ili možda oni...

Pa počnimo sa mnom. Tada sam imao 25 ​​godina. Ne puno, ali ni malo. Sasvim običnog izgleda. Nakon rođenja mog sina, moje tijelo više nije bilo u savršenom stanju. Naravno, sa sposobnošću da razotkrije lijepo i prikrije nedostatke, prilično lijepa i vitka figura. Lice…. nista posebno. Ima ih na hiljade. Zelene oči, veliki nos i mala usta. I to sa širokim jagodicama. Proporcionalnost majke bila je očigledno zauzeta u vrijeme mog stvaranja.

A s takvim izgledom nisam mogla ni zamisliti da bi me neko mogao izabrati za predmet svojih seksualnih avantura.

Radio sam do 6. Ljeti nije bilo loše, ali zimi sam se vraćao kući u mrklom mraku. Tog dana muž je uzeo dijete iz vrtića. Stoga, zatvorivši vrata svoje kancelarije i veselo se oprostivši od stražara, čvrsto sam se umotao u ovčiji kaput i požurio do autobuske stanice. Snijeg je padao od jutra, a nanosi su bili do struka. Da, vrijeme nije tako lijepo. Došavši nekako do stajališta kroz snježne nanose, odmah sam shvatio da ću morati da se smrznem par kilometara pješice. Snježni strojevi nisu stigli do jedinog industrijskog područja našeg grada. Eh, evo ih. I zašto dovraga plaćamo porez.

Izašao sam na stazu kojom su ugazili radnici na nekadašnjem trotoaru i škripao čizmama po snijegu prema centru, nadajući se da ću odatle bezbedno otići od kuće. Nema ljudi, mrak. To je strašno. Ubrzo se još jedan par stopala pridružio mojim koracima. Brrrrr. Pogledao sam unazad. S leđa se jasno vidi muška figura, lice mu se ne vidi ispod kapuljače donje jakne. Kakav užas. Malo sam ubrzao korak. Ovo je najvjerovatnije još jedan vrijedan radnik koji je ostao do kasno na poslu.

Plutaju zidovi fabrike, skladišta i drugih industrijskih objekata. Slušajući ubrzane korake iza sebe, još malo sam ubrzao tempo, i dalje se nadajući nečemu dobrom. Ili se i on plaši da ide sam i ne želi da zaostane, ili... Ja sam već trčao, a od gapanja otpozadi srce mi je zatreperilo u grudima. Iako je trčanje jaka riječ - tako je lako trčati kroz snježne nanose. Još pola bloka i naći ću se u jednoj od glavnih ulica. Proklete štikle, proklete štikle. Začudo, u tom trenutku su mi baš te riječi grmjele u mozgu.

Brže, još malo. A ja sam, u svom punom hromom galopu, bukvalno naletjela na tipa koji mi se pojavio na putu iza ugla obližnje zgrade. Silina udarca me je odbacila i pao sam u sneg, a momak je očigledno bio spremniji za takav zaokret, pošto je uspeo da ne padne, već je samo zamršeno opsovao. Dok sam nekako ispuzao iz snježnog nanosa, osoba koja me je progonila s leđa stigla je na mjesto nesreće. Pojavila su se još dvojica, svi iz istog ugla. Tresao sam se iznutra, ali sam mogao normalno da razmišljam. Novac, minđuše, lančići i prstenje očito nisu bili vrijedni umiranja.

„Momci, sve ću sam dati“, počela sam žurno da skidam nakit i, zajedno sa torbicom, dala ga pljačkašima. Gledali su me pomalo zbunjeno.

- Imam karticu u novčaniku, tamo ima novca.Šifra... sad se setim...

Sve sam to brbljala u jednom dahu, nadajući se da ću ih uvjeriti da me ne diraju.

Jedan, onaj koji je nosio donju jaknu, se nasmijao. Tada mi je palo na pamet da mogu vidjeti njihova lica. O moj boze!

„Neću nikome reći i neću ići u policiju.” Kunem se!

Sada je sa njihove strane prijateljski smeh. Sada i sam shvatam da sam izgledao kao idiot, s obzirom da im namera nije uopšte bila pljačka. Ustuknuo sam, utapajući se u snježnom nanosu.

„Molim vas, pustite me“, piskala sam u suzama.

- Umukni kurvo. "Demone, dovedi je nama", rekao je visoki. Imao je nevaljalo lice sa tankim i kukastim nosom. Okrenuo se i obišao taj isti nesrećni ugao.

Ostala trojica su me napola vukla za sobom. Nakon par teških udaraca po licu osjetio sam potpunu dezorijentaciju, vrtoglavicu i neprijatan metalni okus u ustima. Dok su mi se sposobnosti razmišljanja vratile, šutnuo sam u mračna vrata i, preletevši tri koraka, zario lice u prljavi pod. Zašto nisam vrištala sve ovo vreme. Zaboravila sam kako se to radi. Da, i to je poenta. U mojoj glavi nema nijedne misli, samo panika. Sve se unutra trese od straha. Iako je jedno dobro – osjećaj bola je prigušen. Pad licem prema dolje na betonski pod ostavio je pristojnu ogrebotinu na obrazu, ali u tom trenutku nisam osjetio nikakav bol.

Dalje duž hodnika, slabo osvijetljen prljavim lampama. I konačno, ugurali su me u malu prostoriju, jače osvijetljenu od prethodnog hodnika. Drveni sto prekriven natpisima i crtežima, pored nekakve sofe bez nogu, prljave i masne, nekoliko bednih stolica, brdo flaša u uglu. Na jednoj strani sobe nalaze se mnoge police sa raznim smećem. Na stolu je nekoliko flaša votke, oskudna grickalica i zaglavljeni nož. Muka mi je od pogleda na nož. Ovako ću umrijeti.Jedan iz društva me gurnuo pozadi i ja sam se, leteći preko cijele sobe, teško srušio pored sijena sa malim prozorčićem. Trojica su prišli stolu, skinuli gornju odjeću i počeli piti. Četvrti je zaključao vrata, prešao preko sobe i čučnuo preda mnom. Ja, prljava i uplakana, sjetila sam se da mogu govoriti.

- Molim te... molim te.. molim... Pusti me... Imam muža, dijete... Molim te.

Momkove sive oči su me pažljivo, gotovo saosećajno gledale. Otprilike mojih godina i veoma zgodan, sa prelepim usnama i glatkim, urednim nosom. Može li ljepota uzrokovati bol. Imao sam tračak nade za pomilovanje. On se nasmiješio. A onda su njegove sive oči postale ljute i okrutne. Ošamario me je, natjeravši čitav orkestar da mi svira u glavi.

- Umukni, kretenu. Reći ćeš nekom drugom da znaš kako se razmnožava."Zašto si dovraga još uvijek obučen, stvorenje?"

Još jedan šamar. Pao sam na bok, privukao koljena na grudi i pokrio glavu rukama. Sa stola je dopirao smeh.

- Ball, ostavi je za sada, neka se navikne.

Koraci od mene do stola. Zveckanje čaša. I plašio sam se da se pomerim. Bojala se da glasno zajeca i tiho je gutala suze i uzdahe. Ne znam koliko dugo sam tu ležao. Činilo mi se da je ovo san, noćna mora. Uskoro ću se probuditi i biti kod kuće, u naručju svog muža. I sin će izaći iz susjedne sobe - mama, probudila sam se.

Gruba ruka me protresla za rame.

- Ustani, popij piće.

Sjeo sam i uzeo ponuđenu čašu, napunjenu do vrha. Otpila je gutljaj, zagrcnula se, ali opet počela da guta tečnost koja joj je opekla grlo. Nakon što sam popio, još uvijek nisam skidao usne sa čaše. To mi je bez ceremonije oteto.

- Pa, pio sam. Sada je vrijeme da vježbate sa nama.

Ruke su mu posegnule za kaputom od ovčje kože. Instinktivno sam ustuknuo.Onda je Ball, onaj sa jezivim sivim očima, skočio sa stolice, prišao i zgrabio me za kosu.

- Demone, ti si kao dečak od maslačka. Dajte joj još jedan buket cvijeća - i onda me kontaktirajte. - Ti, curo stvorenje. Poslušaćete i ne daj Bože da vam padne na pamet da nam proturječite. Mi kažemo - vi radite. A ti probaj. Razumijete. Jako se trudite da sve uradite na najvišoj klasi. Razumijete li. - Bolno je povukao kosu. Ropski sam kukao da ću sve učiniti, šta god oni kažu. Biću poslušan. Sivooki se zadovoljno nacerio. Zauzeo je svoje mjesto za stolom. Demon mu se pridružio.

- Pa, Lobanja, preuzmi komandu. „Šta hoćemo sada“, okrenuo se Ball prema, očigledno, vođi bande.

Lobanja, velika, visoka, sa tankim kukastim nosom, ostavljala je neprijatan utisak. Nekakav prevarant, lukav i opasan. Podigao je pogled sa stola. Pogledao me je.

- Ustani.

Ustao sam što sam brže mogao. Kolena su mi popuštala, ali zaista nisam želeo da izazovem još jedan udarac. Jednom sam nosila slatki plišani kaput od ovčije kože, tople pantalone i visoke čizme iznad koljena sa potpeticom.

- Skini se - oh, ova Lobanja ima neprijatan glas. Skinula sam šal sa vrata. Gledajući okolo i ne nalazeći gde da ga stavi, bacila ga je na pod. Zatim je skinula bundu. Pratila je šal. Onda sam se ukočio, čekajući šta će se dalje desiti. Lobanja se podigla. Nehotice sam se zgrčio. Prišao mi je, rukom prešao preko mog bolnog obraza i oštrim kratkim udarcem poslao me na pod. vrisnula sam od iznenađenja.

- Ustani, kurvo nedovršena - nisam mogao da ustanem, ležao sam na podu. Zatim se sagnuo, uhvatio me za nesretnu kosu, trgnuo me na noge i odvukao do stola.

- Hajde, momci. Duda je neobučena. Pomozimo joj da shvati da je kurva, vagina za upotrebu.

Cvilio sam i mlatio, pokušavajući da se oslobodim. Ali Lobanja usput nije primijetila moje grde - bio je veliki momak. Našla sam se u sendviču između četiri tipa koji su se naizmenično skidali sa zvonkim šamarima. Bilo je to kao užasan paganski obred, gde sam jecao u centru i pokušavao da izbegnem, a oni koji su stajali u krugu su me svlačili i slali udarcima i guranjima u krug u sledeće ruke. Sve je to bilo praćeno smehom i sočnim epitetima. Na kraju sam ostala bez ičega osim gaćica. Pao sam na koljena, prekrivši grudi. Lopta, meni najstrašnija, priskočila je, zgrabila me i nagnula grudi prema stolu. Privezali su mi gležnjeve za noge stola improvizovanim konopcima od starih krpa, a ruke su mi bile vezane na suprotnoj strani. Tako sam stajao psećeg stila, polažući grudi na sto. Nisam ni razmišljao o otporu. Sram, užas, strah i sva ostala osjećanja prerasla su u apatiju.

"Tako je bolje", nacerila se Lobanja, tapšajući me po guzici. Tada sam osjetio hladnoću metala u blizini međunožja i trgnuo se od straha.

- Tiho.

Nož je skliznuo ispod materijala gaćica u predjelu trtice i puzao niže. Od straha mi je urin nehotice tekao niz noge. Mučitelji su počeli da se smeju. Bojiš se, kažu, svoje smrdljive rupe. Potom je čovjek s kukastim nosom naglo trgnuo nož, prerezavši gaćice nasuprot moje vagine.

"Nećemo te još dugo jebati, moj muž još čeka kod kuće", podrugljivo je rekao Ball. Dobro se sećam njegovog glasa. I sada, nakon tri godine, prepoznao bih ga među stotinama drugih. “Ali ne mogu garantirati da li će mu se svidjeti tvoje rupe koje su sjebane nakon nas.”

Samo sam tiho plakala. Šta mogu uraditi.U snovima sam nepokolebljiv, hrabar, snalažljiv, ali ovde sam patetičan, srušen od straha, stvar koja će biti sjebana, prebijena, a ja neću moći ništa.

- Operi je. Nemoj da je jebeš ljutu. Nisam pronašao svoj kurac u smeću - glas Demona.

Nešto hladno je poteklo odozgo na moju guzu.

- E, to je druga stvar, ja sam previše prvi - opet Demon.

- Iz kojeg. Video sam ovu rupu i doneo je ovde - glas lopte.

- Stani, brate. Da se niko ne uvrijedi, neka kobasica bude prva - veseli glas najtišeg. - Još uvek imam štapić dimljene kobasice u frižideru.

Ova ideja se svima dopala. Dok su se oni smejali i raspravljali šta bi još smislili, inicijator je uspeo da ode da kupi kobasicu. Ležao sam na stolu i nisam znao kuda da odem od stida. Gola, sa svojim dupetom izloženim da ga svi vide, a ovi nakazi su hteli da mi gurnu kobasicu. U meni, koju su na poslu poštovali zbog moje nepristupačnosti i odanosti mužu. Bilo je užasno uvredljivo. Dan ranije, muž me intimno ošišao. Voli kada se tamo obrije nešto zanimljivo. I sav njegov rad je za zabavu ove četvorice ološa.

Lopta mi je prišla ispred, uhvatila me za lice i držala ga pravo. Želim da vidim tvoje oči kada počnu, rekao mi je tada. Bio je najstrašniji, najluđi. Mene je plašio više od ostalih jer je njegovo ponašanje bilo slično perverznom manijaku. U isto vrijeme, nešto hladno je prislonilo na moju rupu i pokušali su to gurnuti u mene. Ali kobasica nije htela samo da prođe. Prema onome što sam doživio, tamo je sve bilo suho. Tada se pritisak povećao i osjetio sam bol. Oči su mi se otvorile, a lopta je nestrpljivo zavirila u njih.

"Posadi brže, Glavo", reče Ball.Neko mi je toliko raširio usne da je postalo još bolnije, a Baška je, poslušavši savjet, svom snagom gurnuo kobasicu u moju macu. Vrisnula sam i zatvorila oči. Lopta mi je zatresla glavom. – Ne zatvaraj oči, kurvo. Ovo je najmanje od svega što dolazi.

Kobasica se kretala naprijed-nazad, izazivajući samo negativne emocije. Ili bi je gurnuli toliko duboko da mi se činilo da mi je materica probušena, pa bi je izvukli iz vagine i naglo ubacili nazad. Bilo je bolno, neprijatno, zastrašujuće i sramotno. Ali um nema moć nad refleksima tijela. Nakon par minuta počelo mi je curiti. Da da. Unatoč strašnim okolnostima, moja maca je postala mokra, pa čak i škripa.

Sadista s kobasicom u rukama je zarisao.

- Braćo, prokleta stvar je počela da teče. Voli dimljene kobasice. Sada ću je zakopati dublje.

Lopta mi se nasmiješila u lice, očito zadovoljan onim što je vidio, otkopčao mu je mušicu i izvadio prilično skroman penis, skoro spreman za rad. Počeo mi je to gurati u usta. Poslušno sam ga obgrlila usnama. Bilo je odvratno, prepone su mu smrdjele na znoj. Zadržao sam želju za povraćanjem. Lopta me zgrabila za uši i metodično zamahujući zadnjicom počela da mi zabija svoje dostojanstvo u usta, svakim zamahom sve dublje i dublje. Duboko grlo nije moja stvar. Kada mi je njegov kurac pritisnuo grlo, poželela sam da povratim. Ostao sam bez daha, šupak sa kobasicom je podivljao mašući štapom u punoj brzini, a povrh svega neki idiot je počeo da zabija prst u moj djevičanski anus.

Muž i ja smo razgovarali o analnom seksu, ali ja se nikad nisam odlučila, iako bi moj muž volio da me pojebe u treću rupu. Ovdje sam požalila što ga nisam dala svom mužu. Sad će me ovi gadovi jebati u dupe i neće biti na ceremoniji niti će biti oprezni.

pjevušila sam, protestirajući protiv takvog upada.Ali onda je dobila težak šamar po guzici, toliko da je koža na ovom mjestu počela da ježi. A Ball je, udarivši me po licu dlanom, počeo da gura moja usta na svoj nabrekli penis sa udvostručenom energijom.

Suze su potekle iz očiju, prst u guzici je izazivao nelagodu, guza je bukvalno pekla. Anus se nehotice skupio, sprečavajući prste. Ovo ga je samo učinilo bolnijim. Lopta mi je mahnitim ritmom, gotovo neprekidno, udarila svojim natečenim penisom u grlo. Počeo sam da se gušim, a bol u mom dupetu i pičkici je nestao u pozadini prije nego što sam morao da dišem. Pokušao sam da odmahnem glavom, ali čudovište koje me drži za glavu nije prestalo. Oči su mi počele da iskaču iz duplja, trznula sam se, a on mi je zabio kurac dublje u grlo i ukočio se gledajući me u oči. Vid mi se zamaglio, bila je apsurdna smrt umrijeti s kurcem u ustima. Ali Ball je naglo izvadio svoj penis iz mog grla i počela sam da dišem, kašljajući i šištajući. Ponovo je čučnuo ispred mene, gledajući me u oči. Više me nije zanimalo da manipulišem svojim rupama, rado sam samo disao. Sivooki manijak se ponovo nasmešio.

- Molim te, uradiću sve za tebe. Nema potrebe da to radite... Diši... – zapištala sam.

Opet osmeh manijaka.

- Uradićeš to, uradićeš to. Ti si moja trostruka rupa, moja kurvo, bradavica. Kad pozovem, doći ćeš puzati. Nije li. – šapnuo mi je Ball na uho.

- Da da. Šta god kažeš, puzaću... Ja sam tvoja kurva... Kunem se... - prešao sam i ja na šapat. Bilo je pomalo smiješno. Dvojica mi kopaju rupe, treća me drka, udarajući me po zadnjici, a ja se zaklinjem na vjernost ludaku i gotovo da ne osjećam manipulacije svojom donjom polovicom. Glavna stvar je da ne ljutite sedookog. Glavna stvar je ugoditi mu.

"Puzat ćeš", rekao je zadovoljno. - Momci, čiji telefon se diže. Trebali bismo zabilježiti kao uspomenu kako buljimo u nju.

Glava je izvukla kobasicu iz moje pocepane mace. Dobrovoljno se prijavio za ulogu snimatelja. I shvatio sam da sam u nevolji. Da bi me pustili, ali mi nisu dali da živim. Ucenjivaće me ovim videom, a ja ću, kao pokorno tele, dolaziti i doživljavati ovaj užas iznova i iznova. Nisam li o tome čitao u erotskim pričama na internetu. Pa, šta sad. Realnost, stvarnost i ja, a ne neko drugi u priči, ja sam ova niska kurva, JA.

Obuzeo me nedostatak volje, rezignacija, poniznost. Nisam se opirao kada su me odvezali od stola. Poslušno sam seo na Demonov penis, sedeći na sofi, pomažući mu rukom da pronađe ulaz u moju rupu. Kad mi je rečeno da pljunem na dlan i namažem rupu na guzi, poslušao sam. Pokušao sam da ne vrištim i ne smijem se Baškinom telefonu kada mi je Lopta prišla iza leđa i gurnula mi je u dupe. Bilo je užasno bolno, s usana su mi ponekad izlazili krici, zbog čega sam osjetila štipanje u grudima. Ovo su, naravno, ruke lopte. On je najokrutniji. Kada je njegov kurac razbio vatrenu stazu u moje dupe, došao je red na Lobanju. Stavio mi je svoj debeli i prilično dug penis u ruku, a ja sam ga stavila u usta. S mukom se uklapalo - oh, i biće mi teško, proletjelo mi je kroz glavu. Veseli Baška je sve to snimio svojim skupim, po svemu sudeći, mobilnim telefonom. I tako je počelo. Osjećala sam se kao lutka na naduvavanje koja će uskoro biti raskomadana. Nisu mi poštedeli dupe, a Lopta je tu zaorala kao pumpa. Besov član je također bio primjetan, čak i nakon kobasice. Trljale su se u mene kroz zid vagine. Osjećao sam se gužvom dolje. Akutni bol se smirio i postao tup i pulsirajući. Lobanja mi je razderala grlo svojim aparatom. Tiho sam cvilila i pokušavala da opustim sve svoje rupe, jer me je svuda boljelo. Bole me dupe i grlo, u mojoj pički nema životnog prostora. Lobanja je završila prva.Došao je a da mi nije izvadio kurac iz usta i gurnuo mi ga dublje u grlo. Morao sam da progutam. Za pet godina života sa mužem nikada nisam probala mušku spermu - previše sam škrtava. A ovdje nema kuda. Topla, ljepljiva kao šmrkava, ispunila mi je usta. Progutao sam ga. A član je stalno izlijevao i izlijevao, morao sam popiti tri ogromna gutljaja. Imao sam poteškoća da obuzdam mučninu. Konačno je izvukao svoju mlitavu macu, sada nesposobnu za bilo kakvu akciju, i otišao od mene. Sperma se širila preko njegovih usana i brade. Ja sam vafla. Upravo sam se tako osjećao i osjećam se i sada kada se sjetim. Baška je radosno snimila moje lice izbliza i nadahnuto naredila:

- Oblizni usne - polizao sam ih. – Stenjaj i vrišti: Ja sam kurva, ja sam kurva, ja sam ogromna vagina, jebi me, rastegni svoju kučku.

Bogovi, šta je ovo. Da li se vaše samopoštovanje probudilo. Ne znam šta me je snašlo, ali ćutao sam. Nisam htela da kažem sve te gadne stvari. Čula sam Lopticu kako grca s leđa, a onda me uhvatio za bradavice i tako ih uvrnuo da sam vrisnula kao luda i trzala se u konvulzijama. U tom trenutku sočne fraze izletješe iz mojih usta poput rijeke. Lizala sam usne sa velikim zadovoljstvom, vrištala i stenjala, tražila da me jebem koliko god mogu, nazivala se njihovom kurvom, rupom, stvorenjem, kurvom i drugim rečima. Mogu zamisliti kako je to izgledalo na kameri. Kao jeftina pornografija. Da je moj muž ovo video, ne bi oprostio i ne bi razumeo.

Onda su se Bes uskomešale ispod mene, pokušavajući da izađu. Ustao sam od njega, još uvijek s Ballovim kitom u guzici. Demon je skliznuo i odmah se pojavio ispred mene, gurnuvši svoj penis koji je eksplodirao u moja usta. Morao sam ponovo da progutam. Tada sam se uhvatila kako mislim da se ispostavilo da je ukus sperme drugačiji kod muškaraca. Besova je nekako slatka. Bashka je savjesno snimio proces moje apsorpcije sperme.A Lopta je, poput robota, nastavila da ore moje goruće dupe. Neka umre. Čuo sam zveckanje čaša - Lobanja i Bes su pili. Baška je napustio svoje mjesto pred kamerom i pridružio se pijanima. Lopta me je nastavila grickati po guzici. A onda mi je zazvonio mobitel u torbi. Na trenutak su se svi ukočili. Čak je i kurac u mom dupetu utihnuo. Baška je preturao po mojoj torbi i izvukao telefon koji je zvonio.

- Zove moja voljena - tako je moj muž prijavljen. - A žena je zauzeta, jebu je.

- Daj joj telefon - Ballov glas

"Jesi li pao iz šume?" prosiktala je Lobanja.

“Biće poslušna i reći da će ostati do kasno na poslu, inače će umrijeti”, odgovorio je Bal. - Nije li. – upitao me je hvatajući mi bradavice rukama. Telefon je utihnuo. Pa, hvala Bogu. Ali onda je ponovo zazvonilo. Moj muž je zabrinut što još nisam kod kuće.

„Reći ću sve kako treba“, ciknula sam. Baška mi je dala telefon. Uzeo sam ga, osjećajući kurac u svom dupetu. Pritisnuto dugme za poziv. Bože, kako da pričam sa blagim glasom koji mi je drag, koji se nalazi negde milionima kilometara u utočištu mira, kada sam ovde u paklu, ugađam četvorici muškaraca, a penis jednog od njih je sada u mom dupe!

- Zdravo sunce. Kasnim na posao i zaboravio sam da te nazovem.

Pokret u guzici, Ballov penis se zaglavio cijelom dužinom, što je izazvalo oštar, nehotični polujecaj. A Lopta je nastavila da juri preko moje zadnjice, očigledno s namjerom da izazove sumnje mog muža.

- Ubo sam prst dugmetom. Ne, dušo, u redu je.

Lopta me je tjerala cijelim putem. Ne znam kako sam to izdržao a da ne vrisnem od bola.

- Dobro, mačkice, završiću izveštaje i idem kući. ćao. Volim te.

I pritiskao sam reset sve dok ovaj sadista u mom dupetu nije smislio nešto još gore. Zatim se protresao i napunio moja crijeva vrelom vlagom. Gotovo je. Prošlo mi je kroz glavu.Izvukao se iz mene, a ja sam se srušila na sofu, osjećajući kako sperma curi iz mog dupeta, rupe u kojoj je, po mom osjećaju, bila veličine lubenice.

Lopta se žalila da je zaprljala svoj kraj u govno, zgrabila moj grudnjak s poda i obrisala ga. A ja sam ležao na sofi, sklupčan u klupko, i gutao suze. Ubrzo su me pozvali za sto. Prošetao sam na nogama koje su se tresle. Dali su mi čašu votke, ja sam je odmah popio do dna i ostao stajati za stolom. Lobanja me je povukla za ruku i bacila na koljena.

- Znate li igru ​​“kameno lice”. - pitao

„Ne“, odgovorila sam, dršćući i pokušavajući da zamislim šta me još čeka.

„Hajde da se igramo sada, a ti možeš da ideš kući i pokažeš svom mužu šta smo te naučili“, nežno se nasmešilo čudovište sivih očiju po imenu Ball.

Ispostavilo se da je lice s kamenim licem prilično banalna "igra". Zavukla sam se ispod stola i nasumce im popušila, a oni su po izrazu lica jednog drugog morali da pogode kome mu sada pušim kurac. Ubrzo im je to dosadilo. Votka je ponestajala. Bilo je već devet sati uveče i činilo se da se zabava bliži kraju. Prije nego što me pustio van, Mjačik je iz gomile smeća na polici izvukao punu bocu votke i zabio mi je u macu tako da mi je samo čep virio iz vagine.

- Popij piće kod kuće, zaslužio si. Ti si dobra kurva. Ali ne daj Bože da ga dobiješ prije nego što dođeš kući... Naš sljedeći sastanak će ti biti neugodniji.

Kimnuo sam bijesno, pokazujući da neću biti neposlušan. Onda su pokupili moje stvari sa poda. Sve je preživjelo osim isječenih gaćica i grudnjaka umrljanog govnima. Gola, na sve četiri, sa flašom koja mi je virila iz mace, puzala sam po polumračnom hodniku, neprestano dobijajući udarce po leđima. I neko je (naravno, dragi Ball) pokušao da pomjeri nogu ne na stražnjoj strani, već na vratu boce.Svaki takav udarac tjerao me da se sagnem na pod i zastenjem. Svidjelo im se. Puzala sam i na sve četiri uz tri stepenice do izlaza, konačno sam dobila flašu u pičkicu toliko da sam cičala kao svinja, pošto mi je ova flaša bukvalno zabijena u matericu. Pao sam u snijeg na ulazu u podrum, gdje sam doživio najstrašnije sate u svom životu. Moje stvari su letele na meni. I Mjačikov glas me je konačno podsetio na zabranu boce i upozorio na posledice mog odlaska u policiju. Zatim, zabijajući mi sto rolnu u dupe, rekao je tonom dobroćudnog oca.

- Uzmi taksi, napolju je hladno.

Tada su se vrata podruma zalupila i postalo je tiho. Ležala sam na snegu nekoliko minuta, osećajući bol od flaše u mački, osećajući kljun u guzi i blagu utrnulost u telu od hladnoće. Onda sam podigao glavu, bio je mrak i snijeg je padao na zemlju u gustim pahuljicama. Takva smirenost da nisam mogla vjerovati da sam bukvalno 10 metara od ove tihe uličice doživjela toliko prljavštine i bola. Ustao sam, skupio razbacane stvari i izvukao sto rubalja iz anusa. Nisam se usudila da izvadim flašu. Nekako sam se obukao i očistio snijegom. Obrisala je lice. Torba mi nije vraćena. A ja sam, nadajući se da izgledam koliko-toliko podnošljivo, šuljao prema tako bliskoj centralnoj ulici. Hodala je, jer ček u vagini ne dodaje gracioznost hodanju. Stigao sam kući taksijem. Taksista me je stalno gledao u ogledalo, ali se očigledno nije usuđivao pitati. Otišla sam kući i dugo stajala u neodlučnosti, ne znajući šta da kažem svom mužu. Bez torbe, bez donjeg veša, sa flašom u pički. Nisam se usudio da je izvučem, iako sam shvatio da ON to neće saznati. Ali neki životinjski strah je šaputao da je Lopta demon i da će sve znati. Nazvala sam i moj muž se javio.Uplakavši, ujurila sam u kupatilo kao vihor i zaključala se tamo. Moj muž je dugo pokušavao da me nagovori da otvorim vrata. Ali polako sam se doveo u red i, napuštajući kupatilo, izjavio da su me razbojnici napali, uzeli mi torbu i tukli. Kako drugačije da objasnim sve svoje modrice i ogrebotine. Odvratio sam ga da ode u policiju. Rekla je da se čak i ne seća lica. Prvih šest meseci živeo sam kao u noćnoj mori. U svakom kucanju na vrata, u svakom telefonskom pozivu, osjećala sam NJEGOVO prisustvo. Ali vrijeme prolazi i ništa se ne dešava. Sada se skoro i ne bojim. Neće me dirati niti ucjenjivati ​​filmom. Da smo hteli, odavno bismo to uradili. Mada svaki put sa nekim strahom otvaram internet stranice, plašim se da vidim ovaj strašni snimak na svom telefonu sa glavnom ulogom u licu.

Dakle, djevojke ne bi trebale sanjati o nasilju i bolu. Mislim da ovo ne može dovesti do zadovoljstva i fantastičnih orgazama. Pamtit ću tu noćnu moru u podrumu cijeli život. Lobanja, lopta, bes i glava - nikada neću zaboraviti njihova lica. Očigledno nije dobrota ono što ostavlja dugo pamćenje, već okrutnost. Ne želim nikome da doživi moralni i fizički pad od milosti; poniženje je bolno. A ako fizički bol nestane, onda duša ostaje osakaćena za cijeli život.

Volite ljubazne, nježne i brižne momke, cijenite poštovanje koje vaši momci imaju prema vama. Oni zveri koji te smatraju bezdušnom rupom nisu vredni ni malog prsta na nozi. Oni koji vole nikada neće povrijediti.

Šta je ljudska duša. Njegove misli... ili njegova osećanja...

Ovo nikad nisam razumeo.